петак, 20. септембар 2013.

Aromatični džem od smokava




 Još dozrevaju plodovi one naše smokve. Leto je dozrelo i prezrelo, pa opet, ostavilo je, kao i svake godine, u nama dovoljno snage i nade da ogreju  kiše i vetrove koji dolaze.
Ima u tom letu nečega neuništivog. Ima u nama neko leto koje ne umire.
Jutros sam jesenjim korakom, sa kišobranom i mokrim cipelama zbunjeno tražila lepotu julske zelene tišine po sivim i pustim ulicama. Ništa nisam našla osim smrknutih i zabrinutih lica retkih prolaznika. Vidi se, svi psuju u sebi jesen, kišu, namernika nalik sebi koji ih je gurnuo ramenom, auto koji ih je isprskao, kao mene, po licu i kosi.
Odjednom ljudi više nisu nasmejani. Lepe devojke naborane su nervozom kao starice. Juče uljudni komšija danas je ljut na ceo svet. A za sve je jesen kriva.
Kiša je kriva.
Ko je kriv za to što je jutros svet bio tako ružan ?
A meni je nekako bilo lepo. Neobično, hladno, vetrovito jutro. Ne mogu ni jesen, ni kiša ni sva večnost hladnoće da izbrišu mirise iz mog sećanja, slast zrele smokve na usnama.
Ono što stanuje u nama naš je štit i naš osmeh. Treba češće da osluškujemo tu lepotu koju smo zaključali u sebe, neumrlo leto, da pevušimo njegovu pesmu u danima kada nam sluh paraju ružni zvuci žurnih, nestrpljivih koraka i psovki, da pevušimo onako tiho, za sebe, jer drugi će svakako da čuju, vide i osete da pevamo o lepoti. Ako ne čuju, ne vide i ne osete to isto u samima sebi provešće celu jesen namršteni, čekajući zimske  praznike, zimu će provesti čekajući proleće, a proleće će ispratiti u čežnji za letom. I tako će propustiti najlepšu muziku  duše, glas onoga što je prošlo i što nam ne može biti oduzeto, sećanje na dane koji su bili  savršeni i koji će nas zauvek činiti srećnim, pa i kada pada kiša. I kada pada sneg, i kada grmi, i kada se ruši svet.

Ako volite da čitate moje pričice, označite da Vam se dopada ova stranica i potražite na Beogradskom sajmu knjiga roman "Mučitelj" :-) 




Sastojci :
700 gr. smokava

100 gr. šećera

1 veći  limun

1 pomorandža
3 kašike likera od badema ( ako ga nema u blizini, zamenite ga rumom ili konjakom )
100 gr. blanširanih seckanih badema- ovog puta sam spremala džem sa mamom, a pošto ona ne voli da joj bademi krckaju, izostavile smo ih, iako je meni lepše sa njima :-)
1  oljušteni i na sitno iseckani koren đumbira ( daće džemu lepu ljutkastu notu - preporučujem )
3 kašike meda
1/2 kašičice cimeta

2 dl. vode



Smokve oprati, očistiti od peteljčica, iseći svaku na 4 dela. Za to vreme prokuvati šećer sa vodom pa dodati smokve. Kuvati na laganoj vatri oko sat vremena, do željene gustine. Smokve neće sasvim da se raspadnu. Ako baš želite maziv džem, u blenderu možete sa sameljete smokve pa da sve vratite na vatru. Desetak minuta pre kraja kuvanja dodajte limun i pomorandzu oljuštene i isečene na kockice 
( očistite i belu opnu ), a sačuvajte i dodajte sok koji su pustili dok ih sečete i ljuštite, pa dodajte i njega.
 Količina šećera i gustina džema zavise od slatkoće i zrelosti smokava ali i od Vašeg ukusa. Gotovo je kada varjača počne da ostavlja trag na dnu šerpe.
Sipajte u manje tegle i zatvorite ih tek kada se ohlade.

4 коментара:

Volim da čitam Vaše komentare :-)