Mirišljavi zimski hleb

Tako me dugo nije bilo, gotovo sam zaboravila kako se unosi recept :-).

Volela bih da mogu izostanak da opravdam nečim lepim, u stvari volela bih da uopšte mogu da ga opravdam.
Ali ne mogu.
Dan za danom, nedelja za nedeljom...
Bezbroj nekih misli, premalo obaveza. Izgubi se čovek u sopstvenoj svakodnevici.
I izgubi toliko toga.
Neke ljude, neke trenutke, neke ljubavi.
Naposletku se ipak probudi.
Evo me natrag :-).
Možda je kasno da vam čestitam praznike ali nije kasno da vam poželim lepu i blagu godinu pred nama. I hvala vam što ste i dalje (i što ste opet) tu :-).



Sastojci:

300 ml vode
320 gr belog mekog pčeničnog brašna
90 gr ražanog brašna
90 gr integralnog pšeničnog brašna
1 kašičica soli
1 kašika šećera
20 gr kvasca
semenke:
susam
mak
lan
proso
suncokret
1/2 kašičice rendane kore pomorandže
25 gr mlevenih oraha

 U mlaku vodu sa šećerom stavite kvasac i pustite da naraste. U drugoj posudi pomešajte sve vrste brašna sa ostalim sastojcima, dodajte vodu sa kvascem i umesite testo. Biće malo gnjetavo :-) nemojte da natirete brašnom i izlupajte ga varjačom koliko vam snaga dozvoljava :-). Ostavite da naraste na toplom da mu se zapremina udvostruči. Podmažite kalup u kom ćete da pečete hleb ali možete to da učinite i na papiru za pečenje. Nema potrebe da se testo premesi, samo ga prebacite u pleh.
Hleb pecite u rerni zagrejanoj na 200 stepeni 15 minuta a onda smanjite na 180 stepeni i pecite dok ne porumeni, ukupno oko 45 minuta, zavisi od rerne.
 

Rolat "Vladimirski"

"Za tebe samo venac pletem,
Posipam cveće putem golim,
Rusijo, mirni kraju sveta,
Tebi verujem, tebe volim..."

 Jesenjin

Uvek u proleće, kada prvom svežinom novoga života ozelene krošnje i bokori mlade trave, ja mogu da osetim njen miris, da dotaknem željnim mislima  zemlju predaka, da vidim njihove poznate mi oči, prelivene večno mladom svetlošću slobode. 

Mogu da osetim ljubav, njihovu živu ljubav koja se prelila u moje zenice. 

Da verujem u svaku bajku koja me je uspavala. Da volim svakog junaka koji je naposletku pobedio. Da se divim vilovitom konju i stepi, da slušam vetar u nežnim granama breze i da ponovo čitam Jesenjina. 

 Da se prisetim kako ludo volim ovu knjigu. Kako je volim najviše na svetu. I zašto je sve volim. 

Da se setim zašto su mene uvek čokolada, višnje i orasi podsećali na prolećne, sveže noći u postelji, na ovu knjigu, lampu, pradedin parfem koji miriše na jorgovan, miris toplog domaćeg mleka i beskrajnu i beskrajno tužnu priču o očima jednog Rusa koji nikada nije ponovo njima video svoju majku, svoj dom, svoju Rusiju.

Sastojci:

Testo:

3 belanceta

2 kašike vrele vode

3 žumanceta

90 gr  šećera

1 kašičica praška za pecivo

1 kašika skrobnog brašna

25 gr kakao praha 

70 gr brašna

Belanca mutite najpre samostalno, onda dodajte vrelu vodu, mutite još malo pa dodajte  polovinu šećera. Umutite sve u čvrst sneg. Žumanca umutite posebno, sa ostatkom šećera da smesa posvetli. U žumanca dodajte sve ostale sastojke i naposletku nežno varjačom umešajte sneg. Pecite na plehu nešto manjem od onog koji ide uz šporet, otprilike 25x30 cm, koji ste pokrili papirom za pečenje, 15 - 20 minuta na 180 stepeni. Pečenu koru uvijte u vlažnu krpu i zarolajte. Neka tako stoji dok se ne ohladi.

Fil:

40 gr skrobnog brašna

300 ml mleka

šećer - po ukusu - oko 5 kašika

125 gr putera

100 gr.  mlečne čokolade 

Gustin razmutite u malo mleka a ostatak mleka zasladite i stavite da se ugreje do vrenja pa sipajte gustin i skuvajte kao kada kuvate puding. Kada se zgusne, dodajte izlomljenu čokoladu i mešajte dok se ona ne istopi. Ohladite fil pa ga kašiku po kašiku pomešajte sa umućenim puterom.

