Странице

четвртак, 3. октобар 2013.

Berliner kocke


Znam da ova priča neće da Vam otvori apetit. Ali ne mogu da pobegnem od nje. Mogu da je prećutim. A što bih?
Zatvaranje očiju...isti greh kao i ono pred čim ih zatvaramo. 
Juče sam se na putu do prodavnice zadržala mnogo duže nego što sam planirala, zastala sam i ostala tako pod nastrešnicom dok je sipila kiša, gledajući  tri siva mačeta kako se igraju u dvorištu susedne nam zgrade, i kako mama mačka stoji kraj spoljnih stepenica i gleda ih brižno i toplo sa saznanjem u  krupnim očima da može u svakom trenu da im se desi nešto loše. Da ih neko pokupi i baci, eto, samo tako baci. Jer ona je odrasla u surovom svetu i zna. A oni su još deca.
Ovih dana ispred iste te prodavnice u koju sam krenula videla sam jednog otrovanog žutog mačka. I još jednog. 
Na kiši, na hladnoći, na milosti i nemilosti ljudi koji su postali neljudi, neljudi koji misle da imaju pravo da uzmu neki život, eto, jer im se može. Jer njima smeta. Čini im se da im smeta.
Jesu li ikada čitali Jesenjina, pitam se tako dok guram kolica kroz prodavnicu a mislim sve vreme na pokislo krzneno telašce nesrećnog žutog mačka kog je neko lukavo i podmuklo namamio gladnog hranom i gurnuo u tešku smrt u mukama? Zar ih nije, dok su još sedeli u đačkim klupama, dok su bili valjda nevini i čisti, ganula ta slavna i nezaboravna pesma o nesrećnoj keruši, zar nisu nikada videli oči mame mace koja iz prikrajka gleda svoje mačiće nežno i osećajno, brižno i toplo kao što gleda čovek?

Ko su ti ljudi?
Idem kroz radnju i gledam oko sebe? Gde je taj čovek koji je dao nedužnom, malom stvoru otrov i otišao srećan misleći da je učinio nešto dobro?
 Je li on? Ili ona? Ko je to?
Hodam i imam osećaj da su svi oko mene neprijatelji. Možda ubice. Trovači. 
Odjednom mi bude teško i mučno. 
A ja volim kupovine. Makar i one sitne. Pamtim ih iz dana kada sam imala stotinak dinara i gladni vikend ispred sebe. Ali svejedno sam  ovog puta izašla brzo. Nisam kupila gotovo ništa od stvari sa spiska. Zaboravila sam slatku pavlaku i limun, a planirala sam da spremim jedan divni rolat od limuna ( možda ću ga ipak spremiti ovih dana ). I odlazeći, u uglu oka mi je ostala slika malog mrtvog tela koje kisne, nevažno i gurnuto u travu kraj parkinga, malog mrtvog mačka kog niko nije voleo.
Zvala sam odmah mamu da se isplačem. 
Zbog pogleda one sive mačke koja voli svoju decu. Zbog tog žutog mačka koji je bio nečije mače. Zbog tog čoveka koji misli da će svet biti lepši ako taj mali mačak bude iz njega prognan.
Istinu Vam kažem, bez želje da sebe oslikam u nekim lepim bojama, bez želje da ovo bude priča o mojoj dobroti jer to nije dobrota već ona bazična ljudskost koju verujem da sam bar donekle sačuvala, preseli su mi i ručak i kolač. Popodne je već postalo  mračno sasvim i bližilo se veče a nije me napuštala nelagoda. 
Onda je mama zvala mene i ispričala mi kako joj je ulični prodavac  i kolekcionar časopisa i starih knjiga, u zamenu za neki moj i Vanjin album sličica fudbalera sa Evropskog prvenstva 1996-te godine, kada sam ja plakala jer je Nemačka gubila od Češke u finalu, a ni danas ne znam zašto sam tada plakala, poklonio nekoliko sveščica sa receptima i kako je našla mnogo lepih, klasičnih i neobičnih, zanimljivih recepata. Ovo je jedan od njih, pod ovim nazivom objavljen u jednom od tih časopisa, pa ga tako prenosim i ovde. I bila je nekako srećna i uzbuđena kao dete koje je dobilo potpuno neočekivani poklon. 

