Kesten - pita sa svinjetinom ( ajme, jesen - ajme, kesten )

Jesen, i u jeseni 
kesten.

Baš kako treba da bude. 

Kesten je dostojan da bude ovih dana gospodar naših trpeza, kao što svojom visokom krošnjom gospodari olovnim nebesima, čak i kada je  ojađena, mokra i gola. 

Eto, ja ću samo da pustim da nam jesen šumi oko prozora, oko zaključanih vrata, oko baštenskih stolova sklonjenih i pokrivenih, oko pokislih žbunova hrizantema, u olucima, u  ogolelim drvoredima kraj puta, u oblacima što skrivaju mesec, u našim večernjim koracima koji beže pred sitnom, ledenom, novembarskom kišom. 

Jesen je lepa.

Lišće što trune na zemlji skriva blago sjajnih, zrelih kestenova. Jesen ima naručje puno slasti i lepote, ona nam svojom surovošću šapuće da budemo što češće kod kuće, da u toploj svetlosti doma sednemo sa bližnjima oko stola i pričamo, pričamo, pričamo.

Ja jesen tako nekako pamtim. U staroj žutoj kućici koja je mirisala na jabuke i pomalo na buđ mi smo sedeli oko oguljenog stola kraj vrelog, starog šporeta na drva, pokriveni debelim ćebetom, i slušali kako kišica kuca na prozorče okovano rešetkom, slušali kako se kokoške bude i guraju sa druge strane zida, jer su naš stari kokošinjac i taj rabatni kućerak bili razdvojeni samo zidom. 

Tu smo nekako najslađe pričali. U jesen. 

Tu su u starom šifonjeru stajale neke stare knjige i pradedin poderani kofer. 

Tu su kućicu prvo srušili kada smo se selili. Nju, pa onda onu malu drvenu, pseću, i na kraju našu plavu, staru kuću, ispucalih zidova od vlage, mirišljavu kao rano proleće, kao posteljina što upija sunčeve zrake i mirise behara na seoskim prozorima. A u toj smo najstarijoj kućici koju pamtim ( jer pre nje ne bila jedna starija, srušena davno pre našeg rođenja ), u toj žutoj, čuvali sve stare stvari za koje u plavoj nije bilo mesta, u njoj smo sedeli samo s večeri i u njoj su se, lopticom vezanom za vuneni končić igrali kraj toplog šporeta naši sivi mačići. 

I nigde mi jesen nije tako topla kao što je bila tamo.

Ali, svejedno je jesen lepa. U krošnjama, u prozorskim oknima, u vazama na stolovima, u ranim sumracima, u tanjiru.

  Domaćica ovomesečnog kruga čuvene blogerske ige "Ajme, koliko nas je" je moja draga Nale.

Tema koju je zadala je nekako setna i romantična,originalna i intrigantna kao i ona sama.

Sastojci:

Testo :

250 gr. brašna - za početak - ja sam dodala sigurno još 100 gr. ako ne i više

2 jajeta

100 ml. hladne vode

125 gr. putera

1 kašičica soli

Puter isecite na kockice. Ja to ne radim nikada već celu kocku ubacim u brašno i onda skupa sa jajima, vodom i solju sve to gnjavim dok ne dobijem lepo testo :-). Dakle, ovde ne morate naročito da poštujete neki redosled, možete sve da mesite odjednom samo neka svi sastojci kada počnete rad budu hladni.

Iako u originalnom receptu piše da je 250 gr. brašna potrebno da se umesi testo, nije bilo tako. Nisam izmerila koliko sam tačno brašna dodala, nakon što sam umesila sve sastojke sa gornjeg spiska, to je bila jedna vrlo žitka masa ni nalik testu. Slobodno počnite da dodajete po šaku brašna i mesite neprekidno. Prestanite u onom trenutku kada testo prestane da se lepi za ruke. Biće meko, žuto i fino na dodir. Nema potrebe da ga načinite tvrdim, treba samo da bude nelepljivo i podatno za rad oklagijom, dakle, da ima strukturu sasvim mekog testa.

