Lanini praščići :-)

Zadnji deo dvorišta bio je za prasiće.

Uvek smo ih imali, znate kako je to na selu.Patke, kokoške, gude.

Znate kakvi su ljudi seljaci. Duše su im tople a ruke grube. Dela su im ponekad okrutna ali su im oči setne.

Čudan neki svet. Povezan dušom sa zemljom kao stablo korenom, neprijatelj i sapatnik svojih stada i volova.

Kada smo se mi preselili na selo, već su velika bara i čitavo jedno dvorište u kome su nekad stanovali praščići bili prodati. Za njih je ostao jedan zeleni ćošak iza tarabice, iza visoke šljive i stare kruške, velikog bureta za kukuruz.

Baka ih je volela kao da su joj ljubimci. Oblačila je svoj plavi mantil kada ide da ih hrani, ali nije skidala minđuše. Neke su joj se žene smejale zbog toga. A njoj je bilo smešno što se one smeju. Jer baka nije nikada skidala minđuše, menjala ih je svakog dana, one starinske, sa patentom. Volela sam da virim u njenu kutiju sa nakitom. Nije tu bilo naročito vrednih stvari, burma, jedan lančić, prsten i biseri bili su joj najvredniji nakit. Ali su minđuše, neke drvene, neke staklene bile najlepše. Pogubismo ih negde uz put. U selidbi, u životu. Pogubismo i veze sa životom koji smo imali nekada. Zaboravismo na  bure za kukuruz, vanglicu okačenu o kapiju, gumene čizme koje je obuvala baka kada pođe da hrani gude još od vremena kada ih je moja  mama, plavokosa devojčica čuvala pod brdom .Deka je satima lutao selom da im nabere lobodu i  koprive. A ja,  ja sam ih se plašila i samo su mi jako, jako mali prasići bili slatki.

Neki baš ovakvi. 

Rastuživala me je sudbina tih stvorenja. Uvek su  se zvali Milka i Miki, tufnasti živahni prasići od kojih smo se svake jeseni opraštali. Ali mene su naučili da se tako živi. Radovala sam se prvim čvarcima i pečenici. Zaboravljala sam Mikija i Milku. Na proleće su stizali novi - Miki i Milka. 

Neraskidivi krug patnje i razumevanja. 

Zato Vam kažem, čudan su svet seljaci, toliko tuge nose u sebi. Prepušteni samo sebi u surovoj borbi za život okrenu glavu kada im ljubimce vode na klanje. Kažu - tako to treba. A u sebi misle - Eh, prokleti živote...

Meni su zato ovi lažni prasići draži. Niti ih se bojim, niti ih bilo šta boli. A podjednako su slatki.

Ma, samo što ne groknu :-)

 Čim sam videla ova simpatična peciva na  La cuisine creative , predivnom, u stvari savršenom blogu koji nudi neiscrpnu inpsiraciju kao prava oaza kreativnosti i umeća, u istoj meri u kojoj je i njegova autorka primer nadarene i tople osobe spremne da pomogne i pruži prijateljsku podršku uvek, e, dakle, čim sam ih ugledala znala sam da će već sutra ili preksutra da osvanu kod mene čekajući da budu fotografisani :-) pa pojedeni, naravno. 

Nestvarno je koliko lako ćete ih napraviti a koliko radosti mogu da unesu u Vaše kuhinje i domove ovako slatki, naročito ako se u blizini šunja neko radoznalo i na osmeh spremno detence.

Originalni i Lanini prasci su nadeveni kobasicom, a ja sam imala neke ostatke sira i piletine pa sam ih fino iskoristila. Vi sami izaberite fil koji Vam više prija, ili smislite neki treći, četvrti, peti :-).

 Lanine preslatke prasiće pogledajte ovde , a na ovom blogu videćete i postupak u slikama.

Ako volite da čitate moje pričice, označite da Vam se dopada ova stranica :-) Roman "Mučitelj" potražite na Beogradskom sajmu knjiga ove jeseni!

Sastojci :

500 gr. brašna

25 gr kvasca

2 kašičice meda

1 kašičica soli

oko 150 ml. jogurta

oko 100 ml. ulja 

oko 50 ml.  mlake vode

U mlaku vodu stavite med i razmrvite kvasac pa poklopite i ostavite dok se ne podigne bar do polovine čaše. Brašno pomešajte sa solju i dodajte ulje i kvasac, pa dolivajte jogurt postepeno i mešajte/mesite tako da dobijete fino, meko i nelepljivo testo. Formirajte kuglu i pokrijte krpom ili salvetom i ostavite da narasta oko pola sata.

Fil :

oko 300 gr. pilećeg filea

100 gr. nekog tvrdog sira, trapista recimo

200 ml. kisele pavlake 

soli po ukusu

Piletinu skuvajte pa isecite što sitnije, dodajte joj sitno sečeni ili rendani sir i so pa pavlakom sve umesite u smesu pogodnu za punjenje loptica kašičicom. Piletinu možete da smeljete u nekoj podesnoj spravici - ako Vas ne mrzi da je perete :-).

Ja sam radila sa dvostruko manjom količinom testa i dobila sam 6 praščića. Dakle, za 500 gr. brašna podelite testo na 13 delova, ali 13 neka bude nešto manji, od njega ćete napraviti ušice, repiće i nosiće.

Od 12 delova formirajte 12 loptica. Rastanjite svaku na dlanu  i kašičicom stavite fil pa sve lepo prikupite i ponovo formirajte loptu. Lepo prikupite spojeve da se ne bi otvorili i spuštajte ih na pleh pokriven papirom za pečenje tako da spojevi budu dole. 

Od ostatka testa napravite lopticu i razvijte je oklagijom. Ja sa za vađenje nosića koristila čepić od one male flašice ruma. Izvadite 12 kružića i svaki probušite na dva mesta čačkalicom. 

Što se tiče repića i ušiju, to ostavljam Vašoj kreativnosti, vidite i sami da su moji prasići malo klempice :-).

Još:

1 jaje

24 zrnceta bibera

Jaje razmutite i premažite loptice pa nosiće, repove ( mene su oni najviše mučili ) i uši zalepite onako kako mislite da će Vaše prase biti najlepše. Utisnite očice, odnosno biber pa pecite na 200 stepeni oko 20 do 25 minuta.