I onda je nekako ta radost prešla na mene, jer ona se prenosi, kao  tuga, kao i netrpeljivost, kao i čovekoljublje, kao i ljubav prema svemu što postoji. 
U ovu hladnu i kišovitu jesen pustite i Vi iz grudi ljubav i radost. Volite, samo volite i svet će da bude bolji. 
Ja moram da verujem u to jer kako bih mogla da se pomirim sa tim da ne mogu ništa da promenim, kako bih oprostila sebi što sam uveče ipak spremila ovaj divni, klasični i starinski kolač, što mi je u srcu opet bilo toplo i milo i što sam se osmehivala dugo dok se kroz stan širio poznati, jesenji miris slatkiša i ljubavi a tamo negde na parkingu je i dalje kisnulo malo krzneno telo nesrećnog žutog mačka ?
I verujem u  čisti i silni život kojim blistaju oči sivim macama u susednom dvorištu. Verujem, šta mogu.
Svet mora da bude bolji, a mi moramo da mu pomognemo u tome. Ljubavlju, ljubavlju i ljubavlju.
I hrabrošću da kažemo i učinimo. I odlukom da se  beskompromisno usprotivimo zlu. Nekako. Ne znam kako. Ljubavlju. Da se usprotivimo zlu u sebi. Oko sebe. Ljubavlju.
I ponekim kolačićem.



 Bliži se BEOGRADSKI SAJAM KNJIGA! Obeležite da Vam se dopada ova strana  ako želite da pratite novosti u vezi sa romanom "Mučitelj" koji će biti dostupan na sajmu! 



Sastojci:

 Testo:


200 gr. brašna 
 90 gr. putera 
1 jaje
50 gr. šećera 
2 kašike vanilin šećera
 1 limun - kora 
 1/2 čaše kisele pavlake ( 100 gr. )

U brašno stavite sve sastojke ( puter isecite na listiće ) i umesite testo. U početku će biti mrvičasto i učiniće Vam se da možda treba da mu dodate neku tečnost ( posebno ako nemate iskustvo sa ovakvim testima ) ali samo uporno mesite. Čim se malo ugreje, puter će da veže brašno i dobićete fino testo. Čim postane homogeno podelite ga na dva jednaka dela i jedan deo rastanjite oklagijom na papiru za pečenje, foliji ili radnoj površini posutoj brašnom. Premestite ga  na dno pleha ( otprilike 20x20, ali Vi najbolje znate da li volite niže ili više kolače, ovo testo neće posebno da naraste a fil će narasti malo, pa procenite sami ) koje ste takođe pokrili papirom za pečenje.


Još:

4-5 kašika džema po Vašem izboru - preporučujem neki kiseliji i aromatičniji


Premažite testo debelim slojem džema.


Fil:

 2 jajeta 

75 gr. šećera
 2 kašike kakao praha
50 gr.  mlevenih oraha - ja sam ih kratko pekla dok nisu zamirisali
 ½ kašičice sode bikarbone
malo rendane limunove korice 
vanilin šećer po ukusu
prstohvat soli

Žumanca umutite sa šećerom penasto pa dodajte kakao, mlevene orahe, limunovu koricu i na kraju sodu bikarbone. Nakon toga umutite  belanca sa par zrna soli u čvrst sneg pa nežno varjačom umešajte u masu od žumanaca i oraha. Premažite fil preko džema.
Drugi deo testa razvijte oklagijom kao prvi, prenesite i pažljivo raširite preko fila, izravnajte fino i stavite u rernu ugrejanu na 180 i pecite dok po vrhu testo blago ne porumeni. ( Tako piše u receptu ali meni testo baš i nije porumenelo pa sam ga izvadila iz rerne posle nekih 35 minuta ).


I još:

100 gr. čokolade
4-5 kašika ulja

Kada se kolač ohladi otopite čokoladu na pari pa joj dodajte ulje, promešajte i premažite kolač. Ostavite da se glazura stegne pa secite na štangle ili kocke.



22 коментара:

  1. Анониман10/03/2013 02:30:00 PM

    Zanimljiv recept, nikad do sada nisam pekla kolač sa filom ? bojim se da nešto ne uprskam :/
    a što se tiče mačića, ja se uvek u takvim situacijam setim priče iz knjige "chicken soup for the soul" kod nas prevedene kao "Melem za dušu" . Elem, u toj priči su pitali jednog mladića koji je posle plime kad je nastupila oseka vraćao morske zvezde u vodu zašto to radi kad ne može da pokupi sve, većina će uginuti dok ih on vrati itd na šta je on odgovorio " da, ali bar sam učinio nešto za ovu " . Ne znam da li sam na pravi način pogodila poentu ali htela sam da kažem : da pomognemo kad možemo, ne možemo spasiti sve mačiće i kuce na svetu ali možemo učiniti nešto za mače skitalicu iz komšiluka :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Pogodila si poentu, svakako! :-) I lepa priča. I stvarno verujem da treba da budemo takvi, mada znam da nisam ni ja uvek.
      Hvala ti.
      Nemoj da se bojiš ovakvih recepata jer ovo nije klasičan fil. Orasi i kakao u nekom smislu menjaju brašno, a jaja kada se ispeku sve stisnu. Bude brzo gotovo, fil ostane nekako sipkav tako da ne može nigde da krene :-) odnosno da curi. Samo da ne ostane živ, vreme pečenja zavisi od rerne ali posle pola sata pogledaš i ako je gornji deo testa ispečen, čvrst a dole fil ne klizi, gotovo je.

