Gagino slatko od grožđa i sirup od grožđa

Moj Miša neobično voli voće, naročito slatko od trešanja i sirup od malina :-). To slatko je  za njega krao viši i stariji brat kada baka nije tu, jer mali Miša nije mogao da dohvati  najvišu policu na kojoj su tegle čuvane uglavnom zbog njega. Od kada imamo svoju kuhinjicu i šerpice i špajz, kuvam mu to slatko i držim ga u kuhinji  na najnižoj polici, odmah iza kafe, šećera i brašna. U pokušaju da ga dohvati, istog dana kada je skuvano, Miša je uspeo da prospe punu teglicu soli :-). Meni je bilo nezamislivo da se naljutim, toliko je bilo zabavno uhvatiti ga na delu. Neki ljudi detinje nestašluke ponavljaju i kada odrastu, iako im te iste stvari više nisu zabranjene.

Čim sam na blogu kod Gage videla recept za slatko od grožđa, znala sam da imam keca u rukavu! Grožđe je njegovo najdraže voće. 

" Desilo se ono što je moralo da se desi. Prevazišla si moju babu. Ona je sada sigurno spokojna u Raju jer zna da je njen Miša dobio najbolje". 

Eto, to mi je rekao. 

"Prevazišla si moju babu ". :-) To, zar ne, u nekom drugom svetu i kontekstu baš i nije nešto što mlada supruga želi da čuje ali meni je srce bilo veliko do nebesa, oblaka i Sunca :-). 

Rekao je i da je slatko božanski lepo. A znala sam da će takvo biti. Iako je grožđe bilo neobično sitno, podsetilo me je na one grozdove što su kraj prozora naše stare kuće visili teško, slatko, opojno i ljubičasto prezreli, baš poslednjeg svog leta, kada su, iako uvek bogati plodom, rodili kako kažu kod nas, kao pred zlo. Razlomila se ta dekina priručna, drvena vinjaga. Čudno je to grožđe, lišeno nekog naročitog ukusa i plemenitog porekla, ali sabijenih zrna, slatko kao med. Baka ga nije nikada kuvala. Jeli smo ga u prolazu, brali u zrelo podne, prali na kamenoj česmi oko koje su obletali žedni leptiri i pčele, i cvetala jedna božanstvena rumena ruža. Još mokre, vrele, sočne puštali smo grozdiće da nam oboje usta u plavo, da ostave na nepcima ukus žarkog leta, prostog seljačkog života, darova koje smo dobijali  milošću dobre zemlje i dobrog Sunca. 

Nikada više nije rodilo, a umrli su i česma i ruža. Ukus je ostao na nepcima, kao što ostaju svi ukusi koji su nam zaista važni. Kao što je Miša sačuvao ukus bakinog slatka od grožđa iako mi ga nikada nije pominjao. Kada sam to primetila, rekao je da je njegova baba kuvala slatko od svega što se miče :-) To je neki njegov smisao za humor u osam naveče, posle napornog radnog dana :-).

Pohvalila sam se i  baki da sam spremila ovo slatko, a ona me je  ubeđivala  kako tako nešto ne postoji, i kako se kuva samo belo grožđe, oljušteno i očišćeno od semenki. Na moju sreću, sutradan je pozvala baka Rada i rekla joj :

- Pobogu, Stojo, šta si ti izlapela, znaš da je naša tetka uvek kuvala tako :-).

Uz slatko je nekako ulepršao u moju kuhinju i ovaj sirup. Nije od maline, ali je podjednako sladak i ukusan, kao letnji duh kog ste zatvorili u flašu, kao rajski nektar i čuvar zlatnih dana koji  polako prolaze, spuštajući nam u naručje najlepše što imaju, plodove dobre zemlje, dobrog Sunca, uspomene na dobre ljude koji su nas naučili svemu što znamo.

 Ako volite da čitate moje pričice, označite da Vam se dopada ova stranica i pročitajte uskoro drugo izdanje mog prvog romana :-)  

Gagino slatko od grožđa

 Sastojci :

 originalni recept

1 kg. grožđa ( koristila sam omiljeno - hamburg :-)  i preporučujem Vam da odmah duplirate meru, ova je osnovna :-) ) 

1 kg. šećera

100 ml. vode

1 limun

rozetlu, nažalost, nisam imala, ako imate poslušajte Gagu i stavite je :-)

šipka vanile - jedino što sam imala pri ruci od začina za ovo slatko :-) - ubacite je u slatko negde na pola kuvanja, izvadite je pre sipanja u tegle

U šećer ulijte vodu i kuvajte dok ne dobijete ređi  sirup.

Tada dodajte očišćeno i oprano grožđe. Probajte da mu izvadite koštice ako možete dok otkidate grozdove sa peteljke. Ja sam spremala slatko kao i  ovo slatko od trešanja, dakle, kuvala sam sve dok nije počeo da formira nit između prstiju kada se mala količina izvađena kašičicom prohladi. Skidajte penu koja će da se pojavljuje na rubovima, nemojte da mešate već tresite šerpu. Obratite pažnju, uz ivice šerpe će se koncentrisati i koštice grožđa koje će da izlaze iz grozdova, pa možete i njih da izvadite tom prilikom, ako Vas ne mrzi.

Kada nit počne da se formira, ali još isprekidana, stavite limun isečen na krugove, kuvajte dok ne dibijete neraskidivu nit, pa skinite slatko sa vatre, sipajte u tegle sterilisane na 100 i zatvorite pa ostavite da se ohladi.

Sirup od grožđa

originalni recept

Sastojci :

1 kg. grožđa ( kod mene takođe hamburg )

800 gr. šećera

1 ili 2 limuna - u zavisnosti od toga da li volite kiselkast sirup - primetićete da je u originalnom receptu naveden limuntus. Moguće je da sa njim spremljen sirup duže traje ali ja nekako radije biram limun. Sa limuntusom, kažu, može da stoji  neotvoren mesecima. Što se tiče limuna, mogu da Vam javim za par meseci, ako išta ostane do tada :-)

400 ml. vode

Skinite grozdiće za grozda i izgnjavite ih u nekoj većoj posudi. Ja sam to vrlo lako uradila rukom. Bojim se da bi blender samleo i semenke. Kada primetite da ste ugnjavili sve grozdiće dodajte šećer i limunov sok , promešajte i poklopite. Ostavite da stoji 24 sata ali povremeno ( dok ste budni :-) ) promešajte energično.

Kada taj period prođe, stavite šerpu na vatru, dodajte 400 ml. vode i pustite da provri pa kuvajte 10 minuta od početka vrenja.
Kada sirup skinete da vatre, procedite ga i sipajte odmah u flašu ili flaše, zatvorite i umotajte u ćebe ili neko drugo deblje platno pa ostavite tako do sutra da se ohladi. Otvoren sirup držite u frižideru.

** Od ove količine dobićete oko 1,5 l. sirupa. U tom smislu, ne morate da ga spremate kao zimnicu, nije loš način da prosto iskoristite sezonu grožđa i zasladite sebi lepe jesenje večeri :-).