Praznična baklava

+Hristos se rodi+

 Božić bez snega, čudan Božić. Mama mi kaže, videla je juče u selu čitavu veselu četu seljaka sa hrastovim granama o ramenima. A ja ih predugo nisam videla. Ni magle oko žičkog zvonika, ni puste i gole šumske krošnje. Ni zvonki glas zvona ni preletanje zimskih ptica nisam čula jer živim u betonu i staklu. U gradu.

Ma neka.

Pred istinom Gospodnjeg ovaploćenja i pred mojom verom u Njegovu dobrotu, pravednost i ljubav uporne i mračne životne tuge postaju podnošljive i slabašne a neke se jednostavno i lako brišu otvarajući put nadi, ustajanju, pobedi.

Ja sam uvek na granici očajanja i verovanja, pokušaja i odustajanja. 

Nekad praznik, nekad lice Božije Matere sa ikone, nekad neka ledena i tiha crkva, nekad jedne savršene usne, nekad cvetić na januarskom suncu, nekad neki dobar čovek šapnu u moje uho reč utehe, života i nade.

Nekad se kroz otuđenost i ćutanje, kroz sve one ružne vriske zavisti, laži i licemerja probije glasić prijateljstva, tih i stidljiv, nenametljiv ali čist i iskren kao molitva savršenog sveštenika.

Neka nam je svima srećan i blagosloven praznik Hristovog rođenja i neka nas sve, i Hrišćane i one koji to nisu, ljubav, praštanje i nada prate na putu koji je težak, popločan razočaranjima, mučan i siv, koji je neprelazan i beskonačno tužan ako ne nosimo sa sobom tu malu svetiljku verovanja u Dobro Koje je iznad svake prolaznosti i usamljenosti.

 Za jednog dobrog Jokera koji voli mak :-).

Inače, tanke i starinske, divne i neobične šoljice sa slika sam do sada bezbroj puta spasila od bake, to jest, od bacanja :-). I kad sam mislila da su u mom odsustvu nestale zauvek, opet su se čudom pojavile i zasijale ljupko u našoj staroj komodi. Baka voli da sređuje kuću a ne voli stare stvari. Ja ih volim. Ne sve. I mama tačno zna koje to stvarčice posebno volim i čuva ih kada nisam tu.

Volim one koje govore o ljudima, o sudbinama, o prošlosti. Volim ove šoljice jer osim njih, Mejine torte, par žutih slika ja ništa o bakinoj sestri Milevi ne znam. A čini mi se, nema čoveka koji je živeo a zaslužuje da bude zaboravljen.

Mislila sam da ovih šoljica više nema. Mala i beznačajna radost njihovog pronalaska. Ali ipak...radost.

Setimo se danas svih koje smo voleli i koji su pre nas otišli Gospodu. I neka se oni sete nas pred Njegovim Svetim prestolom.

Sastojci:

500 gr. tankih kora za pitu

5 jaja

250 gr. mlevenog maka

2 čaše šećera ( 200 ml )

1 kesica praška za pecivo 

200 ml. jogurta

200 ml. ulja

3 kašike vanilin šećera

šaka iseckanih suvih šljiva koje su odstajale u rumu i oceđene ( ako ih ne volite izostavite ih )

Jaja umutite sa šećerom i vanilin šećerom kao za tortu, penasto, šećer treba da se istopi. Dodajte jogurt, ulje i prašak za pecivo pa kratko sve umutite mikserom. Na dno podmazanog pleha ( 25 x 30 cm otprilike ) stavite 2 kore pa premažite sa par kašika  pripremljenog fila, pa pospite makom ( nepoparenim ) onako, da ga ima svuda i seckanim suvim šljivama. Važno je da lepo rasporedite fil i mak kako Vam posle ne bi nedostajalo, kao što se meni često desi :-). Ponavljajte postupak dok ne potrošite materijal, dakle, svaku drugu koru filujete i posipate makom i šljivama. Preko poslednje kore premažite samo fil, bez maka. Nakon toga, isecite baklavu na kocke, trouglove ili rombove pa pecite na 200 stepeni dok ne porumeni, oko pola sata, zavisi i od rerne.

Za šerbet:

500 gr. šećera

300 ml. vode

Sirup neka bude srednje gustine, ređi nego za slatko. Prelijte mlakim sirupom toplu baklavu ( iako se baklave standardno prelivaju hladne vrelim sirupom ili obrnuto, vrele hladnim sirupom, zbog preliva nalik testu ovde je bolje da i sirup i baklava budu mlaki ).

Poslužite rashlađeno :-).