Странице

среда, 28. август 2013.

Čokoladna pita sa snegom



 Svaki put kada izneverimo nekoga, nekoliko koraka udaljimo se od njega. Bez obzira na to  koliko je nebitno i sitno ono što smo mu obećali. Bez obzira na to  što će da se osmehne i kaže da nije važno. Važno je.
Korak po korak, naposletku shvatimo da između nas i njega stoji samo ambis stvari koje zameramo sebi.
Sve dublji, sve širi. 
Ja se svog oca slabo sećam, ali pamtim njegova obećanja, skoro sva. Pamtim ga po izdajama.
Pamtim i obećanja koja je Vanji davao. Pamtim kada sam istrčala sa časa jer je došao tata, pamtim kada nas je u Beogradu dočekao one zime kada smo ga videli poslednji put. Pamtim da sam ga volela, čini mi se da bih mu prepoznala glas. Lice, samo po slikama. Nemam ga sačuvanog u svojim uspomenama.
To nije stvar vredna žaljenja. Ne volim ga danas. Ne patim ni malo i potpuno sam iskrena kada to kažem. 
Uopšte nije važno. Smatram blagoslovom to što ljubav nije prisila. Što čovek ima barem toliko slobode u ovom kratkom i skučenom životu da odbije da vidi, zagrli, voli, čak i ako je taj koga odbija njegovo vlastito dete. Ljubav treba i mora da ostane izbor.

 Postoji samo jedan razlog da mi bude drago što sam odrasla. Kao dete sam verovala svima. Kada ste dete, mislite da je ljubav pravilo, i da je svako obećanje istinito, da  oni koji treba da Vas štite i vole nikada neće da odu.
Ali što Vas ranije iznevere, to ste osetljiviji na izdaju. Da, izdaja je krupna reč, ali tu joj je mesto. Možemo smisliti bezbroj lakših i bezličnijih, ali to uvek ostaje izdaja, okrutno i licemerno okretanje leđa. 
Trudim se da nikada ne obećam nešto što ne mogu da ispunim. Grize me noćima svaki propušteni rok, sve ono što znam da sam mogla a nisam uradila. Kao užarenim korbačem goni me taj zakon, ta najveća i najteža opsesija - da nikada ne izneverim očekivanja.
Preteško je. 
Ne znamo mi uvek šta možemo a šta ne. Nekada obećamo da bismo  umirili drugoga, nekada da bismo umirili sebe. Nekada izgubimo snagu kada najmanje očekujemo, nekada i nas same slome najskrivenija vlastita očekivanja. 
I onda izađemo pred čoveka koji je u nas verovao, čekamo pitanje i plašimo se odgovora koji moramo da damo, i one prikrivene ali bolećive razočaranosti u očima koje su nam odane. Znam, ja u svemu tome preterujem. Mene noćima i noćima muče stvari koje nisam uspela da uradim. Tumačim svoje slabosti, razloge za neuspeh. Podsećam se kako izgledaju lica izneverenih ljudi. Kako rastuženo ćuti njihovo srce.

Odustala sam od mnogih obećanja jer nisam bila sigurna da mogu da ih ispunim. Odustala sam od mnogih stvari koje sam želela jer nisam htela da izneverim sebe. Možda ćete reći da sam kukavica. 
Ali ja se ne bojim neuspeha. Bojim se izdaje. Bojim se da ne učinim drugima nešto tako okrutno kao što je zaboravljanje date reči, bojim se da me život ne promeni tako da mi bude svejedno da li je neko večeras zbog mene zaspao tužan. 
" To su sitne stvari, doći će tata jednom pa će sve da vam donese što budete tražili".
Eto, toga je bojim. Da ću jednom nekoga da tešim premeštajući svoje obećanje u sutra. Svoju odgovornost. Svoju ljubav.
Sutra neće doći jer će ambis naših laži da proguta i ljubav i odgovornost.Ovo nije priča o tome kako sam ja osećajna i dobra, već o tome kako sam izmenjena jednom od najtežih izdaja koje može da učini čovek. Opterećena njom i danas, koliko god se trudila da je zanemarim, zaboravim i prevaziđem.