Koru odmotajte pa nafilujte ravnomerno, ostavite malo fila kako biste rolat premazali i po površini.

Još:

oko 50 gr. višanja iz slatka

Preko fila rasporedite oceđene višnje, urolajte ponovo i premažite ostatkom fila.

Glazura:

50 gr. čokolade za kuvanje

2 kašike ulja

50 gr. seckanih prepečenih oraha

Čokoladu otopite sa uljem na pari, premažite rolat i pospite pečenim orasima.

Hleb specijal

  

 Upečatljivo mek i mirisan ovaj hleb ne iziskuje ni veliku veštinu, ni neke posebne sastojke niti mnogo vremena. Limunova korica čini ga posebnim, kao što i naše dane može neki fini, iznenadni i šarmantni začin ( čitajte  - događaj, neka vest, prilika koju dobijamo, nekada i čovek ) da pretvori u neponovljive i pamćenja vredne. 

U narednoj periodu neću moći ovde da vam pišem priče :-). Ne toliko zbog nedostatka vremena koliko zbog nedostatka inspiracije. Sva moja pažnja usmerena je trenutno na neke druge poslove, svi se tiču lepe književnosti i obavestiću vas o svemu kako novosti budu pristizale :-).

Recepti će i dalje da stižu na blog takoreći svakodnevno jer svakako ne prestajem da kuvam :-)). 

Takođe, molim vas za razumevanje ukoliko neko pitanje ili komentar ne pročitam na vreme, pa ne odgovorim kada treba, ukoliko je odgovor potreban. U svakom slučaju ću da se trudim da ispratim sve i da i dalje budem za vas tu, kao što ste i vi za mene, svih ovih meseci :-))

Sastojci:

500 gr. mekog brašna

20 gr. šećera

20 gr. svežeg kvasca

250 ml. mlakog mleka

50 ml. ulja

2 kašičice soli

50 gr. susama

rendana korica 1 limuna

1 žumance za premazivanje

Testo se sprema standardno. U mlako mleko stavite šećer i izdrobljeni kvasac pa kada nadođe pomešajte sa ostalim sastojcima, osim susama i žumanceta. Kada umesite glatko testo ostavite ga da narasta na toplom mestu dok mu se volumen ne udvostruči. Kada se to desi nauljite manju tepsiju. Testo kratko premesite i prebacite u tepsiju, poravnajte površinu i ostavite da odstoji još 20 minuta na toplom. Nakon tog vremena, premažite hleb žumancetom i pospite susamom pa pecite na 180 stepeni dok ne porumeni, oko pola sata, ili čak nešto kraće. 

Baš fina čorbica

Evo nam sunca danas, proleće svakako mora da pobedi u ove kasne martovske dane. Gledam ga kako pobeđuje zimu i duša mi se greje na toj lepoti. 

Ovoj čorbi ne umanjuju lepotu topli dani, jednako je divna i kada je hladno i kišovito i kada je vedro, zlatno, zeleno. 

Nebesa se danas čiste, procvetale voćkice miruju u beloj lepoti prolećnih nevesti. 

Čini mi se da su baš svi oko mene vedriji i hrabriji. Pa i ja sam. I pokušavam da uhvatim te zrake radosti, nade, odlučnosti i da ih sačuvam zauvek u sebi. Jesen i zima će opet da dođu, a šta onda ( nema te lepote i tog dobra koje pesimista u meni ne može da preživi :-) ). 

Sastojci:

Ćuftice:

200 gr. junećeg mlevenog mesa

2 kriške starijeg hleba

1 belance

so po ukusu

biber po ukusu

belu luk po ukusu ( u prahu ili seckan )

majčina dušica

suvi bosiljak

ulje za prženje ( može maslinovo )

Od svih sastojaka umesite smesu i dobro je rukama povežite dok se ne pojave končići ( tako se kaže, ja ne vidim končiće ali osetim kad je masa postala kompaktna :-) ). U tiganju zagrejte ulje pa formirajte vrlo male ćufte vlažnim rukama, ako vas ne mrzi, neka budu veličine lešnika.  Pržite ih tako da sa svih strana lepo porumene. Neće im trebati više od nekoliko minuta da dobiju koricu. Pržene izvadite na salvetu ili ubrus. 

