Mađarski lonac

 Pamtim jedan lonac, obični plavi lonac. Za novogodišnjih praznika, u njemu je stajao šećer. Na stolu vaga, i velika šerpa sa mlevenim orasima. 

Nije baka nikada kuvala u tom loncu. Nisam ga ni viđala preko godine, ali eto, kad god neko spomene lonac, ja se njega setim.

Mađarski lonac ?

Ma da to nije sataraš ?

Ne volim sataraš. Od kad pamtim, celog leta, kraj šerpe gde se za nas kuva paprikaš, prže bataci ili dinstaju šnicle, jedna stara, smeđa šerpica i u njoj bakin sataraš.

Ali  i pored opasnosti da ću u stvari da spremim sataraš ovaj mi se recept dopao. Setila sam se bakine priče. 

Negde odmah posle rata, početkom pedesetih, kaže, došle su  u Matarušku Banju neke Mađarice. Svirale su klavir i plesale jedna sa drugom,priča baka, sve ženstvene i ekstravagantne na svoj način, sve međusobno različite, riđokose ili sa kosom boje konjaka. Neobične, uzbudljivo drugačije i lepe kao vile.

Baka se udala sa petnaest godina. Napustila fabriku dzakova u Mladenovcu, došla u Konarevo. Preko reke banja, ona ista gde je kao dete za vreme rata jela hladni, kuvani krompir i gde su ih ranom zorom, na hladnoći prebrojavali, šišali, mazali protiv vašaka i šuge.

U očima devojčice- žene, siromašne i namučene, mora da su te čudne Mađarice bile još tri puta lepše i uzbudljivije  nego što behu zaista, kao i hotelske pevačice i uopšte taj banjski noćni život, koji je  polako upoznavala i uskoro i sama  postala gospodarica plesa :-) da, bez pristrasnosti to mogu da kažem, sve dok mama nije porasla dovoljno da je zaseni. Baka i deka su u mladosti  izlazili četvrtkom i subotom u banju. U hotel, na muziku. Bila je kraj reke i jedna  mala kafana, ali u nju se išlo ređe. Preko reke je pesma vodom i vetrom nošena sve do sela, do naše stare kuće gde su pradeda i prababa čuvali decu.

Baku i danas ljudi pamte po stasu i plesu. Pretekla je ona te Mađarice. Ali sve su ređi oni koji pamte i Mađarice i klavir i bakin graciozni stas.

Promenila se banja. Hotel je opusteo davno, kafana kraj reke oronula a vrbe posečene. Ne čujem više muziku u letnjim noćima, svadbenu muziku uz koju je nekada leti bilo tako teško zaspati. 

Sve naposletku bude zaboravljeno. 

A ja volim da slušam tuđa sećanja i da ih pamtim, pišem, govorim. Da sačuvam ono što je bilo. 

Ali onda me muče pitanja.

Da  li  su pomrle dugokose Mađarice, gde su nestale i kuda su otišle nakon što su zanele sve seoske i banjske mladiće ? Da li bi neko od Vas pomislio da su nekada za  mojom bakom uzdisali ti isti momci u banjskim hotelima, sada kada biste je videli kako hoda povijena, držeći se za kuk i uzdišući ? 

Zar su nepovratno zamukli pesma rečnih vila i zvonka kafanska veselja, zar je zaboravljena čudna žena koja je puškom gonila muzičare da se penju na vrbe kraj reke jer eto, bila je čudna žena ?

Bilo je  čudno vreme. I zar je nepovratno prošlo i zaboravljeno?

Toliko sam slušala o njemu, čini mi se nekada da sam i sama tada živela, da pripadam tamo a ne ovde, da sam bila mlada onda a ne sada. Ne treba da primate tuđa sećanja u sebe kao da su Vaša sopstvena.

Jer i ono što sami pamtimo dovoljno je da zauvek budemo setni.

Plavi lonac sa šećerom. Smeđa šerpica i sataraš. 

Mađarice ?

Sva sećanja se nekako slivaju u isto, i moja, i bakina, i mamina...u tugu što sve prolazi, što svi mi prolazimo, što mladost prolazi - mladost lepih  dugokosih Mađarica, bakina mladost, mamina mladost, moja sopstvenu koja mi curi kroz prste kao rečni pesak, kao vilinska pesma  koja odlazi nekuda, neuhvatljiva, u beskraj, preko reke...

 Sastojci :

300 gr. junećeg mesa ( dobro bi bilo da je neko sočnije meso, i masnije, ako volite. Mi ne volimo da uvek koristim but iako to nije idealan izbor za svako jelo )
300 gr. svinjskog mesa- važi isto što i za juneće, prema receptu, koristi se jagnjetina, ako volite, stavite nju
3 paradajza
3 glavice crnog luka
2 krompira
2 paprike babure
1-2 pune kašike masti
2 kašičiće mlevene crvene paprike
malo ljute mlevene ili čak sveže ljute paprike
2,5 kašičice soli
lovorov list
100 - 150 ml. belog vina- što bolje vino to bolje jelo
i još malo vode
 180-200 gr. kisele pavlake.

Meso isecite na krupnije kocke, papriku na prutiće, krompit takođe, paradajz na kriške ili kolutove, luk na rebarca. Povrće u jednoj posudi izmešajte.
Na masti kratko, par trenutaka  propržite mlevenu papriku pa ređajte red povrća red mesa. Svaki red malo posolite, i ako želite pospite sa malo ljute paprike. Umetnite negde i lovorov list.
Kada ste završili, na vrhu neka bude povrće, nalijte belim vinom i vodom toliko da povrće i meso ne ogreznu sasvim. Ako, kao ja, zalijete da ogrezne, kuvaćete jelo bar 4 sata :-).
Poklopite i krčkajte na srednjoj vatri, da Vam ne kipi, 2 ili 3 sata, dok tečnost upola ne ispari.
Tada razmutite pavlaku sa malo soka iz jela, prelijte jelo, skinite poklopac i krčkajte još desetak minuta.

* Ako Vam voda sporo isparava, posle 2  sata sklonite poklopac pa pustite da ispari.