среда, 02. октобар 2013.

Meka sočna projara


 Da biste oskrnavili stari bakin recept treba da imate dobar razlog. Situacija je nešto povoljnija ako baka baš i nema recept pa Vam muca u slušalicu kada je jednostavno pitate kako sprema onu svoju jednu i jedinu meku, sabijenu, ukusnu, slanu, sočnu i toplu projaru. Žutu projaru sa krupnim komadima starog sira, riđom koricom i mirisom one stare, male kuhinje na čijem su se zidu smenjivali veliki kalendari sa pejzažima, fazanima i jelenima, i jedan sasvim poseban, sa pajacima, ali o njemu ću da Vam pišem drugi put. 
Projaru koju sam volela hladnu i već sipkavu da jedem kada se vratim iz škole jer pored nje nisu imali šansu ni kroasani, ni sendviči ni peciva koja su tek tada polako u prodavnicama oko naše  seoske škole ulazila u modu.

Ni danas nemaju šansu kraj te projare. Možda ni ova moja meka i sočna projarica nema šansu kraj te bakine. Ali baka nema recept. Uzalud je sve, ja jednostavno takvu projaru ne umem i neću nikada umeti da spremim.Pokušavala sam. Ili bude tvrda, ili suva, ili premasna ili neslana. Donosila je, sada već pokojna, stara komšinica baki brašno od kukuruza "osmaka" samo za mene, stajala je i baka kraj mene dok pokušavam da stvorim to čudo ali nije uspelo. Verovatno se tako nešto dešavalo i vama. I to je tajna koja se više ne tiče samo hrane, recepata i sastojaka. To se tako duboko i suštinski tiče ljudi. To je misterija o nama samima i o vremenima koja nas stvaraju i koja stvaramo.
I zato sam odustala. Neka baki njene projare, neka joj tajne koju ni sama ne zna. Taj recept neću uspeti da sačuvam jer taj recept i ne postoji. Postoji samo njeno znanje, njeno umeće neizrecivo. U nečemu tako prostom. U projari. Sačuvaću priču o njoj, to je najviše što mogu. A zar je malo?
A onda  sam zapisala svoj recept. Kakva je takva je, moja je. I zapisana :-).
I odlična je. Mekša i sočnija od bakine. Nema taj čarobni, zanosni i setni ukus davnina, dodala sam joj gotovo sve što volim i sada  takva  priča mirisom i aromom neku priču o našem vremenu. O nama. O meni. I pričaće je i posle mene.
Jer naša jela to mogu. O, još kako!

Bliži se BEOGRADSKI SAJAM KNJIGA! Obeležite da Vam se dopada ova strana  ako želite da pratite novosti u vezi sa romanom "Mučitelj" koji će biti dostupan na sajmu! 



Sastojci:



10 kašika kukuruznog brašna

2 kašike belog brašna

1 kesica praška za pecivo

2 jajeta

100 gr. krem sira
 1 čaša kisele pavlake (180 - 200 ml )
100 gr. kačkavalja

100 gr. feta sira

2 šoljice za crnu kafu  jogurta

1 šoljica ulja – neka ne bude puna do vrha
1 kašičica soli - meni je bilo taman, Vi prilagodite sebi ili prosto probajte



Kačkavalj  isecite na sitne kocke. Pavlaku, krem sir i izmrvljenu fetu pomešajte pa dodajte jaja i jogurt pa muteći žicom umešajte kačkavalj, ulje i naposletku kukuruzno i belo brašno koje ste izmešali i dodali im prašak za pecivo i so. 
Sipajte u podmazan pleh prečnika oko 20 cm. ( ja pečem i projaru na papiru za pečenje :-) ) pa pecite oko 35 minuta na 200.


17 коментара:

  1. Proja ti je fantastična! Kada kažeš da sve radiš kako baka kaže a ukus nije isti, znaj da je glavni začin svih jela, bilo slatkih ili slanih, naša energija, naša ruka koja ih priprema:) Ovo je moje duboko uverenje, masu puta u praksi dokazano. Odlična proja, draga moja:) Beležim je. Još samo brašno s' mlina da donesem:)))) <3 <3 <3

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Drago mi je da nisam to umislila i da je još neko slaže sa mnom :-).
      Hvala ti <3 <3 <3 <3

      Избриши
  2. Divna je moram probati! Znam o čemu pišeš, naše bake zaista nemaju zapisane recepte i čudom se čude kada trebaju reči koliko čega ide u neki kolač ili jelo. Sve je to odokativno, neponovljivo i savršeno dobro.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Upravo tako. Hvala ti <3 Ja sam bila sva srećna kada sam ovo zapisala jer bar znam da će mi projara uvek ispasti ista. A njima, eto, to nije bilo potrebno i uvek je bila ista.

      Избриши
  3. Uh, Tajana...kakva je ovo koincidencija...jedan od prvih, omiljenih mi, toplih, jednostavnih domaćih recepata koje sam uzela od mame, bio je baš recept za projaru ( i vrlo sličan ovom tvom, ako izuzmemo kačkavalj). Sačuvala sam listić hartije na kojem mi ga je i zapisala, eto toliko mi je bio važan.
    A danas je tačno dvanaest godina od mamine smrti. :(

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Eh, Iva...strašno mi je žao kad čujem da neko nema mamu, bar ne među živima. Ja nemam oca iako je živ, i sigurna sam da je to mnogo, mnogo lakše tako nego imati i izgubiti nekog tako važnog...
      Čuvaj taj papirić, šta da ti kažem...
      <3

      Избриши
  4. Proja je i mojoj porodici uvek zauzimala važno mesto ...i tako pokušam ja da naučim moju dve godine mlađu sestru ( pre nego što je počela da živi sa dečkom htela je hitan kurs iz kuvanja :) da spremi proju, jer je to lako , oboje to vole i brzo se sprema. Za prvi put nije prošlo loše ali sam joj ipak to zapisala sa ostalim jednostavnijim receptima.
    Kad sam joj prošle zime donosila neke stvari u Beograd, ponudila me je fenomenalnom projarom i ja se oduševila i počela da je hvalim kako se uveštila i da je sad prava domaćica na šta ona pocvrene do korena svoje riđe kose i reče " Nisam to ja, spremila, moj dečko je, našao je svesku sa receptima i sad proba nešto svaki dan " ...tako da ako nisam mogla moju vešticu, bar ću zeta da naučim kako da kuva ;)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hahahaha, tako ste lepo i živopisno to opisali, skoro da mogu da zamislim riđokosu devojku ( a ja mnogo volim riđokose osobe, i sama sam se par puta neuspešno fabrala u tu boju :-) ). A bitno je da ima volje bar sa jedne strane i da sveske budu korišćene :-). Baš ste me obradovali ovom pričicom <3. Hvala.

      Избриши
    2. Zaboravih samo na kraju pričice da dodam: hvala tebi na ovom divnom blogu <3

      Избриши
  5. Izgleda divno; jos jedan u nizu recepata za isprobati....Svi volimo ovakve 'proje'!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Da, ja mislim da ne znam čoveka koji ih ne voli :-).
      Hvala :-)))).

      Избриши
  6. Hvala draga puno na ovom receptu, ulepsala si mi dan kao i mojim ukucanima :)

    ОдговориИзбриши

Volim da čitam Vaše komentare :-)