Šnicle u omotaču od oraha, pavlake i rena

Celo posle podne na mom pragu sedi
Dosada, i gleda nalakćena mene.
Oči su joj mutne, čelične, studene,
A usne zamrzle i obrazi bledi.

Ne čuje se nikad da pomuti dahom
Ni trenut tišine za to celo doba.
Dan umire mirno: a moja je soba
Ispunjena čudnim slutnjama i strahom.

I nemo i sporo osluškuje tada
Neku tamnu jesen u duši, gde tako
Dan gasne bez tuge, bez svesti, polako ...
I čujem, u meni list za listom pada.
 J. Dučić

Dosada se uselila kod mene. Otvorila sam joj širom sva vrata, ponudila je da sedne, raskomoti se, ostane.

Uz nju je uvek lenjost. Sa njima i očajanje.

A od očajanja do rastanka sa samima sobom naši su putevi kraći od trenutka.

Dosada gleda mene, ja gledam nju. Znam da je tu, kao trulež mi se širi mislima. 

Ne mogu da učim, ne mogu da čitam, ne mogu da pobegnem od nje šta god radila. To su oni mučni sati kada vam baš ništa ne pričinjava zadovoljstvo.

Opirem se, borim. Nije to moja krivica. Svi smo mi slabi na sebe same i svi mi sebi najviše povlađujemo. Čak i kada je kobno po nas, čak i kada stradamo zbog te samoljubive nežnosti kojom milujemo svoj karakter umesto da ga bičujemo.

 Uh, sednem u tri posle ponoći da napišem ovde neku priču. Znam da to nije baš sjajna ideja. Jutro je mudrije od večeri, govorila je princeza Marja svom mužu, Andreji strelcu u divnoj ruskoj bajci koju pamtim i volim danas kao što sam je u detinjstvu volela.

Tada, kada se u krevet išlo pre devet uveče, sa šoljom mleka i knjigom bajki, žutom lampom u mirišljavoj sobi. Tada kada smo se budili i pre osam, igrali se, čitali, crtali, učili, čekali ručak i tačno znali da li ćemo da se mrštimo na pasulj ili da se radujemo ćuftama. I uvek znali, nepogrešivo, kada mama pohuje šnicle. 

Baka nije nikada. Uvek mama. Ona to ume bolje. Najbolje na svetu. Pa i danas volimo da nas dočekaju kod kuće pohovane šnicle. Vanja voli pileće. Meni je svejedno. 

Ovde kad ih spremam, nisu mi slatke. Ma može li išta da vam bude slatko kada idete na spavanje u 4 izjutra, ustajete u dva, na brzinu grejete ručak i na brzinu jedete, pokušavate u 3 posle podneva da počnete neki posao, učenje, pisanje, jer ste obećali priču nekome, razvlačenje kora za pitu jer ste to zacrtali sebi?

Hoću da idem na spavanje malo posle devet i da ustajem kada se dani bude, hoću da počnem da radim sve što tako silno želim da radim ali eto, prosto, ne da mi se.

Kako se vi borite protiv te obamrlosti, protiv lenjosti, protiv zlih i opasnih navika koje prihvatamo po slabostima i sa kojima se srodimo polako ali kobno, da ne primetimo? Kako isplivate kada jednom potonete u besmisao nerada, lišen muke i plodova koje muka i trud donose?

Kako se trgnete kada vam se čini da ste potpuno potopljeni, da nema izbavljenja, da su tavorenje, dosada i izjeli sve ambicije, talente i volju?

Ja se vraćam po ko zna koji put u detinjstvo. Tražim iskru sebe u sećanjima na sebe. Na dane koji su počinjali u jutra i završavali se kada dođe noć, koji su mirisali na lavandu, na seno, na jastuke, na bojice, mastilo, da i na šnicle :-). Na učenje, na zabavu, na igru, na muku i na rad, na život.

Ovo sada, ovo nije baš neki život. Više je dosada. A život čoveka koji je ispunjen smislom ne može da bude dosadan. Kada se setimo zbog čega postojimo setićemo se zašto je tako važno da postojimo bolje i lepše.

Sastojci:

oko 600  gr. svinjskih ili pilećih šnicli ( mislim na belo meso )

1 kašika mlevenih oraha

3 kašike rendanog rena

1 kašika kisele pavlake

so po ukusu

biber po ukusu

Šnicle neka vam u mesari tanko iseku, ili ih sami isecite ( ako imate čime, mi ceo vek kuburimo sa tupim noževima :-) ). Iako su tanke, onako muževno ih izlupajte ako su svinjske. Ako pohujete pileće meso, budite nežniji ili ne lupajte uopšte. Posolite ih i pobiberite sa obe strane po ukusu.

Kašikom izmešajte u posudici ren, sitno rendan, mlevene orahe i pavlaku i tom smesom namažite svaku šniclu sa samo jedne strane i ostavite ih tom namazanom stranom na gore okrenute dom umutite jaja za pohovanje.

Još:

3-4 jajeta

malo soli

oko 6 kašika brašna

 Pretpostavljam da većina vas ume da pohuje meso. Da pohuje uopšte. Meni dugo nije uspevalo. Uvek se uplašim kada ulje počne da prska :-). Sada sam se sporazumela sa šporetom i konačno umem da spremim hranu i na taj način, mada ne radim to često, iz nekoliko razloga. 

Dakle, kao što radite obično, jaja umutite viljuškom pa umačite šnicle u brašno pa u jaja, opet u brašno pa u jaja. 

Ako volite, drugi put možete da umačete šnicle u prezle ili u izdrobljeni korn fleks, ili čak u neki mleveni slani kreker. Ja najviše volim klasično i meko pohovanje - samo u brašnu. Ako koristite i prezle, onda pohujte prvo umačući u brašno pa u jaja pa u prezle.

Još:

kockica putera

ulje za prženje

Otopite puter, dodajte ulje pa pržite šnicle na umerenoj vatri, spuštajući ih obavezno u već vrelo ulje ( ovo je napisano zbog potpunih početnika  :-) ) dok lepo ne porumene sa obe strane.

Važno je da prvo pržite šniclu sa one strane sa koje je premazana mešavinom rena, oraha i pavlake.

Izrazito su fine ako ih pre služenja poprskate limunovim sokom.