Domaći putnički ručak

 Ne volim da putujem ali volim usamljene dane u nekoj tuđoj kućici ili hotelskoj sobi u nekom nepoznatom gradu. Volim nepoznate gradove ali samo na kratko. Podsete me kako je dobro biti kod kuće, podsete me da ne bih nikada svoj dom dala za slobodu. Ali me sete i na to da su voljeni, topli ljudski domovi svuda oko nas i da ono što mene plaši neprepoznatljivim i hladnim slikama drugi čovek, sličan meni, nosi u srcu kao mesto sa kog potiče sve što mu je važno. 

Retko putujem. Nisam imala mnogo prilika za to, a i one koje sam imala gledala sam da propustim. Za mene je idealni život tok dana koji toliko međusobno liče da se svi stapaju u jedan večni, savršeni dan.

Volim da gledam kako lišće na obližnjim krošnjama svakog dana postaje sve zlatnije, kako Sunce zalazi sve ranije, pa se onda sve okreće naopako i Sunce živi duže a listovi postaju zeleni.

Volim da slušam ono što se događa u meni i u tom ševaru kraj prozora. Smeta mi buka događaja koji dolaze iz sveta van mene, smetaju mi slike koje zastiru pogled na svakidašnjicu. 

Pa opet, pogled sa tuđeg prozora nudi Vam šansu da na kratko budete neko drugi, makar to bio i hotelski prozor. Odjednom, čini mi se, to nisam ja, već neki  gost, neko ko nema ni svoj prozor ni svoje drvo. Uznemirujuć i uzbudljiv osećaj. Ne volim uzbuđenja ali volim da osetim sve što se može osetiti u kratkom ljudskom životu.

Kada putujem, biram uvek tako da mogu dugo da budem sama u nekoj tuđoj sobi. 

Nemam mnogo uspomena sa takvih mesta. Sećam se lokvanja na Skadarskom jezeru i predivne čiste vode, sećam se i bespuća u žutim travama, labudova, i sećam se par dana u gradu na Nišavi , u vreme kada je Miša još predavao i tamo. To nam je bilo prvo zajedničko kratko putovanje. 

Imao je nastavu celog dana i premda mi je predložio da prošetam i nekako se zabavim sama dok on predveče ne dođe, nisam izlazila iz sobe. Gledala sam kroz prozor. 

Pitoma reka, pitoma stabla, pitome slike života nekih ljudi. Šarene haljine, glasovi i cveće, lep dan u gradu Nišu. U mom srcu neka  odbojnost, kao da taj grad otima život i lepotu onim mestima koja volim. Kao da me je obuzeo na  silu, oteo i vezao za sebe.I onda se, posmatrajući nebo i reku mučim dosadnim pitanjem, zašto sam uopšte tu.  Čak i da mogu u jednom trenutku da budem na bezbroj mesta, bila bih uvek samo na jednom. 

Stradam   u nepoznatim gradovima od želje  da se odmah vratim kući. 

Jer, uvek mi se čini, "ako načinim još jedan korak, biću dalje od kuće nego što sam ikada bila". 

Uvek me sa dolaskom sutona poraze strepnja i nestrpljenje. Ne volim krevete, jastuke i prozore koji nisu moji, naročito ne noću.

Tako smo se, te prve zajedničke večeri van Beograda Miša i ja posvađali. Sećam se i zbog čega, ali nije to ovde od naročitog značaja :-). Naposletku, ja sam bila očajna što nisam kod kuće. Ja se uvek posvađam kada nisam kod kuće :-). Iskreno žalim zbog toga jer sećam se da je veče bilo tiho, da je mirisalo na cvet i onu zagušljivost pred kišu i da se Miši jela pljeskavica :-). On ih neverovatno voli.

A ja eto, do tada nisam nikada u životu probala pljeskavicu niti bilo šta slično. Hamburgeri, topli sendviči i srodne kombinacije za mene su nepoznanica u svakom pogledu. Niti su me interesovali, niti su meni i Vanji ikada ponuđeni kao alterativa nekom domaćem, "pravom" obroku. Poznajući Mišine roditelje, i njegova je ljubav prema plejskavicama i ponekim aspektima brze hrane čisto otpadništvo :-). Oni se hrane vrlo zdravo i toplo jelo je uvek servirano u dva sata posle podneva :-).

Ali kad znate da neko koga volite nešto voli...pa ja bih išla čak i na dugo, dugo putovanje ako bih tako zaista usrećila nekoga ko mi je drag. Menjala sam leta u selu za leta u ovom gradu baš zbog ljubavi, žrtvovala bih još koje leto u nekim nepoznatim i dalekim svetovima koji nisu moji.

Tako kada se pogleda, jedan ovakav obrok za mog Mišu nije nikakva žrtva, naprotiv, to je bio izazov za mene. Pregledala sam neke odlične recepture koje su dostupne na drugim mestima, iskombinovala sa onim što znam da on voli. Dobro, i ja sam jela, priznajem, pa sam malo ugađala i sebi.

