Kremaste kockice

Nema boljeg načina da upoznate život neke druge porodice, nego da se udate :-).

Miša i ja živimo sami, ali sećanja, običaji, ljubavi, pa sve je to nepromenljivo, kao što je nepromenljivo ono što sam ja  sa sobom i u sebi donela u naš dom iz onog u kom sam odrasla.

Eto, recimo, keks torta. 

Moja baka je uvek spremala samo jednu, sa kafom, orasima i čokoladom. Omiljeni slatkiš moje tetke.

Najiskrenije, ja u keks tortama ne vidim neku naročitu lepotu. Znam da su neke zaista ukusne, pa i bakina je bila. Ali taj keks koji je ili tvrd ili nikakav, kao krpica, ne može da zameni korice, nikako ne može. Uvek sam ih smatrala nekakvom modernom provalom u kulinarstvo ( ne zna čovek sve kad je mlad :-)), i bila iznenađena kada sam shvatila da ih žene kod nas  prave barem pola veka unazad.

Ali ono što me najviše odbija je scena u kojoj vadim keks iz kutije, potapam u nešto i ređam po poslužavniku. Ja volim da se preznojim kad spremam kolače. :-)

Sama verovatno nikada ne bih spremila ni ovu ni neku sličnu poslasticu sa keksom, ne idu mi, cure, krive se, raspadaju, da to nije Mišina najdraža torta. Prošlo je mnogo vremena i torti dok nisam shvatila da će to zauvek i ostati.

Nije mi  žao što sam mesecima  isprobavala mus torte, čarobne čokoladne šnite, kremaste  tamne rolate, žao mi je što sam se nadala da ću uspeti da zasenim ovu jednostavnu, starinsku keks tortu koju mi traži za svaki rođendan. Ne, traži je kad god njemu prepustim da bira.

U stvari, žao mi je što sam pokušavala da je zasenim. Nepravedno je to bilo. 

Ubeđivati nekoga da torta iz njegovog detinjstva nije najslađa. To je kao da mu uzimate čaroliju minulih vremena, kao da mu naružujete detinjstvo. 

Kako je to surovo uzeti čoveku ono što voli i dati mu nešto "bolje".

Tačno je, ova torta je brza, jednostavna, laka. 

Nema šesnaest korica, tri krema i nezgodnu glazuru. 

Zbog nje nećete  ubrati slavu savršene domaćice. Možda će Vam čak, ako je ponudite ne baš milim gostima, iza leđa šaputati da ste lenji. 

Iz mnogo razloga ova torta je nekako odbačena i nepodobna. 

Previše se lako i brzo pravi, nije izazov, ne donosi onaj osećaj da ste nešto komplikovano i nezgodno savladali.

Sprema se sa keksom.

Sadrži živa jaja - užas nas ispunjava. Miloševa mama više ne sprema ovu tortu. Godinama unazad, kaže Miša, skrnavi je tako što umesto jaja koristi orahe. Njegova sestra umesto belanaca umeša šlag. Pokušavala sam i ja, pekla meke korice od belanaca, kuvala jaja, ne vredi.

Miša takve varijante nikada nije ni okusio. Jer ovo je njegova torta. Sve druge su lažne.

- Ali Mišo, četrdeset stepeni je napolju, a jaja su živa . - rekla sam mu pokušavajući još jednom da ga pridobijem za neku drugi recept.

- Pa rođen sam u avgustu, šta ću kad sam siroma". - on se šali, vidi da popuštam i da će je dobiti iako mu još nije rođendan. A dobiće je i tada.

Njemu zasijaju oči kada spomenem keks tortu. Ne znam da li ste videli nekada odraslog čoveka sa očima deteta.  I umesto da čuvam to nevino i ushićeno detinje iskrenje, ja sam iz sujete želela da ga potamnim, da on pamti samo moje torte, samo moju pažnju, samo moju ljubav.

Koliko god voleli nekog čoveka, ne možete da mu uzmete ni izmenite prošlost. I dobro je što ne možete jer bez te prošlosti on i ne bi bio to što jeste.

Ne trebaju meni ničije pohvale i divljenje.

Stvarno, kada vidite srećno lice nekoga koga volite, dobili ste najviše što jednom tortom možete da iznudite. 

Vratili ste  jedan trenutak detinjstva, nezaboravni ukus bezbrižne radosti.  I čovek kraj Vas je srećan.

Spremamo i mus i tiramisu...zašto bi stradala ova starovremska, možda i prva  kod naših domaćica popularna keks torta zbog živih jaja ? Kažu da ljubav leči sve. Za salmonelu nisam sigurna :-).

Ako ulog nije tako veliki da biste rizikovali,  uvek možete da skuvate jaja na pari sa šećerom i dodate maslac. Ako u to dodate nešto umućene slatke pavlake dobićete vazdušast fil nalik musu. Ali mene Miša uvek pita jesu li jaja živa. Ako nisu, to nije ta torta. Još uvek je, na svu sreću, moguće nabaviti sveža.

Neverovatno, jer on je skoro hipohondar. Ako kažem da me boli glava, za pet minuta boleće i njega, ako me boli grlo on već ne može da priča. 

I neverovatno koliko je ljubav u stvari iracionalna i koliko je moćnija od naših strahova. Ljubav prema detinjstvu. Prema torti.

Ljubav uopšte.

Sastojci :

oko 400 gr. "Petit beurre"  keksa

oko 200 ml. mleka

5 jaja

250 gr. šećera u prahu- zamirišite ga vanilom po ukusu

200 gr. čokolade - dovoljno je da se samo sva rastopi na pari

250 gr. putera

prstohvat soli

Odvojite žumanca od belanaca pa belanca umutite sa malo soli u čvrst sneg. 

Žumanca stavite u posudu sa omekšalim puterom, mutite kratko pa dodajte šećer. Kada masa postane pomalo vazdušasta dodajte istopljenu čokoladu. Isključite mikser pa varjačom nežno u masu sa žumancima dodajte šne od belanaca prevrćući smesu da ostane penasta.

Ja ovu tortu spremam uvek u posudi sa stranicama, plehu ili đuvečari zato što je potrebno da se keks jako natopi mlakim mlekom. Kada to mlako mleko dođe u kontakt sa ovim filom, već za nekoliko trenutaka sve počne da curi. Dakle, uzmite posudu sa stranicama i složite prvi red keksa, mislim da je to otprilike 4x8 keksića, ali Vi ćete to izmeriti sami u odnosu na veličinu posude koju koristite. 

Umočite keks u mlako mleko i neka postoji u njemu dok ne počne da omekšava, izvadite ga tek kada počne sasvim da se uvija. Kada poslažete sav keks za prvi red, svaki keksić ponaosob prelijte ili premažite sa malo mleka. Nafilujte, stavite drugi red i tako dok imate fila i keksa.

Završite kremom, pospite ako želite rendanom čokoladom ili orasima, bademima, lešnicima.

Miša ne voli kada to uradim, kaže da kvari tortu :-).

Ohladite je dobro. 

Pojedite je brzo :-).

** Mere za kockice na slikama su upola smanjene, zato su i kockice niže.