Čorbica:

 3-4 kašike maslinovog ulja

1 glavica crnog luka

200 gr. šampinjona

400 gr. kineske mešavine povrća ( ili mešavine kineskog povrća :-)) )  - u njoj su paprika, sojine klice, štapići šargarepe, mladi luk, ne znam šta sam zaboravila :-)) - nerado u proleće koristim smrznuto povrće ali ovo mi je posebno. A i mrzelo me je da idem na pijacu :-)

2 veća krompira

majčina dušica

bosiljak

so po ukusu ( ja sam stavila 1,5 kašičicu )

malo bibera

1 -2 kašičice kima ( ako ga ne volite, izostavite slobodno, ali daje čorbi neki poseban ukus )

Na ulju propržite luk seckan na rebarca pa kada postane staklast dodajte šampinjone krupno sečene. Kada i oni malo splasnu, dodajte smrznuto povrće  i vode da prekrije sve za možda 2 prsta. Krompir isecite na krupne komade i dodajte ga čorbici. Neka se sve kuva možda dvadesetak minuta, dok i voda lepo ne uvri. Ja sam kuvala duže jer uvek stavim previše vode. Ubacite u čorbu ćuftice, posolite i začinite po ukusu i dodajte kim pa kuvajte još desetak minuta. 

Meni je čorbica baš fina kada je mlaka a ne vruća. U svakom slučaju prija, od srca je preporučujem.Ne treba joj nikakva zaprška i zato je još više volim.

Omiljene poslastice bloga SLASNO i OPASNO

:-) I Veročkino srce :-)) koje sam zaboravila da preuzmem pa me je podsetila :-))

Malo nas je koji volimo blog-igrice :-D. Ne kažem da nema takvih ali...
Uglavnom gledam da izbegnem učestvovanje u takvim zgodama, malo jer sam lenja, malo zato što ne volim previše da pišem na zadate teme i da odgovaram na pitanja.
Ovog puta pravim izuzetak, ne samo zbog toga što me je za igricu nominovala VERA nego i stoga što se radi o poslasticama, a gde su poslastice,i to još omiljene, tu sam i ja :-)))

1.
Posle gotovo godinu dana pisanja bloga, u mom srcu na suverenom prvom mestu. Na stranu sentimentalna vezanost za kolače koje jedem od detinjstva, ovaj spoj je čaroban i lud i ja sam zaljubljena već prilično dugo u ove kocke.
-EKSCENTRIČNE KIKIRIKI KOCKE

2. Nisam uvek raspoložena da spremam baš torte, u poslednje vreme odlučim se za sutlijaš ili nešto slično, manje posla, manje sudova za pranje :-)). Ali zato mama ne posustaje. Ona je prva spremila ovu tortu, a ja volim kremasto i višnjasto toliko da ne možete da zamislite :-))
KREMASTA LEŠNIK TORTA SA VIŠNJAMA

 

3. Ovoj legendarnoj torti drugo mesto je umaklo u poslednjem trenutku. Ona je klasik, porodično novogodišnje ljubimče i moje, od detinjstva. 

TETKA- PATINA TORTA

4. Na blogu je ovaj kolač prošao prilično nezapaženo, a verujte mi, ne bi trebalo tako da bude, i nadam se da će ova visoka pozicija koju je zauzeo na blogu na kom ima sigurno bar stotinu poslastica da vas uveri u to :-). Zaslužio je možda i treće mesto, ali poštovaćemo klasični poredak i dati prednost tortama :-). 

MAMIN KREM MEDENJAK

 

5. Hm, ovde sam se malo dvoumila ali sam naposletku presekla :-)) 

KOLAČ SESTRE DIONISIJE 

 

I eto tako. :-))

Za drugi krug igrice nominujem ( hahahaha, kako to volim da radim, praktično koliko sama ne volim da učestvujem :-) ) 

Suzanu :-) ( Taste of life ) 

Mirjanu :-) ( Hleb i so ) 

Javorku :-) ( Kuhinjske čarolije ) 

Tamaru :-) <3 ( Bite my cake ) 

i na kraju jednog gospodina :-)

Igora :-P ( moderna kuhinja na moj način )  - znam da je Igor sada posebno zauzet pa mu ovom nominacijom želim uspeh i sreću :-D.

Dragi moji nominovani, nemojte da me mrzite :-). Ako ste zauzeti, ne piše vam se ili ste već bili nominovani, samo preskočite krug i igricu, loše je kad nam igre postanu obaveza :-)). 

Štrudla sa čokoladom i orasima

 Vratila sam se od svojih. 

Moje se selo budi, miriše, lista i cveta. Sva poznata mesta okićena su novim životom.

Behar, kao u rajskom vrtu podseća na detinjstvo i snove, na devojačku ljubavnu pesmu.

 

Prođoh stazama koje poznajem i volim, udahnuh život tek rođenog proleća i onda se vratih nazad, u ovaj sivi grad, u svakodnevicu lišenu boja i slika tako dragih mojoj duši. 