Nekada tako iskoračimo...Nisam mislila da ću ikada da spremim nešto ovakvo. Ne zato što prezirem takvu hranu nego zato što mi je potpuno strana. Kao nepoznati gradovi, kao nepoznati ljudi...

Postoji neki mistični razlog iz kog nepoznatim ljudima dopuštamo da nam uđu u život i prinude nas da ih upoznamo. Retko tu šansu dajem nepoznatim mestima, jelima i muzici, ali kada je dam, onda to činim odlučno i totalno. 

Tako sam totalno zavolela ovaj savršen ručak za Mišu, dogovorili smo se da ga uključimo bar u mesečni jelovnik. Zavolela sam i jedno tuđe mesto, ali o tome ću Vam pisati neki drugi put :-).

Ništa u nama samima ne može biti promenjeno na silu. Menjamo se  tek kada budemo dodirnuti neumoljivom rukom bliskosti, kada prepoznamo ono što možemo da volimo u nesigurnom tumaranju kroz puste predele, snove i ljude. Menjamo se kada volimo.

A ono iz čega se i zbog čega u nama rađa ljubav nećemo nikada moći da nazovemo, opišemo ili dohvatimo. 

To je valjda tajna kojom su skriveni smisao i sudbina naših jedinih života i svih naših ljubavi, i svega što u stvari  jesmo.

Šnicle ( pljeskavice, šta god da su )

200 gr. mlevenog junećeg mesa

200 gr. mlevenog svinjskog mesa

1,5 kašičica soli

otprilike bibera

4 kašike hladne vode

1 glavica crnog luka - rendana

Izrendajte luk na sitno rende, dodajte mu meso, so, biber i promešajte, pa dodajte i vodu. Mesite ovu smesu barem pet minuta, dok se ne pojave konci u mesu. Nakon toga formirajte od nje kuglu i uvijte je u prozirnu foliju i ostavite u frižideru preko noći, oko 12 sati. Podelite pre prženja smesu na 4 jednaka dela. Pržite ih sutra na malo ulja. Tanko ih rastanjite između dlanova jer će da se skupe prilikom prženja. Možete i da ih ispečete u rerni ali kalorijsko spašavanje ovog obroka je donkihotovski posao.

Pogačice :

500 gr. mekog brašna + neko integralno brašno za natiranje ( ne mora da bude integralno ali su ukusnije sa njim )

20-30 gr. svežeg kvasca

50 ml. vode

1 kašičica meda

1 kašičica soli

50 -60 gr. masti

jogurta toliko da zamesite meko lepljivo testo, počnite sa 150 ml. 

1 žumance pa premazivanje ( u tom slučaju belance zamrzite :-) ako već imate belance njim i premažite pogačice )

susam za posipanje

U mlaku vodu stavite med, promešajte da se otopi pa dodajte izmrvljen kvasac i ostavite da nadođe. Pomešajte brašno, so, mast i ulijte kvasac pa polako sipajte i jogurt. Neka Vam testo ostane blago lepljivo i meko jer ćete dodajući integralno brašno da ga umesite do kraja. Treba da bude nelepljivo i elastično na dodir. Nisam izmerila koliko sam tamnog brašna potrošila. Ako želite tamnije pogačice, možete i u startu 100 gr. mekog brašna da zamenite tamnim. 

Kada ste umesili testo formirajte kuglu, pospite brašnom i prekrijte ubrusom ili krpom pa ostavite da narasta oko sat vremena.

Nakon tog vremena, premesite testo kratko, podelite ga na 4 jednaka dela, formirajte lepe i glatke kugle, stavite ih na pleh pokriven papirom za pečenje, premažite žumancetom ili belancetom, pospite susamom i pecite na 200 otprilike 35 minuta. Ako želite više malih sendviča napravite 8 kuglica, ja više volim kada su veliki iako nije lako izboriti se sa njima :-)).

Preliv :

1 veći krastavac

50 gr. majoneza ( možete slobodno da ga izostavite. Ja ga ne bih stavila da sam spremala ručak samo za sebe :-) )

2 pune kašike senfa

180-200 ml. kisele pavlake

Krastavac isecite na sitne kocke pa mu dodajte sve sastojke i izmešajte da masa bude jednolična. Stavite je u frižider, naravno.

Još :

nekoliko listova zelene salate

4 listića sira za sendviče

4 režnja kratko pržene slanine - ako volite 

Presecite zemičke na pola pa stavite sir, preko njega listove zelene salate, toplju pljeskavicu, preliv od krastavaca i pokrijte gornjim delom testa. Poslužite na tanjiru sa escajgom, ovo su ipak sendviši za sesti i jesti :-) osim ako ih znatno ne smanjite. 

* Ako ne možete da zamislite ovaj obrok bez pomfrita, kao Miša, isecite krompir tanko, osušite ga ubrusom, posolite i prelijte sa toliko ulja da pokrijte dno pleha koji ste pokrili papirom za pečenje. Promešajte krompir sa solju i uljem i pecite na 220 oko 20-30 minuta. Meni je tako mnogo lakše nego da ga pržim i brišem masnoću koje kod mene uvek bude svuda kada se bavim prženjem :-).