Teško je boriti se uprkos strahovima za  sva svoja i tuđa očekivanja, ali je teže biti izneveren, ostavljen, razočaran.
Od toga želim da sačuvam one koje volim, onako vatreno kako ne  želim da saznam šta oseća čovek kada jednostavno zaboravi jučerašnja obećanja, kada opere ruke od jučerašnje ljubavi, kao iskorišćenu maramicu baci sa gađenjem datu reč, okrene se i ode. Od svih grehova koje sam počinila i koje ću počiniti, svih mana koje imam, svih grubosti, nepravdi i povreda koje sam drugima nanela, najviše se bojim onoga što je učinjeno meni  jer znam kakva je narav te okrutnosti   i kakve su posle nje ožiljci. 
Želela sam mnogo da smislim neku savršenu kremastu i čokoladnu tortu za Mišin rođendan. Onda sam se predomislila, poželela sam intenzivnu i pudingastu čokoladnu pitu, a da ipak ne bude od pudinga. On neobično  voli puslice, pamti kako ih je davno spremala njegova baka, bilo bi dobro da se i za njih nađe mesto u njegovom savršenom rođendanskom čokoladnom kolaču. 

Mama mi je, kao što čini uvek kada imam nedoumicu ili problem, priskočila revnosno u pomoć, jer mama me nikada, nikada nije izneverila. Znala sam da je ovo recept koji sam tražila. Obradovana, ne, oduševljena, ponosna, neopisivo zahvalna mami predstavila sam Miši svoj pronalazak. I rekao je :
- Može...zvuči sjajno. Mada smo rekli ranije da će za rođendan da bude  keks-torta.
Da, rekli smo, setih se i ja. 
Neka bude, onda, keks-torta. Čokoladnu pitu spremila sam nekoliko dana ranije. Miša joj je dao desetku, a on je zaista vrlo strog profesor. 
Sutra mu je rođendan. I čeka ga njegova torta.
Barem toliko mogu. Da ispunim sitna obećanja. Da budem u malom verna. 
Da stojim iza svojih reči, dela i svoje ljubavi i da ne dozvolim greškama nikada da otvore jaz između mene i onih koji su mi sve.  Kada se jednom nađemo na različitim obalama prljave  reke laži i izdaja više nikada nećemo moći jedni ka drugima. Iznevereno srce može da oprosti ali oproštaj nije dovoljan.
Zato ne zaboravljam. 
U svetu hladnom i sebičnom, najvrednije što mogu da dobijem i dam i dalje su ljubav i poverenje, i jedno bez drugog ne idu.



 Ako volite da čitate moje pričice, označite da Vam se dopada ova stranica i pročitajte uskoro drugo izdanje mog prvog romana :-)


Sastojci :

210-220 gr. kakao ili čokoladnog keksa bez fila ( koristila sam neki čokoladni "Wellness"       
 ili " O' cake", nikako da naučim da ih  razlikujem :-) )
50 gr. putera

Keks izlomite na sitne komade, ili još bolje, sameljite ga. Dodajte mu omekšali puter i umesite u jednoličnu smesu. Rastanjite kao koru po dnu kalupa prečnika otprilike 23 cm. Naravno, kalup može biti i manji, ili neznatno veći, kako kolač ne bi bio previše nizak.
Fil :

3 žumanceta
50 gr. šećera
4 kašike skrobnog brašna
600 ml. mleka
100 gr. čokolade za kuvanje

Žumanca umutite penasto sa šećerom, dodajte malo mleka od ovih 600 ml. i mikserom umešajte  skrobno brašno. Za to vreme mleko ugrejte do ključanja, mešajući sipajte u žumanca pa sve zajedno vratite u šerpu i kuvajte na pari dok se krem ne zgusne. Pretpostavljam da možete i jednostavnije - žumanca umućena sa šećerom i skrobnim brašnom sipajte u mleko ugrejano na pari.
Kada se fil zgusne kao gušći puding skinite ga sa vatre i dodajte izlomljenu čokoladu. Mešajte da se istopi pa ostavite fil sa strane.

Sneg :

2 belanceta
100 gr. šećera
1 kašičica vanilin šećera

Umutite belanca da budu čvrsta pa im postepeno dodajte šećer i vanilin šećer tako da dobijete čvrst sneg. 
Preko kore od keksa sipajte čokoladni fil i poravnajte, pa preko njega nanesite sneg od belanaca. Donjom stranom kašike napravite talase  i pecite na 170 pola sata.
Ako pečete u kalupu sa pomičnim stranicama skinite obruč tek kada se kolač sasvim ohladi i tek tada ga secite i služite.

16 коментара:

  1. Rasplakala si me.
    Tekst sam podelila, uz preporuku zaboravnim roditeljima da ga pročitaju.
    I da, SREĆAN VAM RODJENDAN.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Žao mi je zbog suza, meni ta stvar nije više ni tužna ali kad pomislim na decu koja možda danas bivaju napuštena ili zaboravljena, onda i meni dođe da plačem. I baš zbog te dece hvala i na deljenju.
      I hvala puno na čestitkama i svemu :-).

