Trautmansdorf krem

Davnih nekih  kasnih tridesetih godina prošlog veka, deka-Pera, moj svekar, bio je mali dečak bez novca za sladoled. U Vrnjačkoj Banji u parku, gde i sada čami  Perina vila "Nerandza" je radio sladoledzija, sa kolicima i kutijom koja se hladi okretanjem ručke u krug.

I tako je mali Pera po ceo dan okretao ručku, da bi predveče bio plaćen "u naturi", jednim sladoledom po izboru - vanila, malina ili limun. 

Mama se i danas smeje -  kada je bila mala načula je da im tata obećava sladoled na drvcetu. Pitala se kako sladoled raste na drvetu. Zaista :-).

Svi mi pojedinačno, u detinjstvu, a i kasnije kroz život, učimo o nepoznatom. 

Ujedno, mi stvaramo ono što će učiti drugi posle nas, stvaramo istoriju.

Eh, istorija.

Kada shvatite da je jedan od stodvadeset ili već koliko  Vama nebitnih izbornih kneževa, plemića, kancelara, i šta su već bili svi ti ljudi neverovatno komplikovanih i sličnih imena i prezimena i  srodnih datuma rođenja i smrti, u ono doba kada je Evropa gorela u ratovima, bolestima, umetnosti, humanizmu, bedi i raskoši, i kada se vanevropski svet kao Neumiruća vilenjačka ostrva napokon pokazao stvarnim, izumeo jednu danas jednostavnu i svakodnevnu poslasticu dostojnu najluksuznijeg restorana, prefinjenu, slasnu, zavodljivu, na tren Vam se učini da niste pogrešili kada ste od svih lakih, kratkih i lepršavih ispita izabrali to čudo od nekoliko hiljada stranica. 

Maksimilijan fon Trautmansdorf, kancelar Svetog rimskog carstva nemačkog naroda

jedan od učesnika pregovora oko sklapanja Vestfalskog mira ( 1648 ), kojim je završen  krvavi Tridesetogodišnji rat, bio je, očigledno, prema predanju, kulinarski vrlo nadaren gospodin.

Ovaj recept se pripisuje njemu.

 Nama izgleda taj kremasti slatkiš  tako jednostavno, pa to je običan sutlijaš, pomislimo. Izmenili smo, sigurno, neke sastojke i prilagodili ih svom vremenu i ukusu,  originalnu verziju zapamtili i zapisali na milion načina.

Ali  dobro je i plemenito kada možete imena ljudi iz prošlosti da vežete za nešto što volite.
Ta potraga, ta potreba da se povežemo sa prošlošću i da je otkrijemo  vodi nas beskonačnim stazama u zapanjujuća saznanja o nama samima i o bajkovitim svetovima za koje smo prekasno rođeni.
Nije dovoljno poznavati stvarnost, želim da znam kako je došlo do nje. 

Priznajem, prijavila sam ispit zbog te želje i  velike ljubavi ali me je ona i obmanula. Precenila sam sebe. To je zbilja ozbiljan zadatak. 

Mesecima već bežim od njega. Moj poslednji ispit, poslednji veliki test. Odugovlačim, povlačim se, gledam svoje odustajanje i ne mogu da ga objasnim. 

Tako se iz  velike ljubavi i želje  rađa strah od neuspeha, iz straha  otpor, iz otpora mržnja, iz mržnje neuspeh.

I onda odjednom iskrsne ovaj recept. Sada imam stodevetnaest ili koliko već imena i prezimena da zapamtim :-). Ovo sigurno neću zaboraviti. Postane mi taj tadašnji strašni svet draži, topliji, bliži.

Samo mi ostaje nejasno kako to da lakše pamtim tvorce čuvenih poslastica nego velike vojskovođe, diplomate i državnike ? 

Možda zato što sa ovim prvim mogu da podelim nešto opipljivo. Njihovu sopstvenu poslasticu. Ukus koji su i oni poznavali. Male svakodnevne stvari. Život kakav jeste.

Ono što delimo bez izuzetka sa svim prethodnicima i naslednicima čija imena ne možemo da vežemo za neka sopstvena iskustva, za sopstvenu stvarnost  uvek ostaje maglovito, tajanstveno. A delimo mnogo,  sudbinu čoveka -  tako dosadno istu u svim vremenima, tako uzbudljivu i neizvesnu.

Jednu od verzija koje pretenduju na originalnost pogledajte ovde, daleko od toga da je ovo što Vam nudim ja originalni recept. A i ne patim zbog toga. Draž je u varijantama :-).

Ovaj recept koji Vam prenosim je bez želatina i vrlo jednostavan. Nešto što, uostalom, svi ponekad pravimo na neki sličan način, tokom žarkih letnjih dana, da se razveselimo i rashladimo.
Sada kad znam koga da spomenem dok se sladim,  čini mi se da srčano volim tog čoveka i  burna vremena koja su ostala tek u knjigama. Raznoliku, raskošnu, uzbudljivu i potresnu istoriju čovečanstva koja je pisana mačem, perom, kamenom,bojama, notama. I da, slatkišima :-).

Sastojci :

750 ml . mleka

175. gr. pirinča

100 gr. šećera

srž jedne šipke vanile

250 ml. umućene mlečne slatke pavlake

Mleko sa šećerom ugrejte do vrenja pa dodajte pirinač, smanjite vatru na minimum, ali da mleko nastavi polako da vri. Pošto je ovo dosta pirinča za tu količinu mleka, mešajte neprekidno ili često. Ja sam mešala praktično sve vreme jer vrlo lako zagori  i kuvala oko 35 minuta. 

Neka Vas ne uplaši, pirinaš će biti jako gust, kao gusta kaša. 

Ostavite ga da se malo prohladi. Ako ga pustite da se ohladi sasvim, verovatno će jako da se stvrdne.

Umutite spatlu pavlaku, dodajte pirinač i mikserom kratko sjedinite. Ako, kao ja, dodate još topli pirinač, masa će malo da se razredi, ali će svejedno u frižideru da se stegne.

Ostavite to sa strane

300 gr. višanja ( razume se, možete da koristite i neko drugo crveno voće, posebno jagode u sezoni )

75 gr. šećera

1 do 1,5  kašika skrobnog brašna

1-2 kašike višnjevače, konjaka, nekog voćnog likera ( može i rum ako Vam je samo on pri ruci )

U receptu koji imam navodi se  mera od 680 gr. višanja. Meni se učinilo mnogo pa sam smanjila i ne kajem se, nama odgovara ovako, sa više pirinča.

Dakle, višnje iscedite, sok stavite na vatru sa šećerom. Kada provri, skrobno brašno pomešajte sa alkoholom i umešajte u sok od višanja, dodajte višnje i par minuta kuvajte, dok se skrob ne skuva. Ne treba da bude gusto kao puding već kao voćni preliv. 

Rasporedite po želji u čaše ili posudice. Nemojte da ih napunite do vrha, kao ja  ( uvek to uradim :-)). 

Još :

3 štangle crne čokolade

Malo omekšalu čokoladu ( biće Vam lakše tako ) narendajte krupno i ukrasite čaše. Poslužite dobro rashlađeno.

* U načelu volim slađe poslastice ali ovaj krem je, barem meni, sa ovom količinom šećera, taman kako treba.