      Избриши
    2. Анониман10/03/2013 05:05:00 PM

      HVala :)

      Избриши
    3. Nema na čemu, samo hrabro :-).
      Nadam se da sam pomogla :-).

      Избриши
  2. Volim ovakve kolače iako ovaj podseća na tzv. pančevačke štangle koje se prave slično, samo je džem od kajsija i orasi su mleveni. Nekako imam utisak da je ova varijanta bolja.
    Što se tiče maca i onih koji ih ne vole, na njihovu dušu greh.
    Nekada mi se učini da u pojedinim trenucima više volim životinje. Kod njih se barem istrebljuju samo ako su u životnoj opasnosti ili ako se bore za prevlast oko ženke npr. U svetu ljudi postoji mnogo onih koji se bore za mnogo tog, a ništa sa sobom, kad budu odlazili, zauvek, iz ove dimenzije, neće poneti, bezumnioci, osim grehova, koje je počinio i taj, koji je ubio ovog žutom mačka. Bog s' njim. S' mačkom, mislim, ovom drugom, čoveku, nečoveku, nek Bog pomogne.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Da, ima puno recepata sličnih ovom, ja inače nisam nikada volela ovakve kolače ali u poslednje vreme su mi fini, valjdalo bi da probam i te pančevačke :-)))).
      A i za ovo drugo si u pravu...stvarno me uvek ta bezrazložna krvoločnost šokira. Neka im je Bog u pomoći.

      Избриши
  3. E, vidis, ja tako reagujem (ako ne i gore) kada vidim ili cujem da je neko tukao, maltretirao, ubio ili vec neko drugo zlo naneo bilo kom detetu na svetu. Ili kad procitam da se neka stara osoba smrzla ili umrla od gladi. Uopste kad se radi o onima koji su nemocni da bilo sta urade. I ne mogu da verujem koliko su ljudi sebicni i bezdusni.
    Sto se tice macaka, kucica i ostalih zivotinja, naravno da mi je zao, imala sam i sama ljubimce, ali da neko daje basloslovne pare na hranu za zivotinje i otvara azile, a prvi komsija jede iz kontejnera, to stvarno nema logike.
    A te osobe koje truju ili biju zivotinje, to su iste osobe koje maltretiraju ljude.
    Naravno, ovo nema veze sa pricom o lancu ishrane. ;)

    A kolac je divan, kao i sve sto pravis, taman da covek podeli sa nekim dragim ^_^

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Razumem te. Ja sam odrasla sa mačkama, uvek smo ih imali na selu ali nije tu bilo nikakvog ludila - kreveti ma mace, hrana za mace i čudesa. Daš mački da jede ona pojede, ode, ulovi i to je to.
      I meni je preterana briga o životinjama dok deca skapavaju od gladi znak određene nerazumnosti. Samo eto, ako već ta životinja tu živi i sama se snalazi, da je niko ne dira, po principu - ako ne možeš da pomogneš nemoj ni da odmogneš.
      Ja takođe osećam tešku žalost zbog toga što neke rasne mačke spavaju u svili a deca žive na ulicama.
      Nerasne životinje da ne spominjem, njih ubijaju svakog dana.
      Stave u kesu, zavežu kesu i bace u kontejner žive životinje.
      Ja sam sigurna da takav čovek nije normalan i ne može da funkcioniše normalno ni u odnosu sa ljudima, ovo što si ti rekla, to su isti ljudi nasilnici i prema životinjama i prema ljudima.

      Hvala ti <3 :-).Šta je kolač ako se ne podeli :-).

      Избриши
  4. Nemam snage da komentarišem taj okrutni postupak, veliki deo sam preskočila jer me te stvari strašno potresu a da pomognem ne mogu.

    Baš ti je lep recept a i slike.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Znam, razumem. Ako si preskočila, i ja se nekad pitam ko me tera da pišem tužne stvari i da razmišljam uopšte o tome tako dugo.

