Svakodnevni kolač

 Svakodnevni kolači. Ima ih svaka kuća. Pomalo neugledni, obični i jednostavni. Nisu za goste. Nije važno ako se testo malo prepeklo, ako je fil pomalo redak, ako je kolač još pomalo mlak kada počnete da ga sečete, pa presek ne izgleda naročito lepo. Biće bolje noćas, kada pred ponoć mama pita hoće li neko kolač.

Oni su takvi,  prosto slatki, slasni trenutak jednog običnog porodičnog dana, nenametljivi ukras svakodnevice.

Kao prostiranje mirišljavog veša u osunčano, vetrovito jutro, kao kada se probudite i skočite iz kreveta hitro, jer znate da su svi već budni, da sporo piju svoju kafu čekajući Vas da doručkujete, kao kada u smireno popodne mama seče naš "kolač za kroz kuću ", kolač kome niko ne poklanja naročitu pažnju.

"Lep je". - kažemo i nastavljamo razgovor.
Kao stari bakin čajnik kome nedostaje poklopac, ali je i dalje najlepši na svetu, kao oni dani koji od početka do kraja budu sasvim obični, koje nećemo pamtiti po nečemu posebnom iako svejedno čine naš život i ne treba da budu zaboravljeni, kao one haljine koje nosimo samo po kući ali ne znamo koliko smo u njima lepe.

Kao dobra, vredna, skromna, možda ne prekrasna ali ljupka  i sposobna domaćica sa bakinom cvetnom keceljom, uvek vezane kose, jer uvek ima posla u kuhinji, uvek lako obučena, jer je stalno kraj šporeta, uvek osmehnuta jer njenim su trudom svi koje voli obradovani, ovaj kolač, ili neki sličan, trebalo bi da bude  u stvari ono čime se zapravo ponosimo.
Ne ona Pepeljuga koja blista na prinčevom balu već ona zanemarena i krotka devojka koja sedi kod kuće i sa iskrenom strpljivošću podnosi sve hirovite sebičnosti ljudi sa kojima živi.

Sve te obične, svakodnevne stvari koje nisu za pokazivanje drugima, koje uvek ostavljamo za sebe jer su im i sladost i vrednost prepoznatljivi samo u tišini doma. Svi ti vredni i tihi ljudi koji žive u toploj radosti kuće, žive za one koje vole povučeno i skromno, ne tražeći ništa za sebe, ni trenutak slave, ni jednu pohvalu ili divljenje, ni tapšanje po ramenu stranaca i namernika. 

Da, postoje i takvi. Oni koji se nisu okrenuli za šarenim i svetlucavim, koji razumeju da istinski život nije ono što se vidi, već ono nevidljivo i neizrecivo u našim srcima, da su vetrovita jutra i napukle šoljice, rasparne tacne i rascvale muškatle, leptir koji obleće oko česme u dvorištu i listići što se otkidaju od grana kruške i lelujavo spuštaju na drhtavu površinu vode, da je sve što se prelije kroz naše zenice naš pravi i istinski život.

Ti retki i tihi ljudi malo govore i često se osmehuju.

Ponekada će odenuti lepše odelo, prihvatiće Vaš poziv i prošetaće gradom. Neće ih svako prepoznati. Njihovo je lice za ljude hladno i prazno, oni pre svakog izlaska zaključaju i osmeh i srce. Uvek stoje sa strane i tuđi ih razgovori ne zanimaju, kao ni ljudsko odobravanje, divljenje i ulagivanje. Odsutni i tuđi uvek će biti na smetnji svima oko sebe. Oni ne blistaju ukrasima koje prepoznaje svet.Pomeraće ih, ometaće ih, sklanjaće ih u kraj a oni će mirno da ispune svaki zahtev, jer zapravo i nisu sasvim tu.  Srcem su uvek na jednom mestu.

Tamo gde nije važno koliko ste lepi, duhoviti ili sposobni, tamo gde ne morate da se borite protiv drugih da bi Vas cenili, tamo gde ne morate da budete najbolji da biste bili voljeni. Tamo gde svako ima svoje mesto u nesagledivoj i zbunjujućoj arabeski ljubavi, tamo gde ne morate da radite baš ništa, a opet radite sve  jer ljubav je jedina zapovest koja se ispunjava sa radošću srca.

Srcem su uvek kod kuće. 

Tamo gde je jedan svakodnevni kolač dovoljan. Tamo gde Vam se neće podsmevati ako ste isekli dva nejednaka parčeta, gde možete da uzmete onu tacnu sa vrha, iako je okrnjena, gde možete da pojedete okrajke zajedno sa onim najlepšim delom i onda nastavite razgovor tamo gde je prekinut. I da to bude jedan savršen, savršen razgovor, savršeno popodne i savršen kolač.

Sastojci :

Testo :

4 jajeta

 300 gr. šećera  - možda Vam se čini da je previše, ali kada se sve na kraju sve stopi, kolač nije problematično sladak. Svejedno, mislim da bi kora i sa 200 gr. šećera mogla lepo da se ispeče.

 10  kašika vode - ja dodajem hladnu

 100 gr. mlevenih  pečenih oraha  - orahe pre mlevenja samo malo ispecite, da zamirišu

200 gr. brašna 

1 prašak za pecivo

Umutite jaja sa šećerom u penastu, belu smesu, dodajte vodu i smanjite mikser na najmanju brzinu pa dodajte orahe i naposletku brašno pomešano sa praškom pa pecivo sipajte iz nekoliko puta. Promešajte samo kratko mikserom pa izlijte u pleh pokriven papirom za pečenje ( otprilike 20x30, zavisi i koliko visoke kolače  volite. Ja sam pravila upola manju meru pa mi je i pleh bio jako mali ). Pecite na 180 25 do 30 minuta.

Preliv :

5-6 kašika sirupa slatka od nekog crvenog voća, ja sam koristila slatko od višanja 

par kašika belog vina, ruma ili konjaka

umesto ove kombinacije, možete jednostavno da koristite neki voćno liker ili samo mleko, čokoladno mleko ili bilo koji preliv koji Vam prija :-)

Najbolje je da za natapanje koristite četkicu, mada možete i kašičicom da obavite to što treba. Nakvasite  slobodno koru ravnomerno i ako je mlaka.

Premaz :

oko 200 gr. milerama

 može da ga zameni masnija kisela pavlaka

Mileram malo promešajte pa premažite ravnomerno preko ohlađene i natopljene kore.

Fil :

1/2 l. mleka

5 ravnih kašika griza

80 gr. tamne čokolade

 200 gr. šećera

100 gr. mlevenih pečenih oraha

250 gr. putera

Mleko sa šećerom stavite da se ugreje pa kada je sasvim vrelo, pred vrenje, sipajte u tankom mlazu griz i mešajte neprekidno da Vam ne bi zagoreo. Ovaj fil neće da bude sasvim gust, neka Vas ne uplaši njegova gustina, kuvajte dok se griz potpuno ne naduje. Ako želite čvršći fil  ili ne želite da rizikujete :-) dodajte još kašiku griza ali ovako je fino kremast. 

Kada je griz kuvan skinite sa vatre pa dodajte čokoladu, puter i kada se to dvoje otope, mlevene orahe. 

Fil ohladite dobro.

Premažite kolač filom. 

Još :

1-2 štanglice rendane čokolade

Ukrasite kolač rendanom čokoladom i poslužite sasvim ohlađen.