Pa opet, čovek je kao lasta, dom mu je tamo gde mu je dobro. 

Kada sam zakoračila u ovaj stan, osetih da sam došla kući. Dobro je tamo gde volite i gde ste voljeni. Gde miriše mamina štrudla. Makar i spakovana u lepu plavu kutiju i umorna od puta :-). 

Srce Vam je tamo gde sutoni mirišu na život, na onaj prošli i sadašnji život, na sve što ste voleli i što volite. 

I sreća Vam je na istom mestu. 

Iz semena spokoja raste saznanje slatko kao med, spoznaja o tome da doživljena lepota nikada ne može da umre i da voljeni dom ne može da bude razoren jer je ljubav beskonačna, neuništiva i večno mlada, kao tek rođeno proleće, kao skriveni cvet, kao život koji se rađa iz smrti uvek iznova, bez kraja. 

Mama i ja smo ovog puta baš mnogo kuvale i mesile :-). U tome nam je pomogao - 

LEIFHEIT Srbija   

Ovog puta nisam morala da meljem orahe čučeći, kao godinama unazad, dok smo koristile onaj stari, oronuli bakin metalni mlin koji se vazda montirao na neku prastaru "šamlicu" :-) jer OVAJ mlin  jednostavno pričvrstite  za sto ili radnu površinu i leđa Vas ne bole :-).

Ova štrudla je divna, divna, divna :-)))).

Sastojci:

Testo:

 500 gr brašna

40 gr kvasca

100 gr putera

100 gr šećera

2 jajeta

rendana korica jednog limuna

2 kašike ruma

1 ravna kašičica soli

200 ml mleka

U 100 ml mlakog mleka kome ste dodali po  1 kašičicu šećera i brašna izmrvite kvasac i ostavite da nadođe. Od brašna, 2 žumanceta, ostalih sastojakai kvasca sa mlekom zamesite srednje meko testo. Belanca penasto umutite i dodajte na kraju u smesu. Testo će da bude meko, ostavite ga da nadođe bez dodavanja brašna. Mi smo dodavale i na kraju je rolatić bio tvrđi nego što je trebalo. Svejedno ćete mu dodati brašno kada ga budete razvijali. Neka raste 45 do 60 minuta na toplom mestu.

Fil:

50 gr. otopljene čokolade

50 gr. mlevenih ili sitno seckanih oraha

100 gr. šećera

2 kašike meda

2 kašike ruma

2 kašike mleka

Otopite prvo čokoladu na pari pa joj dodajte ostale sastojke da se lepo povežu i otope. Na kraju dodajte orahe. 

Testo prebacite na brašnom posutu radnu površinu i razvijte ga u oblik pravougaonika na debljinu otprilike malo manje od centimetra. Premažite celu površinu testa filom i uvijte u rolat. Prenesite štrudlu na pleh pokriven papirom za pečenje. Pecite na 190 stepeni oko 40 minuta.

Glazura:

50 gr čokolade za kuvanje

2 kašike ulja 

+ bela čokolada, seckani pečeni orasi, ukrasi po želji

Čokoladu otopite na pari i dodajte ulje pa prelijte rolat i po ukusu i raspoloženju ukrasite :-).

* Ukoliko ne želite da ukrasite štrudlu čokoladnom glazurom, pre pečenja je premažite umućenim jajetom.

Bakina riznica 3 - slano

Dragi svi :-)

Vratila sam se i odmah delim sa Vama nešto divno. Istini za volju, Vera  uvek odradi, osim što pokloni recepte, i  onaj teži deo posla, sređivanje i estetsko uređivanje sveščice, ali eto, moji recepti su tu, i srećna sam zbog toga :-).

Donosimo Vam nešto fino, staromodno, slano, nešto što ćete sa uživanjem spremati i na čemu smo mi odrasle... A verovatno ste i Vi, ili će odrasti Vaša deca :-).

Ovog puta imamo i pojačanje - tu je Ivana - Nastini peksimeti.

Slasno i Opasno i Kuhinja Ravnice su ostali nepromenjeni...:)

"Bakinu riznicu 3 - slano" - možete da prelistate OVDE. 

Šuškava brza čokoladna štrudla

Ne znadoh da li da se smejem ili da plačem. Posle dvadesetak minuta provedenih u kuhinji, par sati hlađenja i par sekundi koliko traje posipanje šnitica štrudle šećerom u prahu, Miša mi je onako strogo, profesorski ovaj kolač ocenio ocenom 11. :-)

Umela sam ja dane da provedem smišljajući i sate da ubijem spremajući po svojim zamislila idealan kolač za njega. I sad se pitam zašto mene, koja tako volim komplikacije i strostruku složenost stvarnosti život sitnicama ubeđuje neprekidno da mogu da dobijem sve što želim sa malo truda i sasvim jednostavno. 