      Hvala <3.

      Избриши
  5. Svašta sam propustila ovih dana, u gužvi sam oko rodjendana i zimnice. Kod tebe kao i obično zanimljiva priča i odličan recept!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. I samo još da te pitam nešto ;) Pošto nemam FB, možda tamo može da se pročita tvoja knjiga, reci mi gde drugde mogu da je nadjem, baš bi volela ako bi mogla da je pročitam!

      Избриши
    2. Hvala :-). I ja imam nešto malo više obaveza u ovom periodu ali ih za sada uspešno ignorišem i sedim ispred kompa :-))). Knjiga ( više ) nije nigde dostupna na netu za čitanje jer sam morala da je sklonim zbog izdavača, tako da sad može da se nabavi samo u štampanoj formi ( odnosno ne može još uvek ali će moći krajem meseca ). Trebalo bi da je bude i u drugim gradovima, a ne samo u Beogradu. :-).

      Избриши
  6. Kolač divno izgleda, pa ga bilježim. Krema je odlična!
    Što da ti kažem, uvijek sam užasno žalosna kada vidim zlostavljane životinje i kada u novinama zlurado piše kako je pas ugrizao dijete, moram priznati da se prvo pitam "što je dijete učinilo psu da ga ovaj ugrize?". Nije lijepo, ali tako razmišljam. Jer i pas je kao neko dijete. Na žalost, odrasli djeci, vrlo često, ne objasne kako postupati sa životinjama. A često, djeca samo imitiraju odrasle. O tome, kakvi su to ljudi koji životinje ubijaju, muče i rade svašta drugo, ne razmišljam. Za mene su, jednostavno, šljam i poslala bih ih u zatvor. No, kod nas u zatvoru ne završavaju ni osvjedočeni pedofili, pa kako onda očekivati da društvo osudi zlostavljače životinja?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Upravo. Ne osuđuju ih naročito ni država ni društvo jer je neka surovost zavladala među ljudima. Nisu svi takvi ali ovih dana baš često čujemo užasne stvari. Kuci odsekli šape, mačetu rep. Neverovatno mi je, kad sam bila mala i ja i sve moje drugarice čim vidimo mače neko na putu uzmemo ga u krilo i nosimo kući, ja sam sto puta popila grdnju zbog toga ali svejedno smo ga uvek zadržali. Danas deca prvo smisle kako bi ga maltretirala. Ne preterujem uopšte. Ne kažem da nema dobre dece ali sve je više onih drugih. I naravno da to potiče od roditelja, od nebrige i surovosti iz sveta odraslih.
      Hvala ti na komplimentu upućenom kolačiću :-)).

      Избриши
  7. Анониман10/05/2013 08:57:00 PM

    Duboko me je ganula ova priča sa mačetom jer sam i sama nedavno bila svjedokom jednog tako surovog čina kada sam na poljsom putu ugledala dva mačeta.Jedan je bio mrtav, a drugi je jedva bio živ, samo je malo glavicu pomjerao.Još su mi pred očima , ah tuge.Priča o kolaču je nešto drugo, jako mi se sviđa i to će uskoro da mi obogati trpezu

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Stvarno tužne stvari koje čovek ne može lako da potisne, iako bi možda trebalo.
      A počinitelji to uvek rade kada ih niko ne vidi, i skoro nikada ne budu kažnjeni. Oni pobegnu i od toga što bi trebalo da vide. Ne znam kada bi videli mače koje umire u najtežim mukama, da li bi se bar malo pokajali.
      Hvala ti <3.

      Избриши
  8. Анониман5/27/2015 01:57:00 PM

    Postovana!
    Upravo sam napravila ovaj recept za Berliner kocke po Vasem receptu. Sve sam pratila kako je napisano ali... Testo je retko - nesto gusce nego za palacinke. To se ne moze obraditi oklagijom. Zanima me da li ste mozda pogresno upisali kolicinu brasna? Meni se cini da nije dovoljna kolicina... Snasla sam se tako da sam testo razlila u tepsiju, oblozenu pek papirom, i na njega razmazala pekmez a od gore fil. Trenutno je u rerni. Javicu kako je uspelo. Volela bih Vase misljenje i savet. Unapred zahvalna, Sunska Vila

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ne bih imala ideju, proverila sam recept sa mamom, to su te mere. Da li Vam je bio puter hladan?

      Избриши
    2. Uh, ali nadam se da će ipak biti ok :-/.

      Избриши

Volim da čitam Vaše komentare :-)