Podelite testo na dva dela. Pospite radnu površinu brašnom pa tu jednu lopticu testa fino kratko umesite i razvaljajte oklagijom najpribližnije što možete pravougaonom obliku dimenzija otprilike 20x30 cm, koliki bi trebalo približno da bude veliki pleh za pečenje ( ja koristim onu starinsku tzv. đuvečaru ) pokriven papirom za pečenje.

Tu koru spustite na dno pleha i lepo rukama doterajte da bude ravna, malo uzdignuta oko ivica.

Fil :

300 gr. mlevenog svinjskog mesa

300 gr. skuvanog, oljuštenog i izgnjavljenog kestena

300 gr. izrendane kisele jabuke

1,5 kašičica soli - meni je ovo taman slano, vi podesite prema svom ukusu

 Neoljuštenog, sirovog kestena ja sam imala 500 gr. ali bio je zdrav i nisam odbacila ništa osim kore tako da sam dobila tačno oko 300 gr. Svaki kesten zasecite pa ih kuvajte u malo posoljenoj vodi oko pola sata. Nakon tog vremena procedite, prelijte hladnom vodom pa kada se kestenje malo prohladi, oljuštite i izgnjavite rukama, nije neophodno da usitnite sve, ostaće neki krupniji komadi. Možete da smeljete sve i u multipraktiku ili nekoj sličnoj spravi ali nema potrebe, lepše je kada ostanu i krupniji komadići. 

U posudu gde se nalazi usitnjeni kesten stavite meso, so i izrendane i isceđene jabuke. Meni su bile potrebne 2 jabuke srednje veličine da bih dobila oko 300 gr ( neisceđeno sam merila ).

Promešajte fil lepo rukama pa ga rasporedite ravnomerno preko kore u plehu.

Još:

3 jajeta

1/2 kašičice soli

Umutite jaja sa solju viljuškom ili žicom kratko pa prelijte ravnomerno preko fila.

Razvijte drugu polovinu testa na dimenziju pleha kao što ste prvu pa je stavite preko fila i jaja i rukama lepo poravnajte da bude ravna. Ako se nabrala na nekom mestu povucite višak testa nežno do strane gde nedostaje. Možda će jaja da Vam se pojave sa strane jer će od težine da se podignu ali to ne smeta, ja sam tim viškom jaja koji se podigao premazala testo i onda blago slepila ivice testa. 

Još:

1 žumance

Žumancetom premažite testo.

Vrlo je važno da ova pita u sredini ima dimnjak :-). Ako to niste radili do sada, možda Vam zvuči kao nebuloza, jer meni je zvučalo da je to neka nepotrebna izmišljotina bez koje se može. Možda se i može, ali zašto bismo rizikovali?

Krajnje je jednostavno i lako. Oko malog prsta sam savila nekoliko sloveva aluminijumske folije tako da dobijem čvrstu rolnicu šuplju u sredini, kao minijaturni kalup za šam-rolne. Drškom kašike sam probušila rupu u piti, sve do pleha i u tu rupu umetnula dimnjačić.

U originalnom receptu piše da se pita peče na 250 stepeni 40 minuta. Ja sam je pekla na 220 stepeni, i mislim da je 35 minuta dovoljno. 

Kada izvadite pitu iz rerne, biće fino rumena i mirisaće na lepo testo, a u rupici, kada izvadite dimnjak biće verovatno još tečnosti. Ja sam gurnula malo zgužvanog papirnog ubrusa u tu rupu :-), ubrus je popio tu tečnost i više je nije bilo. Ovo me je nekako uverilo da je dimnjak bio potreban :-).

Može da posluži kao doručak i večera, ali nema nijednog razloga da vam ova pita ne bude i ručak, uz neku osvežavajuću salatu.