Dobro, ne baš sve.

Jer ipak sam ja majstor komplikacije. Dokazano kada sam trčala sam mamom od Srednje veterinarske do Srednje šumarske škole sa dokumentima, jer nisam do prijemnih ispita mogla da odlučim šta bih da upišem. Dokazano i kada sam mesec dana pre završetka srednje škole, te šumarske koju sam naposletku upisala, odlučila da mi diploma ne treba, pa posle dovršavala školu vanredno, u nedoba, kao što sam mahnito tražila knjigu iz koje se spremao prijemni ispit za studije etnologije, koje sam, eto, izabrala u poslednji čas.  Dokazano onog dana kada sam, dok su moji prijatelji birali najlakše jednosemestralne izborne predmete ponuđene na četvrtoj godini, odvažno i svesna toga što radim zaokružila broj pored kursa "Rana moderna istorija" i zapečatila svoju antropološku karijeru za naredne dve godine. I to pod uslovom da ovog leta položim taj legendarni ispit. 

Dokazano i kada sam pre manje od mesec dana obećala da ću do dvadesetog maja da napišem priču za jedan sjajan  časopis.  I kada sam rekla sebi da ja to mogu "za par dana" a onda shvatila da mi je i ostalo još par dana i priče ni od korova, kako kod nas kažu.

I dalje se dokazuje taj moj talenat da idem težim putem i da ni najdobronamernijeg prolaznika ne pitam za prečicu.

"Ma ja ću to sama. Ma ja ću to ovako."

Ne znam da li su izvor tog moga talenta nesigurnost, neodlučnost, avanturizam ili tvrdoglavost. Valjda nije smeša svega toga, pa to bi bilo zbilja užasno :-). 

Dvadeset puta se predomislim dok razmišljam šta ću "sledeće da spremam". Sve tražim nešto komplikovano i riskantno. Posle shvatim da mi je draže zadovoljstvo voljenih od tog mog osećaja da sam stigla na cilj kozjim stazama i mimo svog ostalog sveta, kako voli baka da kaže. 

No, sa 27 godina, možda ćete se smejati, umor me savladala. Sve su mi privlačnija ta jednostavna rešenja. Želim da šetam i da sedim pod procvetalim stablima, da uživam i da živim, ne više da se dokazujem.

Umorna sam od dokazivanja, od nesigurnosti. Umorna sam i od neodlučnosti.

Umorna sam previše da bih razvijala sama lisnato testo, preumorna sam za neke stvari koje su me pre samo par meseci zapravo odmarale.

Sve mi se čini, došlo je vreme za pravi posao. Umorna sam od bežanja. Od skrivanja pred obavezama. 

Da, ja moram da položim taj legendarni ispit. Moram da napišem tu priču. ( O njoj ću da vas obavestim kad bude gotova :-) ). 

Nije samo da moram. Želim. 

Baš želim. Konačno želim. Ne mogu više mimo sveta. Ne mogu da dokazujem više ništa o sebi bilo kome. 

Dokazujući se, izgubila sam dušu, izgubila sam vid za procvetale grane pod prozorima. Kalendar sam izgubila i ne znam da dolazi proleće. 

Da, Tajana, iako si napravila grešku, zaslužuješ ljubav. Da, Tajana, iako si do sada izbegavala učenje, sve će biti u redu, i dalje si onaj sjajan student. Da, Tajana, iako si spremala ovu štrudlu sam dvadeset minuta i to sa kupovnim lisnatim testom, ona je i dalje savršena. 

Tako misli i tako kaže Miša. 

A ja se nekada pitam, šta taj čovek satkan od one najprefinjenije jednostavnosti, od jasne odlučnosti i mirnog samopouzdanja uopšte, zaboga, vidi u meni?

OVA   lepa cediljka deo je LEIFHEIT ponude koju u celosti možete da pogledate OVDE.

Kako sam već pisala, kada nešto dobijete na poklon, bude vam slatko kakvo god da je :-)) ali meni se njihovi proizvodi zaista dopadaju. Što bi rekao Miša - imaju tu lepu, moćnu metalik boju :-). 

I rade posao, savršeno. 

Kao neka osnovna ideja poslužio je OVAJ RECEPT , samo sam malo izmenila sastojke.

