среда, 07. август 2013.

Pivski cvetići


Ljubičice su moje cveće. 
Tokom prva četiri razreda osnovne škole sve odmore između časova, i velike i male, u proleće, provodila sam u šumici kraj škole tražeći prvo divlje zumbule, pa onda ljubičice.
Kako je proleće starilo, spuštala sam se niz brdašce ka reci tražeći ljutiće. 
I ruže su moje cveće.
Visoke, raskošne, krošnjevite, bakine ruže. I posebno jedna u senci kraj česme, ni ružičasta ni žuta, cvet najplemenitije bolje i najlepših pupoljaka. Ta skromna ruža me je učila da su istinski lepe i vredne stvari uvek u senci grubljih i jačih. Ona je tiho cvetala u senci goropadne kruške i bila zahvalna što ima hladovinu i mir.
I jorgovan je moje cveće. I bagrem, i zova. I beli cvet jabuke, i otrovno mirisni krin. I krunoliki cvet kestena.
I perunika koja tiho trune u vazi na stolu , i nezaboravak koji se krije u zelenom zagrljaju žbuna.
I poljski zvončić upleten u visoke trave, i čupavi cvetić deteline. 
Bulke kraj pruge obrasle rastinjem, krhke kao što smo svi bili nekada, pre nego što smo precvetali grubošću i ravnodušnošću, pre nego što su nas naučili da je svet okrutan i surov i da se ljupko cvetanje kraj pruge uvek završava smrću nevinog cveta.
Da, ja neobično volim cveće. 
Ćutljivo, nežno i mirišljavo.
Ali ne volim cveće radi cveća.

Bio je jednom davno mamin stari kaleidoskop. Kupljen joj kada je imala pet godina, skrivan od nas u visokoj, tamnoj vitrini čija vrata Vanja i ja nismo mogli da dohvatimo. Skrivan, razume se, da ga ne bismo pokvarili.
Samo ponekad, kada je baka zbilja dobre volje, dobijali smo tu čudnu, magičnu spravu. 
Slike iz seoskog života spolja. Bunar, deca, guske.
Onda namestite oko, zavrtite ručkicu i počne muzika. 
Odmah zatim lepota raznolikih staklenih cvetića useljava Vam se u dušu kao miris bagrema, kao letnje večeri, kao miris čiste posteljine iz detinjih soba, kao miris ormana sa knjigama, kao miris te čojice na samom kaleidoskopu. 

Nikada ne bih prestala da gledam, nikada ne bih prestala da okrećem ručkicu. 
To je zaista bila čarobna, čarobna stvar. 
Ples cvetića od stakla. Staklena muzika cveća. Najlepša stvar koju sam ikada imala u rukama.
Noću, kada baka završi sa čitanjem bajki, a ja otvorim oči koje sam sklapala kako ne bih videla  vešticu nacrtanu na jednoj od strana stare knjižice ruskih bajki, gledali smo Vanja i ja taj orman, predmet naših želja. 
Na prvoj polici čokolade. Na drugoj moja crnokosa lutka i ružičasta mačka, igračke koje nisam mogla da dobijem kad god poželim. Zato ih imam i danas. Na trećoj polici knjige, velike, ogromne, tajanstvene. I kaleidoskop. 
Najlepše stvari uvek izgubimo prve. Pretpostavljate sigurno da više ne radi.
Mi smo proveli detinjstvo u čežnji za njim, a baka ga je nesmotreno  pre par godina dala jednom komšijskom detetu koje je neoprezno okrenulo ručku i slomilo je. Nepravda ? Možda i nije, ne bih oprostila sebi da sam ga ja pokvarila.
Umro je. Nema ni muzike ni cveća. 
Pokušavali smo da ga popravimo. Vanja ga je odneo  u svoj stan da bi pokušao da sredi, zna Katarina nekog čoveka koji to može da popravi. Taj čovek nema vremena. Popraviće. Znate. Nisam ga više videla.
A da imam kraljevstvo, dala bih ga za tu stvar. Za baš taj kaleidoskop. Za moje stakleno cveće.
I da, neobično volim cveće. 
Eto ga i od testa, jer kao što znate, ja neobično volim i testo :-).
Ovo je posebno, jer se sprema samo sa pivom u koje se direktno dodaje kvasac. Posebno je jer podseća na cvetiće. Podseća na toliko toga, kao i sve drugo na šta svakodnevno nailazimo. Potrebno je da samo malo zagrebemo po površini svojih sećanja.


Sastojci :


200 ml. piva
20 gr. kvasca
1 kašičica soli ( meni je bilo i malo neslano, ako volite baš slana testa, kao ja, dodajte još pola )
oko 400 gr. brašna
1 žumance
1 kašičica meda
4   pune kašičice masti


U pivo stavite med i ugrejte da bude mlako. Dodajte tada kvasac i pustite da naraste.
Pomešajte brašno, so , stavite žumance i mast pa ulijte pivo i umesite testo. Ako je potrebno dodajte toliko brašna da se testo ne lepi. Ostavite ga da naraste oko 45 minuta.


Fil :

po ukusu 
ja sam ovog puta iskoristila jednu preostalu kobasicu koju Miša nije pojeo :-)
100 gr. feta sira
malo ljute tucane paprike

Kada je testo naraslo istresite ga na radni deo i podelite na deset loptica. Svaku razvijte u mali pravougaonik ( nalik tom obliku ) pa stavite fil po celoj toj površini, zarolajte i uvijte u krug  kao puža. Slepite krajeve pa na nekoliko mesta nožem zasecite puža da dobijete izgled latica ( eto, ne samo da od gusenice nastaje leptir nego i od puža cvet :-)).
Uradite tako sa svim lopticama pa ih premažite preostalim belancetom i pecite na 180 otprilike 35 minuta, ili prosto pazite kada će da porumene, pa pecite još malo.


8 коментара:

  1. Одговори
    1. Drago mi je da Vam deluje interesantno :-))))) jer ste definitivno gospodarica testa :-))))))).

      Избриши
  2. Prelepo, a prica posebno divna.
    Umesto kobasicce moze sunka I svi ukucani zadovoljni.

    ОдговориИзбриши
  3. Eh, opet si neobično nadahnuta...ma, odakle crpiš tu inspiraciju....za pisanje...Iiii...daj jedan cvetič!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Cvetiće dokrajčih večeras :-P tek, jer sam ih samo ja jela na kraju.
      Pa ne znam, stvarno mislim da su načini na koji povezujemo stvari u sećanju stvarno neverovatni. Ja sam počela o cveću, a onda sam i sama bila iznenađena kad sam otkrila da u stvari ne volim cveće nego kaleidoskop :-) sinoć sam prvi put dok pišem otkrila i o sebi nešto novo. Valjda bi svakome došao taj trenutak, samo da je gluvo doba noći i mukla tišina XD.

      Избриши

Volim da čitam Vaše komentare :-)