Žito

Slavsko ili ne, mnogi ga rado jedu, ali ja , nažalost, ne spadam među njih :-)

Moja porodica nema krsnu slavu, jer smo odrasli u maminoj porodici, a njen je deda bio Rus, tako da smo mi tu neku rusku pravoslavnu tradiciju nasledili i sačuvali. Da li nam otac ima krsnu slavu i koja je, moram priznate da ne znam. 

Eto, iz tog razloga, baka žito nikada nije ni spremala. 

Prvi put sam u pripremi žita učestvovala  u manastiru u kome sam bila. Moja Vam se baka, iako nikada žito nije pravila, žestoko opire mogućnosti da se u njemu nađe nešto osim pšenice, oraha i šećera. Moj muž i njegova mama imaju iste žitne principe :-)

Međutim, sestre - monahinje su me naučile da je Bogu drago da u žito stavimo sve dobre plodove kojima nas je darovao ( naravno, one koji neće da poremete sklad, svakako nećemo staviti paradajz ili beli luk ma kako izobilno rodili te godine :-) ). 

Najpre sam i sama mislila da je u stvari u pitanju nego pomodarstvo- to da se u žito sada "meće" sve što nam dođe pod ruku. Što reče jedan monah- " i nar, i kokos i svašta". :-)

Onda sam promisila i shvatila da je žito u verziji koju mi znamo- pšenica i orasi- svakako samo jedna od varijanti prilagođena našem podneblju i uslovima u kojima živimo. U tom smislu, mislim da je dobro staviti zbilja sve ono što smo od Boga i prirode dobili, ali ne da bismo ugodili svom hedonitičkom aspektu :-) nego da bismo pred Boga, na dan krsne slave, izneli najbolje što imamo.

Zrno pšenice, koliko je meni poznato, u obrednom konektsu simbolizuje večni život i Vaskrsenje iz mrtvih, jer posejano u zemlju umire i klija da bi rodilo izobilno. Zbog toga mislim da je ono jedino neizostavno i neupitno u celoj stvari :-).

To kada je reč o slavskom žitu i o onima koji o kuvanoj pšenici razmišljaju u verskom duhu :-)

Znamo da je žito mnogima praktično omiljena porudzbina u poslastičarnici, i da je ono davno napustilo isključivo religiozni kontekst. :-)

U oba smisla i slučaja, mislim da dogmatičnost recepture nije opravdana :-) Naravno, svoju baku, a ni mnoge druge neću nikada ubediti u to. A nemam ni nameru :-) Svi imamo neotuđivo pravo da sve percipiramo na sopstveni način, da se ržimo sopstvenih tradicija i shvatanja :-) Tek, ove godine smo Miša i ja prvi put slavili slavu sami, dakle, ne kod njegovih. Kolač sam nekako napravila zahvaljujući  uvek za pomoć spremnoj Sonji, a što se tiče žita, pokušala sam da se podsetim onoga što sam nekada znala. Nažalost, divnu tehniku ukrašavanja koju sam videla  u manastiru nisam nikada naučila, pa Vam sada nudim svoj recept, ne kao nešto revolucionarno, već pre svega kao neku vrstu ohrabrenja da ne kupujte žito jer ga je prilično jednostavno napraviti :-)) Pre svega, zato što Bog pre svega ceni našu ljubav i trud, a ako prosto volite da jedete žito, onda zato što ono koje kupite u nekoj poslastičarnici jednostavno neće biti tako dobro :-))

Sastojci :

250 gr. pšenice belije

 100 gr. mlevenih oraha

 100 gr. mlevenih lešnika

100 gr. mlevenih badema

 300 gr. šećera u prahu

3  vanilin šećera

šaka lepog, svetlog suvog grožđa

nekoliko celih badema za ukras

 Pšenicu ne perem, već je stavim odmah u vodu ( hladnu ) i na vatru. Čim provri, promenim vodu i kuvam dok se pšenica ne skuva. Potrebno je, barem meni na mom šporetu, otprilike 3 sata, a možda i više ako je vatra slabija. Kada se žito skuva, a to ćete videti po tome što je nabubrilo i što je seme sasvim meko, procedite ga. 

Preporučujem Vam da vodu u kojoj se kuvalo popijete:-) Nedavno sam čitala na nekom sajtu, ne sećam se koji je tačno u pitanju, kako postoje brojni razlozi da samu pšenicu, pa i ovu vodu u kojoj se kuvala, smatramo štetnom po ljudski organizam. Zaista ne mogu to da komentarišem jer o tim stvarima ne znam dovoljno. Sa druge strane, poznata su mi svedočanstva nekih žena na čije je zdravstvene probleme kuvana pšenica delovala veoma blagotvorno. U svakom slučaju, nastavljam gde sam stala pre digresije :-)

Proceđenu pšenicu uvijte u čistu krpu, pa kad krpa pokupi vodu, prostrite je po drugoj suvoj krpi i ostavite da se suši cele noći, ili ako ste je skuvali izjutra, do večeri.

Kada je svako zrno suvo, sameljite je na vodenici /mlinu za meso. To u idealnim uslovima. Ako nemate dotičnu spravi, možete, kao ja, i u blenderu/multipraktiku, i to će biti sasvim u redu.

Kada je samlevena, umešajte u nju ostale sastojke da sve postane vrlo kompaktno, ali prethodno odvojite  badema i oraha malu količinu da pospete žito na kraju.

Formirajte ga kako želite. Ja volim niže žito na velikom tanjiru, neko voli poluloptu, a neko ga odmah stavi u činiju. U svakom slučaju, zaravnite ga lepo, pospite orasima i bademima i ukrasite bademima na neki smislen način :-) Nadam se da ću Vam uskoro preneti i onaj posebni način ukrašavanja za koji se nisam na vreme interesovala :-)

Ovo je količina za jednu manju slavu :-) uvek možete da duplirate sastojke, ali pšenica je vrlo izdašno zrno, kao što znate :-)

Neka Vam je nazdravlje ! :-)