Sutra opet idem kod mojih, i opet donosim mnogo lepih recepata i slika :-)) ( još ni one od prethodnog odlaska  nisam sve objavila ). Čitamo se za par dana, ostajte zdravo :-).

Sastojci:

250 gr. lisnatog testa

250 ml. mleka

20 gr. skrobnog brašna

4 -5 kašika šećera

1 kašika vanilin šećera

1 puna kašika kakao praha

50 gr. čokolade za kuvanje

100 gr. višanja

3 pune kašike mlevenih pečenih lešnika

Mleko i šećer stavite da se greju na srednjoj vatri nakon što ste odvojili onoliko mleka od tih pola litra koliko je potrebno da razmutite gustin da bude bez grudvica. Kada mleko bude pri ključanju, smanjite vatru i dodajte gustin pa kuvajte mešajući neprekidno dok ne dobijete fil gustine pudinga. Pred kraj kuvanja dodajte i kakao mešajući, naravno. Skinite sa vatre i ubacite u fil izlomljenu čokoladu, mešajte dok se ne istopi pa ostavite da se ohladi. ( Ja prebacim sve u neku pliću a širu posudu i pokrijem prijanjajućom folijom ). 

Ukoliko koristite zamrznute višnje, na vreme ih izvadite iz zamrzivača da se odlede. Nakon toga ih iscedite dobro.

Lisnato testo stavite na radnu površinu posutu brašnom da se odmrzne, ako je bilo zamrznuto, pa ga razvijte u pravougaonik dimenzija otprilike 20x15 cm. 

Uz dužu ivicu testa rasporedite ohlađeni fil tako da ostavite možda centimetar sa strane bez fila, kako biste mogli da ih podvijete pri uvijanju. Preko fila poređajte višnje i pospite sve lešnicima. Ako koristite smeđi šećer, pospite nenafilovani deo kore i  njime.

Za premazivanje:

1 jaje

 Razmutite jaje i premažite ivice testa, one kraće strane podvijte usko i zarolajte sve nežno. Izgledaće pomalo kritično jer je fil težak, samo budite nežni i biće u redu. Rolat će se na sastavu sam zalepiti jer je testo premazano jajetom.

 Oprezno podvucite ruke ispod njega i prebacite ga u pleh prekriven papirom za pečenje.

Još:

par kašika smeđeg šećera  + šećer u prahu po ukusu, za posipanje

 Premažite rolat ostatkom jajeta i pospite ga smeđim šećerom. Ako ga nerado koristite izostavite ovaj korak. 

Pecite u rerni zagrejanoj na 190 oko pola sata. Ja sam pekla 40 minuta jer volim baš lepo pečemo lisnato testo. 

Ohlađenu štrudlicu pospite šećerom u prahu, isecite na šnite i uživajte :-).

Jelenina piletina u korici

Ja opet svratila kod JELENE po ručak :-). 

Neka fina, uglađena i otmena jela umeju da budu pojednako jednostavna, ekonomična i brza. Izgled nekada zavara, kako umeju i ukus i miris. Nekada je savršenstvo samo od sebe nama dato, nekada ne moramo krv da prolijemo da bismo dotakli obrise Raja.

Tako je to samo nekada, kao i sa ljudima. Neki su među njima predivni i čarobni, a nama je, naviknutim na komplikovane i naporne, na teške odnose i teške ljude, tako teško da u to verujemo. 

A neke stvari, neki dani, neki ljudi - jednostavno su jednostavno dobri :-). 
Malo je onih koji se rode sa talentom da razdvoje kukolj od pšenice, da osete srcem i oštrim okom vide jasno kada nešto naprosto truda nije vredno. Malo je onih koji ne pokušavaju nemoguće, koji tačno znaju koja je ljubav neostvariva, koja je prepreka nepremostiva, koja je bitka uzaludna.
Ja srećem čitavog života ljude zagledane u sopstvene ciljeve, nespremne da odustanu.
Srećem i one, poput sebe, koji odustaju previše često i previše lako. Oni ne umeju da da prepoznaju ostvarive ljubavi, premostive prepreke i bitke koje su već dobijene.
To se uči. I sve se uči. I čitav je život samo ono što smo tokom njega naučili.
A jedno od korisnijih znanja je da prepoznamo savršene i dobre stvari i da od njih ne odustanemo. Najčešće, nema oko njih ni tako puno posla. Jer ono najbolje uvek je protkano tajnom nepojmljive jasnoće koja u komplikovanom svetu izgleda kao nerazumljivo čudo.
Ja jednostavnost, samu po sebi, ne volim. Ne znam baš zasigurno ni šta predstavlja. Ali volim čista, otvorena i jasna lica, takve iste glasove, cvetove, dane, misli, recepte. Volim kada mogu da prepoznam dobro i zlo, lako i teško. Vredno i bezvredno. Ne volim ono što me zbunjuje. Što mi zatvara vidik i stavlja ruke na oči, što me baca u mrak neznanja i nerazumevanja. Jer ja sam od onih što lako odustaju. Od onih koji uvek kada se nađu pred nedoumicom imaju jedno rešenje - odustajanje. 

