Krem-karamel kolačić

Ja ne volim stvari - same po sebi.

Naročito ne volim skupocene stvari i mrzim ( a znate da tu reč retko koristim ) kada mi neko pokloni nešto "vredno". Niti umem da se zahvalim niti mogu da uzvratim. Niti mi je draže zlato od šarene drvene ogrlice, niti mi je draži najnoviji mobilni telefon od onog starog koji dobro poznajem, niti mi je draža nova skupa haljina od one žute, heklane, bakine.

Postoji ipak par stvarčica koje ne bih menjala ni za najskuplje bisere, ni za dragulje iz lepe i svetlucave krunice izgubljene princeze o kojoj sam kao mala sanjala.

Među njima, od najranijeg detinjstva pamtim ovu malu kutiju za nakit. Čini mi se, oduvek je tu. Dok smo još živeli sa ocem, ili je on živeo sa nama, ili smo prosto živeli zajedno, a tako mi je teško da se toga setim i da poverujem da je nekada zaista bilo.

Lutka Indijanka, ružičasta mačka na baterije, kaleidoskop , ova kutijica. Sigurno sam nešto zaboravila.

Pamtim ih kao što pamtim naše prvo veče u Konarevu, naše poslednje leto tamo. Pamtim i gledam kako stare jer i stvari stare sa nama, kao i naše uspomene. Kao sve što nije napravljeno da traje zauvek. Gorka je zabluda naša vera da možemo da otmemo od smrti ono što je stvoreno za nju.

I lutku i mačku i kaleidoskop baka je čuvala od mene. Za posle, kad malo odrastem. Da ih ne pokvarim i ne upropastim dok im još ne znam vrednost. A kutiju sam sama od sebe čuvala. Volela sam prosto da je gledam. Plašila sam se da mogu rukama da je isprljam, da je ispustim, iako nije lomljiva, da je pokvasim, da je upropastim. Pred tom lepom stvarčicom ličila sam sebi samoj na nezgrapnog divljaka. Samo sam je gledala. Tako sam činila posle sa svim stvarima i ljudima koje sam volela, koji su mi bili lepi i vredni.

I ne znam, evo, gledam i danas taj predmet, i opet mi nije jasno šta je to tako lepo, šta je to tako očaravajuće u toj stvari pa je i dalje čuvam od sebe, iako je već malo potamnela i od stajanja i čuvanja se pohabala, kao što se polako zauvek odvaja od stakla mali gvozdeni poklopac baka -Cakine stare bočice za parfem, koju je dobila od ruskog grofa još davno, pre mog rođenja.

Znam, nema načina da zaustavim starenje i da zadržim sve što volim kraj sebe. Ali usporavam prolaženje, odlažem rastanke. 

Ne dodirujem i ne igram se sa onim što želim da ostane netaknuto svim našim rađanjima, smrtima, odlascima i dolascima. Te stvari ćute i traju...zavaravaju da će govoriti o nama posle nas. Ali stare tek nešto sporije nego mi. Koliko god drhtali nad njima, jednom će ih neko, pohabane i beskorisne predati zaboravu i uništenju. Možda baš naše voljeno dete, možda nemirno  plavokoso unuče. Neko ko neće moći da pročita u njihovom obliku i boji svoj sopstveni život i njegov smisao. 

Nema te dragocenosti koju bih u toj kutiji čuvala jer bi kutija bila uvek vrednija  od nje.

Ne, ja ne volim skupe stvari. 

Volim svoje stvari. One koje me ćutke i nepromenljivo vezuju za prošlost. Za detinjstvo, cvetanje, listanje, pesmu slavuja, vrele letnje livade i bagremove kraj puta, za reku, za nebesa. I za mladost. Za život kakav sam uvek volela, kakav sam želela zauvek, i kakav više nemam.

I koje me vezuju za ono što jesam. Da ne zaboravim.

Kolačić koji Vam poklanjam danas je sladak i lep, dražestan i nežan kao moja izmaštana princeza kojoj je, kako sam u svojoj detinjoj mašti ispredala, pripadala ova lepa mala kutija u kojoj nikada ništa nije stajalo.

Kremast i lagan, preneće Vas u neke lepe svetove i na tren oteti iz zagrljaja briga. 

Čemu drugom slatkiši služe? :-)

Sastojci:

  Kora:

6 jaja

250 gr. šećera

200 gr. mlevenih oraha

3 kašike prezli 

3 kašike brašna

1/2 kesice praška za pecivo

Jaja penasto umutite sa šećerom, dodajte mlevene orahe pomešane sa brašnom prezlom i praškom za pecivo. Smesu sipajte u pleh veličine otprilike 30x20 cm pokriven papirom za pečenje i pecite dok ne porumeni, nekih 20 do 25 minuta na 180 stepeni. Pred kraj probajte čačkalicom da li je gotovo, ako izađe suva testo je pečeno. Možete da ga ostavite u plehu, posebno ako ćete seći štangle ili kocke, ili da ga izvadite na poslužavnik, jer ćete tako lakše da izvadite krugove čašom ili malim kalupom.

 Još

oko 100 ml. mlakog mleka

2 kašike amareta ili čokoladnog likera, mogu da posluže i konjak ili rum

U mlako mleko dodajte alkohol i promešajte pa nežno natopite  ohlađenu koru. Možda Vam neće biti potrebno svih 100 ml. mleka. 

Ja gotovo uvek natapam kore. Ako Vi to ne radite, ne morate ni sada jer kora sama po sebi nije suva.

Fil:

250 gr. putera

1 litar mleka

500 gr. šećera ( mera je u redu :-) treba da skuvate mleko sa šećerom i dobijete onaj starinski karamel fil, kao za oblande )

1-2 kašike amareta ili čokoladnog likera, u stvari onog pića koje ste koristili za natapanje kore

Mleko kuvajte sa šećerom na sasvim tihoj vatri dok ne uvri na pola ( trajaće bar sat vremena ). Ostaće Vam oko 500 ml. mleka, dobićete ređi, bledi karamel. Prilikom kuvanja ne morate da mešate, osim malo pred kraj, kada bi trebalo da budete u blizini šerpe :-). 

Pustite karamel da se ohladi pa ga pomešajte kašiku po kašiku u umućeni puter mikserom, da masa postane penasta. 

Još:

3 pune kašike neke kisele marmelade ili džema 

Premažite koru u tankom sloju marmeladom ili džemom pa nanesite fil.  Ovo možete da izostavite ali pošto je ceo kolač prilično sladak, malo kiselosti voća dobro dođe.

I još za kraj:

50 gr. krupno seckanih oraha koje ste najpre ispekli ili propržili da puste miris
50 gr. rendane crne čokolade

Što ravnomernije pospite kolač orasima i čokoladom

* Nakon što sam nafilovala koru i posula kolač čokoladom i orasima, čašom sam vadila kružiće. Ako radite pažljivo  ostataka neće biti puno. Njih pojedete još u kuhinji :-). Kružići izgledaju  vrlo lepo, ali ako Vas mrzi i ne volite te ostatke ( kao ni ja, sad sam samo zbog slikanja napravila izuzetak pa sam ih prosledila Miši ) secite štangle ili kockice.