четвртак, 05. септембар 2013.

Taške sa mesom


 "Strah od gubitka put je na Tamnu stranu."- reče master-Joda, valjda u poslednjem do sada nastavku "Ratova zvezda" :-). 
Pogledala sam neke skorije uvode na blogu. Pogledala sam i neke zaboravljene početke zaboravljenih romana. Stvarno bi se dalo pomisliti da sam tragično nesrećna u sadašnjem trenutku kada se tako očajnički držim prošlosti, i kada sam sposobna da nevine i dobre ljude u svojim knjigama opteretim preteranim bolom i stradanjima.
Ironija je to što sam ja sada srećna. I bila sam. I znam da ću uvek biti, na neki neverovatni način.
Sve što živimo je prošlost, Ali nije jedino što zaista imamo. Postoji za nas neka večnost ali je dalek put do nje. Jednom kada postanete svesni toga, sreća i tuga postaju za Vas jedno isto. Kao neka kutijica, flašica parfema, list otkinut sa drveta pod kojim ste prvi put čekali ljubav, ikona koja je nekada pripadala onom kog ste čekali, kao fotografije kuća kojih više nema, ljudi koji su otišli davno...kao uspomene koje Vas bole ali bez kojih ne možete da zamislite sebe ni svoj život. 
Meni to...nije tužno. Jer ja mogu da zamislim sebe kako ostarila i sama, u nekom malom i tamnom stanu, domu tišine i sećanja živim samo kroz prošle dane, baš  kroz ovaj dan koji sam upravo ispratila, jedan obični dan,  dan kada sam bila srećna iako sam znala da će proći, iako sam ga gledala očima starice. 
I sve je to život. Nekima je dato da žive sadašnjost, da ne raduju svakom trenu radošću koju ne dotiče spoznaja prolaznosti, da budu večno mladi.

Nekima je dosuđeno da  se rode stari, da pate dok su srećni i da budu srećni u danima najtežeg stradanja. I da im sva snaga i osećanja potiču iz istog izvora, iz velike i ćutljive ljubavi koja je posejana nesmotreno u srcu koje ne može da je podnese.
Strah od gubitka možda je put na tamnu stranu, ali izvesnost gubitka oslobađa nas od straha. Na kraju, mi uvek gubimo. Ali kada to znamo, nekako ne možemo drugo nego da volimo još više. Da pamtimo još više, da tugujemo, plačemo i smejemo se što češće, što jače. 
Sve je to život. 
Sadašnjost nije ono što se događa. Sadašnjost je ona večnost u kojoj možemo da osećamo istom snagom i da zauvek trajemo kroz ljubav. Teško je nju dosegnuti dok tragamo za dešavanjima, dok ulepšavamo svoje dane površnim ukrasima koji su prolazni kao i mi sami. 
Duboko u srcu svakoga od nas krije se kalem besmrtnosti. Zato znam da ću kada budem stara i sama voleti istom ovom snagom, biti isto ovako tužna, srećna, uplakana, nasmejana, biću ja, sa svim sećanjima i gubicima, sa svim proživljenim stvarnostima i snovima,  sa svojim životom koji zalazi i gubi se preko horizonta ali ostaje da treperi na onim mestima koja će zauvek grliti ljubavlju.
Ovaj uvod je moje izvinjenje svima koje sam možda svojim rečima ranije rastužila. To je sve život. Ne zamerite mi,  i ne zaboravite nikada da u u mojim tužnim prisećanjima ima više ljubavi nego tuge. 
Kao što u ovakvim  starinskim, jeftinim, običnim bakinim jelima ima više ljubavi nego bilo čega drugog :-). I ima neke tihe, povučene i stidljive prošlosti koja se oseća srcem ali ostaje neuhvatljiva i neizreciva, kao naša večna zagledanost u daleki, mistični horizont koji nas čeka.




Ako volite da čitate moje pričice, označite da Vam se dopada ova stranica i pročitajte uskoro drugo izdanje mog prvog romana :-)  


 Sastojci :

500 gr. brašna
200 gr. putera
1/2 kašičice praška za pecivo
2 jajeta
so
malo mleka - toliko da fino umesite masno testo


Dodajte brašnu so, prašak za pecivo i jaja pa onda i puter isečen na kockice. Umesite testo dodajući mleko ukoliko je potrebno pa formirajte kuglu i uvijte u prijanjajuću foliju i ostavite da odstoji u frižideru 2 sata.


Fil :

200 gr. mlevenog mesa ( mešanog ili junećeg )
1 manja glavica luka
so
biber
50 gr. suvog grožđa
nekoliko zelenih maslina, ako volite
ulje za prženje
 2 kuvana jajeta


Sitno seckan luk propržite na malo ulja pa dodajte so, meso i biber i dinstajte dok meso ne bude gotovo. Skinite nakon toga sa vatre i dodajte suvo grožđe, sitno seckane masline i isto tako seckana kuvana jaja.


Testo uzvadite iz frižidera i razvaljajte na otprilike 4 mm. debljine.  Vadite krugove čašom prečnika otprilike 10 cm. Na polovinu svakog stavite malo fila, preklopite, dobro viljuškom spojite ivice pa pržite.

Još :

mast  za prženje

Pržite ih sa obe strane dok ne dobiju zlatnu boju. Naravno, možete mast da zamenite uljem ali sa mašću su ukusniji. 


4 коментара:

  1. Hmm, suvo gožđe, zanimljiva ideja:D praznični doručak ;) Hvala na lepom uvodu, mi volimo da čitamo i tvoje tužne i razdragne uvode jer su i jedni i drugi prožeti ljubavlju;) Samo tako nastavi <3

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala <3.
      Rečima kad se iskaže zahvalnost deluje formalno, ali zaista sam zahvalna i srećna kada pročitam ovako nešto :-).

      Избриши
  2. Kad si spomenula uvode u nekoliko prethodnih postova, da znas da bih se slozila sa tobom. Malo je povuklo na tuzno, tuznije... Ne ljuti se, draga, zbog ovog, nemam loše namere. Samo sam zelela da ti kazem da si dobro primetila. Nemoj prekopavati po proslosti, bila ona lepa ili ne, ne možemo učiniti ništa, sada... Možda jednog dana budemo mogli. Inače, tvoje tekstove obožavam i verujem da nema ravnodušnih na tvoje pisanje. Volela bih da nastaviš da gajiš svoj talenat i da nam budeš vazda puna ljubavi i topline, kakva i jesi:) Pozdrav!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nema nijednog razloga da se naljutim :-). Naprotiv, hvala na svemu i na tom podsticaju da potražim inspiraciju i na nekim drugim mestima osim u prošlosti, ili da pustim da ona pronađe mene :-).

      Избриши

Volim da čitam Vaše komentare :-)