Evo originalnog RECEPTA  sa Jeleninog bloga, ja sam izmenila samo par sitnica.

Sastojci:

 600 gr belog mlevenog mesa
50 gr mlevene slanine

 1 celo jaje
so po ukusu

 biber

 majčina dušica
50 gr seckanog indijskog oraha
50 gr.  seckane slanine
100 gr dimljene šunke seckane na kockice
50 gr. rendanog trapista

 Izmešajte rukama sve sastojke za veknu da budu kompaktni. Piletinu možete da sameljete mašinom za meso ili jednostavno sve skupa da gurnete u blender ako ga imate :-). Posle samo dodajte ove seckane elemente i umesite sve fino. Pošto ćete veknicu da kuvate u šerpi, kako Jelena naglašava, morate da pazite na to da ne bude duža od prečnika šerpe, kako bi lepo mogla da bude u vodi celom površinom. Kod mene je bilo malo problema pa sam je dodatno ćušnula da cela potone :-). Dakle, kada ste lepo umesili smesu za veknu lepo je oblikujte uz kraj papira za pečenje koji treba da isečete tako da možete u nekoliko slojeva da obmotate veknu. Kada to čvrsto učinite, vežite krajeve kanapom ( ja sam folijom nekako vezala jer nisam imala kanap) i kuvajte 40 minuta. Ako voda uđe u slojeva papira ne uzbuđujte se jer je to u redu :-) ( sva sreća pa je Jelena i to napomenula u receptu :-) ). 

Kada vekna bude kuvana, izvadite je iz vode, odmotajte iz papira i ostavite da se ocedi.

Za koricu:

250 gr. lisnatog testa

1 žumance

 suvi  ruzmarin

susam

 Dok se vekna kuva, lisnato testo izvadite iz zamrzivača i stavite na radnu površinu posutu brašnom da se odmrzne. Kada se to desi, razvijte ga oklagijom na veličinu dovoljnu da obavije veknu lepo.

Veknicu umotajte u testo a krajeve premažite žumancetom da se zalepe. Nakon toga premažite celu veknu žumancetom i pospite ruzmarinom i susamom. 

Pecite na plehu koji ste pokrili papirom za pečenje i pecite na 200 stepeni od 20 do 25 minuta.

Vekna je odlična i topla i hladna.

Bela Rusija

Možda i nije baš najsrećniji trenutak za tortu sa ovim imenom, ali! :-)  Uvek je srećan trenutak za lepe stvari.

O  tome koliko i zašto sve volim Rusiju pisala sam OVDE  i OVDE.  Mogla bih da pišem još mnogo. ogla bih uvek o Rusiji da pišem.

Odavno sam želela da napravim ovu torticu, makar samo zbog imena,  ali mi je stalno izmicala. Ili nam se jelo nešto čokoladno, ili nam se jelo nešto prhko i crveno, ili nema snega pa mi je glupo da pravim tortu koja se zove "Bela Rusija", i tako shvatim naposletku da je neću nikada ni napraviti :-).

A brzo je gotova i potpuno je posebna, i ne nedostaju joj ni sneg ni saonice ni breze ni Volga. 

 Možda samo knjiga poezije na ruskom. Jesenjin, naravno. Ako Vam nije pri ruci, oslušnite vetar, i on ume lepo da šapuće poeziju dalekih krajeva. Meni se čini nekada da ruskim jezikom govore reke i jablani, da čujem glas daljina koje nisam nikada upoznala kako mi govori o prošlosti, o otišlima, o ljudima koji počivaju u beskonačnom plavetnom prostranstvu Majčice Rusije, u njenoj prošlosti koja je i moja prošlost, i muka, i tuga. 

Meni uglavnom nisu problem recepti koji zahtevaju dug boravak u kuhinji. Pa opet mi smetaju sitnice koje produžavaju posao i odvlače pažnju sa najvažnije stvari za mene, a to je da spremam hranu sa radošću, sa poletom, sa ljubavlju.
Smetaju mi zarđale, tupe, beskorisne sitnice koje čuvam malo jer sam sentimentalna, malo jer sam škrta. Ne, nisam škrta zato što volim novac već zato što ga ne volim, ne trošim, nemam i odbijam da ga imam.

