Ne volim te kratke i mračne dane, ne volim jutra koja se rađaju u tami, ne volim noći u kojima se, kao u staroj pesmi, smrkava bez mesečine.
Ne raduje me prvi sneg. Žao mi je zbog toga. U stvari, osećanja su mi nejasna i mutna.
Čekam da se nekako završi i taj novembar. Težak, pretežak mesec. Život je hteo da mi ga omili, smestio moje venčanje baš u taj novembar ali ja ga i dalje volim samo tog dana, 19og.
I kako odmiče i bliži se kraju meni je sve teži teret na grudima. I molim se da ne padne sneg u modro ledeno veče, da me ne podseti miris mlade zime na mrtve jeseni i mrtve zime, na sve ono o čemu ja uporno ne pišem i ne razmišljam.
Bolje da ne mislim na to plavo i tamno manastirsko veče, na pahuljice što su umirale na mojoj ljubičastoj marami, na prve dane prvog posta koji nisam postila do kraja. Razbolela sam se od ljubavi.
Još sam bolesna. Jer to je čudna boljka. Za jednom ide druga, i onu prvu nikada ne preležite. A ta druga, vedra i sveža, cveta i raste i divne plodove daje.
Cvetne vrtove, zrele jabuke.
Pa opet, kako da se ne vratite pred vrata jedne propasti, jednog kraja sveta, kako da ne kleknete uplakanog srca pred veličanstvenim i ozvezdanim novembarskim sutonom koji još samo u sećanju živi kao spomen, večiti spomen na ono što je bilo, i što nije moglo da bude.
Onima koji poste želim srećan post ali i ostalima od srca preporučujem ovaj kolač jer je mek, sočan i nekako penast kao retko koji, pa i mrsan kolač sa makom.
Ja od dolaska na studije ne postim kako sam ranije. Od kada imam probleme sa ishranom i izgladnjivanjem postim takoreći neprekidno, uskraćujem sebi hranu kao da želim uskraćivanjem hrane sebi da ukinem pravo na sreću, na blagostanje, na radost.
Svoju svesku sa posnim receptima sam izgubila. Ne znam gde i kako. Neki su bili manastirski, neki prepisani iz lepog posnog kuvara koji sam davno kupila i koji se, nesrećan, sav raspao pa mi je teško da prikupim i složim sve listove.
Ovaj recept mi je, kao i mnogo drugih, pronašla mama. Ako u dugim zimskim noćima poželite nešto slatko, postili ili ne, za najviše sat vremena i bez mnogo truda moći ćete da se zasladite i ugrejete, da podelite sa bližnjima komadić slasti i mira, skromnog užitka u sreći, u sreći i spokoju, daleko od uspomena i ljubičastih sutona, davno zaspalih pahuljica i svega što je bilo nekada, a nije moglo, i nije trebalo i nije smelo da bude.
Još sam bolesna. Jer to je čudna boljka. Za jednom ide druga, i onu prvu nikada ne preležite. A ta druga, vedra i sveža, cveta i raste i divne plodove daje.
Cvetne vrtove, zrele jabuke.
Pa opet, kako da se ne vratite pred vrata jedne propasti, jednog kraja sveta, kako da ne kleknete uplakanog srca pred veličanstvenim i ozvezdanim novembarskim sutonom koji još samo u sećanju živi kao spomen, večiti spomen na ono što je bilo, i što nije moglo da bude.
Onima koji poste želim srećan post ali i ostalima od srca preporučujem ovaj kolač jer je mek, sočan i nekako penast kao retko koji, pa i mrsan kolač sa makom.
Ja od dolaska na studije ne postim kako sam ranije. Od kada imam probleme sa ishranom i izgladnjivanjem postim takoreći neprekidno, uskraćujem sebi hranu kao da želim uskraćivanjem hrane sebi da ukinem pravo na sreću, na blagostanje, na radost.
Svoju svesku sa posnim receptima sam izgubila. Ne znam gde i kako. Neki su bili manastirski, neki prepisani iz lepog posnog kuvara koji sam davno kupila i koji se, nesrećan, sav raspao pa mi je teško da prikupim i složim sve listove.
Ovaj recept mi je, kao i mnogo drugih, pronašla mama. Ako u dugim zimskim noćima poželite nešto slatko, postili ili ne, za najviše sat vremena i bez mnogo truda moći ćete da se zasladite i ugrejete, da podelite sa bližnjima komadić slasti i mira, skromnog užitka u sreći, u sreći i spokoju, daleko od uspomena i ljubičastih sutona, davno zaspalih pahuljica i svega što je bilo nekada, a nije moglo, i nije trebalo i nije smelo da bude.
Sastojci:
čaša je ona od 200 ml.
1 čaša vode
1 čaša meda
1 čaša šećera
1 čaša ulja
1,5 čaša mlevenog maka
1 kašika vanilin šećera
1 kašičica sode bikarbone
brašno - u originalnom receptu je pisalo " malo brašna - da dobijete testo gustine kačamaka " -
ja sam stavila 10 punih kašika brašna
Ne postoji kolač koji ćete brže i lakše da spremite. Ulje, vodu, šećer i vanilin šećer, med i mak pomešajte kašikom ili žicom za mešanje. Dodajte sodu bikarbonu pa onda i brašno. Ukoliko ste vešti, možete i kašikom da izmešate smesu tako da ne dobijete grudvice, ako, kao ja :-) niste, upotrebite žicu ( ako je nemate, moraćete da uključite mikser na kratko :-)). Kada dobijete jednoličnu smesu nalik ređem testu za kolače sipajte je u manji pleh pokriven papirom za pečenje. Kolač nije veliki, pleh neka bude otprilike 15x20 cm. Pecite ga na 180 stepeni oko 25 - 30 minuta. Čačkalica treba da izađe suva iz kolača ali će on i dalje da deluje meko i šuškavo, ali površina ne sme da bude lepljiva. Tako treba, med će malo da ga očvrsne kada se ohladi, a ostaće sočan neopisivo, ako ga prepečete, biće suv i tvrd.
Izvadite ga iz rerne i pustite da se ohladi. Ja ga nekada prelijem glazurom i dok je još mlak, ako mi se žuri :-). Možete i da ga poslužite mlakog, ali tada se malo teže seče, tj. vadi iz pleha jer je vrlo sočan i mek pa ona donja korica može da ostane zalepljena.
Glazura:
50 gr. čokolade za kuvanje - možete da stavite i 100 gr. čokolade ali ja volim tanju glazuru
3 kašike likera od borovnice - naravno, možete da koristite neki drugi liker ili da napravite klasičnu glazuru sa 3 kašike ulja
Otopite čokoladu sa likerom na pari pa izmešajte, prohladite i premažite kolač.
super, obožavam kolače sa makom
ОдговориИзбришиI ja! :-)
ИзбришиHvala :-).