Gulaš kao gulaš - ali najbolji

Svako ima svoj. Ja imam bakin. Nema ni šargarepe, ni borovnica, ni pekmeza, ni paškanata, ni 100 drugih detalja koji umeju da budu slatki...ali.

Nema ni vina, čak, a ja sam ga u početku uvek stavljala i onda se čudila kako mi gulaš nije kao bakin.

Bakin gulaš- to je mit, mnogi su čuli za njega a samo su ga retki probali. Ne zato što baka ne voli da ga sprema, nego što ga brat i ja nismo voleli, a nama se uvek ugađalo.

( Primetićete da smo brat i ja najveći negativci u svakoj mojoj priči. ) Dakle, još jedno jelo sa crne liste došlo je na red za rehabilitaciju.

Meso, luk i par začina. Jednostavno do ludila. Tajna je u tome da nema tajne, bakin gulaš može svako da spremi, samo treba na čas ućutkati one neumorne glasove koji nam govore - " Dodaj to, dodaj i to".

Verujem da "pravi" recepti ne postoje, već samo oni koje volimo. Ljubav prema gulašu rodila se kod mene tek kada sam shvatila da ga baka verovatno više nikada neće spremiti, jer je već stara i prestala je da kuva. Ne dozvolite da Vam neki ukusi zauvek izmaknu, ulovite ih i zadržite zauvek uz sebe. To su najživlje uspomene koje možemo imati.

Što se tiče gulaša, postupak je malo drugačiji. Ja sam naučila da za svako jelo prvo dinstam luk, a baka kada sprema ovaj gulaš radi drugačije. Ma Vi verovatno već sve ovo znate, ali možda Vam dobro dođe još jedno živo podsećanje na ono što često volimo da kažemo, ali još češće zaboravljamo - neke stvari su dovoljno dobre takve kakve jesu. Ne, ne popravljajmo savršene stvari.

To me podseća na jednu Krilovljevu basnu. Različite životinje došle su kod ( čini mi se ) slona( možda je bila i neka druga životinjica ) da prokomentarišu sliku koju beše naslikao. I pošto je svaka od njih poželela da doda baš ono čime se ona hrani i poneko drvo iz okruženja u kome živi, slika se na kraju pretvorila u pravo ruglo.

Toliko što se tiče mudrosti, a sad na posao.

Sastojci :

800. gr. junećeg mesa

800 gr. crnog luka

dva-tri prstohvata bibera ( to je zato što ja ne jedem ljuto. Ko voli , stavi i više, ali ne treba preterivati )

k ašičica slatke aleve paprike

2 kašičice soli ( ne volim preslan gulaš, ali moj suprug voli, pa on dosoljava. Ako ne volite da solite jelo u tanjiru, dodajte više soli, ali probajte. Imajte u vidu da se gulaš kombinuje sa testeninom ili krompir-pireom )

1 kašika brašna

1 paradajz ( može i bez njega )

4 -6 punih kašika svinjske masti.

Podrazumeva se da vrstu i količinu masnoće možete da prilagodite sebi i ukusu svoje porodice ili uopšte onih za koje kuvate. Baka je uvek koristila mast, a i ja nemam otpor prema njoj, naprotiv. Baka je stavlja "od oka", ne zna ona tačno koliko, ali mislim da je njen gulaš ipak masniji od mog.

Dakle, mast stavite u šerpu pa u nju meso iseckano na kockice. Prvo kratko propržite, na laganoj vatri, pa uz dolivanje vode dinstajte onoliko vremena koliko je potrebno da meso omekša.Koliko će biti potrebno vremena zavisi od toga koliko je zapravo stara krava koju Vam je mesar podvalio kao junetinu :-) Kada naposletku omekša kao dušica, preko mesa dodajte luk iseckan na rebarca i poklopite bez mešanja.

To se tako dinsta dok luk potpuno ne omekša, a naliva se vodom tek toliko da ne zagori.Dužina dinstanja zavisi od Vašeg šporeta, ali svakako ne pravite ovaj gulaš ako žurite.

Kada omekša luk, dodajte paradajz isečen na sitno, so, alevu papriku i biber. Kada se to malo ukrčka, pospite brašnom kao da solite. Nemojte da Vam se napravi sloj brašna na vrhu jer će se zgrudvati pri mešanju, već dodajte po malo i mešajte, baš kao da solite. Ako Vam to deluje rizično, pomešajte brašno sa malo vode pa ulijte ( verovali ili ne, razlika u ukusu postoji). I onda nalivajte vodom dok se kuva dok Vam se gustina ne bude dopadala. Treba da bude gust, ali ne "tutkalo". Gulaš moje bake nikada se slobodno ne razliva po tanjiru niti je skamenjen od brašna.

Poslužite uz krompir-pire ili testeninu. Ja više volim ovo drugo. I zelenu salatu. I letnji dan, kada većina ne voli " teška " jela. A ja baš tada volim da se najedem kao čovek, otvorim prozor i udahnem vreli miris livada tamo, u mom selu, koje me polako zaboravlja, jer odlazim sve ređe, ali ja njega ne mogu nikada da zaboravim. Kao, uostalom, ni svoje detinjstvo. I gulaš koji tada nisam volela a sada mi je odjednom postao tako važan, baš taj gulaš i nijedan drugi.

Napomena : Meni se meso raspalo. To ne treba da se desi. Ali bolje je da se raspadne nego da ostane tvrdo.