Ne kupujem sebi ni nakit ni šminku ni odeću bez preke potrebe. Isto tako, meni je stvar dobra dok radi. Ako malo jače moram da stegnem, ako malo duže traje to što radim, ne mari, dobro je. 

I onda dobijete nekoliko novih stvarčica na poklon i shvatite da ste izrendali pomorandzu za deset sekundi, i uštedeli makar minut, koliko to traje kada koristite bakino rende :-). 

Nisam baš neko kome reklamiranje ide od ruke. Ali mi je opet lakše i draže da kažem koju lepu reč o drugima, nego o sebi.

Da, kao što sam najavila, predstaviću vam u narednih nekoliko postova  neke  LEIFHEIT      proizvode koje sam sama isprobala.

Prvo mi je pod ruku došlo ovo RENDE.

Rende kao rende. 

Kod kuće, u Konarevu, ima jedno malo, četvrtasto, zarđalo sa jedne strane, one na koju u stvari niko ništa nikada i ne renda. Starije od mene. I od pomisli na mene :-). 

Ovde je bilo jedno novo i tupo rende. Jeftino plaćeno, razume se. 

Ma ja ne bih sigurno još deset godina sama kupila rende. 

Jednu običnu stvarčicu. Novu, lepu, efikasnu, kvalitetnu.

Život se poboljšava sitnicama. Zaista. Zaista je tako. 

Ako imate neko staro, tupo i ojađeno rende, mogu da vam pozajmim ovo svoje novo :-). Ako imate neko novo tupo rende još lakše ćete da uočite razliku. Uz kvalitetnu tortu, kvalitetno vino. 

Kvalitetna poezija i ... pleh, tanjir, rende. 

Za takve stvari vredi štedeti, na njih valja trošiti. Vreme, novac i život :-). 

  Živeli :-)

( Raspoloženje mi se menja na bolje. Ne verujem da je rende tako čarobno :-). Jednom kada stignete do dna samosažaljenja i  samoprezira možete samo da se prepustite ili da  zaplivate. Ja se trudim da se ne prepustim, mada ne umem da plivam :-) ).

Sastojci:

Testo:

3 jajeta

3 kašike vrele vode

150 gr šećera

1  kašika vanilin šećera

100 gr brašna

2 kašike kakaoa

1 ravna kašičica praška za pecivo

100 gr mlevenih lešnika

 Jaja penasto umutite sa šećerom i vanilin šećerom pa dodajte vrelu vodu. Mutite još kratko mikserom pa ga isključite i nežno varjačom u jaja umešajte smesu svih ostalih sastojaka ( dakle pomešajte brašno, lešnike, kakao i prašak za pecivo). Pecite testo u malom kalupu prečnika oko 17 cm. na papiru za pečenje, oko pola sata.

Kada se sasvim ohladi izvadite ga iz kalupa i presecite na 3 jednake kore horizontalno.

Preliv:

oko 150 ml mleka

2 kašike šećera

2 kašike kakaoa

3-4 listića nane ( ako imate pri ruci svežu nanu i ako volite, može svakako i bez nje )

2 kesice crnog čaja ili jedna ravna kašičica

50 ml. votke

Mleko sa šećerom ugrejte do vrenja pa dodajte kakao, kuvajte par minuta i skinite sa vatre i ubacite čaj pa poklopite na nekih 10 minuta. Nakon tog vremena izvadite kesice čaja ili procedite, ubacite iseckane listiće nane. Kada se preliv ohladi dodajte votku.

Fil:

200 gr. kisele pavlake

250 ml. mlečne slatke pavlake

50 gr. šećera u prahu ( ovu meru možete da prilagodite svom ukusu )

2 kašike votke

rendana korica jedne pomorandze

100 gr. kandirane pomorandze

Kiselu pavlaku ne mešajte sa slatkom, njome ćete samo da premažete prvu koru. Slatku pavlaku sa šećerom čvrsto umutite pa dodajte koricu pomorandze i na kraju votku.

Prvu koru dakle, dobro natopite prelivom ( mada možda nećete sve da potrošite ) pa premažite kiselom pavlakom i polovinom fila od pomorandze. Stavite preko drugu koru, natopite je i takođe premažite ostatkom fila od slatke pavlake pa preko njega rasporedite komadiće kandirane pomorandze ( treba da bude sočna i meka ). Treću koru natopite.

Još:

oko 100 ml. mlečne slatke pavlake  

Umutite posebno slatku pavlaku za ukrašavanje, ali ne morate ukoliko Vam ostane nešto fila sa narandzinom koricom.