Perece

Prazni se polako naš stan. Život se trpa u kutije.

Mesto na kom smo bili srećni biće uskoro prazno.

A ostaće zauvek mesto na kom smo bili srećni. Čak i kada bude pusto. Čak i kada nestane poslednji razlog da mu se, makar u šetnjama vratim.

Sećam se prvog proleća u našem malom stanu.

Spremala sam dva najdraža ispita, ustajala u sedam izjutra, otvarala vrata terase i kroz njih je u prostranu kuhinju ulazila svetlost zelena od lišća u dvorištu, sveža i mlada, kao što sam ja bila.

Samo tri godine su prošle.

Nađoh nedavno u kuhinjskoj fioci ovaj papir sa slike, spisak literature za Etnologiju balkanskih društava. Eh, kad je to bilo...

Kao u snu, istinski, tako je sve prošlo. Kao da sam ostala ista. I kao da sam zbog toga srećna i kao da se bojim da promene donose samo starost i umor.

Miša je zvao naš stančić carstvom slobode.

Pa znate li  kako se oseća čovek kada zauvek zatvara ta vrata? 

Sada eto...

Mnogi od vas znaju. Često se životi trpaju u kutije i premeštaju, menjaju.

A među najtužnijim stvarima koje mogu da se dese čoveku kao što sam ja su promene i odlasci.

Jer starom me čine i noću mi ne daju da spavam mesta, mesta, mesta.

Novi stan? Novo mesto?

Da, ja zavolim, ja se vežem, ja primim u svoje srce svako novo mesto.

Hoće li ono primiti mene? Hoće li naše carstvo slobode nestati kao što je nastalo, neodgovornim pletenjem života i prilika ili ćemo ga sačuvati i ovog puta,?

Ne znam. Želim.

Poželite mi sreću.

 Meni ostaje pamćenje. Ostaju mi i neke fotografije. Evo, recimo, baš ove. Perece ispečene u našem tada pokvarenom šporetu:-)

 Pamtim, i pamćenje je poslednje mesto na koje smeštam sve što volim. Najtvrđe uporište. Jedino sigurno ako je išta sigurno u našem svetu.

Ne sećam se da sam kao dete često jela perece, ali sasvim dovoljno da mi ukus onog slanog preliva, kao i mnogima od vas, ostane u pamćenju.

Mi smo odrasli na uštipcima, bakinim kiflama, kačamaku i kajgani. 

Nedeljom, kada su baka i deka išli na pijacu, često bi nam kupili neko pecivo u gradu. Ogromne, fine kifle sa sirom, kroasan sa čokoladom i nekoliko puta perece. To su najčešće bila letnja jutra. Naše voćke su  zelenilom parale nebesa, ruže su mirovale i kapija škripala i udarala o stari orah onako snažno, kao da će da se raspadne.

Pamtim bakine torbe koje mirišu na život zemlje, na sveže, na zdravo. I za nas u tim torbama po jedno "kinder jaje". I toplo pecivo.

Previše pamtim. 

Pale su mi te "gradske" perece na pamet nedavno i  našla sam brzo idealan recept na blogu  "Ja u kuhinji".

Naravno, moje perece nisu tako lepe kao Oliverine, ali recept je svejedno odličan i ja ću sledeći put da se potrudim da ih malo lepše oblikujem pa da zasijaju punim sjajem :-).

Prenosim recept onako kako stoji na blogu "Ja u kuhinji", uz neke moje napomene i izmene ( jer do njih skoro uvek dođe, čak i kada ne želimo ).

Sastojci:

600 gr brašna

200 ml kiselog mleka

30 gr putera

250 ml. mleka - ja sam stavila jogurt jer skoro uvek pravim testo sa njim

1 kesica suvog kvasca - ja sam koristila 20 gr. svežeg kvasca

1 ravna kašičica soli

1 kašičica šećera - ja sam stavila 1 kašičicu meda

 Ugrejte jogurt da bude mlak i dodajte kvasac. Pomešajte brašno sa šećerom ili medom, solju, dodajte puter i kiselo mleko pa na kraju nadošli kvasac. Olivera je radila sa suvim pa nije grejala mleko/jogurt jer suvi kvasac ide direktno u testo. 

Takođe, testo nisam stavljala u frižider :-) jer sam bila tu, pa sam ga samo ostavila na toplom i kada je naraslo dvostruko, podelila sam ga na nejednakih 12 delova :-). Vi se potrudite da budu jednaki. 

Svaki deo rastanjite u "konopac" dug oko 50 cm. pa uvijte kao perecu i stavljate na pleh/plehove prekrivene papirom za pečenje.

Slani preliv:

4 kašičice brašna

1 ravna kašičica soli

toliko hladne vode da dobijete nešto nalik retkom, lepljivom testu koje možete da nanesete na perece u vidu lepljivog mlaza

Ja sam ih spremala u onoj fazi kada mi rerna nije radila najbolje. Pekla sam ih 20 minuta na 180 stepeni, nanela preliv pa posle toga pekla još 10-15 minuta.

Olivera ih peče 15 minuta, izvadi iz rerne, nanese preliv i onda peče još 4 minuta. Ako vam rerna funkcioniše kako treba, to bi trebalo da bude u redu. 

Uglavnom, neka fino porumene.