      Избриши
  2. Srećan rodjendan :) Tvoja iskrena sećanja i trag koji nosiš u sebi nateraše me da dobro razmislim i proveravam da li sam negde i nekada nekog izneverila? I naša ćerka često zna da se "uhvati" za dato obećanje i uvek nas podseti da ga ispunimo.Roditelji, bar prema svojoj deci, moraju biti iskreni i pravedni jer deca beleže i pamte više od drugih :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Da, deci praktično ništa ne promakne, čak i stvari koje ne razumeju primete. A svi smo mi nekada nekoga u nečemu izneverili ili razočarali ali opet, ako nam je bilo žao, ako smo ipak dali sve od sebe, taj drugi će moći da razume i da nam oprosti.
      Hvala ti :-).

      Избриши
  3. Svaka rec koju bih ti uputila narusila bi ovu dirljivu milinu koju si ovde ostavila. Najveci utisak na mene ostavilo je (naizgled sitno) poređenje u kome si se dotakla mamine pomoći (oko kolača-života) u svakom trenutku.
    Srecan vam rođendan i u zdravlju i ljubavi da slavite još dugooo!
    Pozdrav!

    ОдговориИзбриши
  4. Kada odrastemo i dobijemo, ako dragi Bog da, svoju decu, manje nas bole razočaranja koja su nam roditelji priredili, voljno ili nevoljno.
    Kada odrastemo, naučimo da ne očekujemo jer nas onda neočekivano obraduje;)Mnogo je veći teret na duši svima onima koji su nekog izneverili nego onima koji su iznevereni, to sam shvatila kad sam odrasla i oprostila i ..pustila i nastavila da ih volim.
    Mnogo puta me , svojim pričama, podsetiš Tajana na neke moje doživljaje iz života koje sam sakrila duboko i ostavila ih da miruju, zauvek. No, ova priča je dokaz da su se samo šćućurili u nekom kutku mog srca i da ih ipak treba po nekad dozvati u sećanje, jer, ja ne verujem u slučajnosti, te je ova tvoja divna pričica učinila da sam se opet, ali sa ljubavlju, setila nekih izdaja i da me, verovala ili ne, ne bole. Uživala sam u priči, a verujem da ću i u kolaču koji ću sigurno praviti jer obožavam jednostavne, kremaste kolače. Srećan rođendan Miši, ako sam zapamtila?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Jesi, zapamtila si :-).
      Iskreno, ja na sve to gledam kao na slučaj koji je na mene uticao pozitivno. Prvo, drago mi je što je otac nestao iz naših života jer verujem da je samo mogao da ih upropasti, a drugo, slabo se sećam i teško je patiti za nečim što u stvari nikad nismo ni imali.
      Valja se ponekad svega prisetiti, ja bar mislim, sećanja za to služe :-).

      Избриши
  5. Анониман8/28/2013 10:30:00 PM

    I opet si me rasplakala. Ali, na nacin na koji me rasplace pesma "Molimo za finu tisinu" koju pevam sinu... U pravu si - decu ne treba lagati i davati im lazna obecanja, oni dobro znaju kad ih neko izneveri.
    Misa je vrlo srecan covek. Ne samo zbog ove torte koja izgleda sjajno! Srecan rodjendan, proslavite ga u stilu!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Proslavićemo ga onako kako najviše volimo, kod kuće kao veverice :-D.
      Hvala ti :-)<3 MNOGO :-).

      Избриши
  6. Zamislila sam posle tvog posta, cak malkice sebe preispitala da li sam mozda nehotice neko obecanje ostavila bez odgovora... srecan rodjendan tvom Misi i zelim vam jos puno ljubavlju i neznoscu prozetih dana.:))) p.s. cokoladna pitica me je osvojila od prve.:)))

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, Lana :-)Pozdravi i od Miše :-)))).
      Ma dok se preispitujemo, dobro je :-).

      Избриши
  7. I ja se opterećujem takvim stvarima. Često ne mogu da zaspim jer analiziram svaku reč koju sam rekla. Volela bih da nisam takva...
    Kolač je divan...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala :-).
      I ja bih volela da bar malo manje vremena i snage posvećujem takvim stvarima. Možda i to može da se nauči.

      Избриши

Volim da čitam Vaše komentare :-)