Budimski štapići

Juče sam se posvađala sa Mišom. Znate, meni je jezik brži od pameti. Prvo kažem zlu reč, onda stignu suze a pamet se javi na kraju. 

Od detinjstva sam takva. Ja ovde već mesecima pišem o svojim osećanjima, o sećanjima i nekim tugama. Često pišemo o stvarima koje ne spominjemo.  To su moja tajna osećanja, teško  se varate ako Vam se čini da sam dobra, plemenita i osećajna osoba. Svakodnevno, ja sam preozbiljna, zatvorena i retko pričam o sebi, čak i sa najbližima. Vrlo gruba i drska umem da budem, rastužim sve oko sebe zbog sitnice a onda, šta mogu  nego da plačem?

Nikada se ne durim. Koliko god teške bile izrečene reči, ja ljudima koje stvarno volim odmah opraštam, i pre nego što oproštaj traže. Ali Miša nije kao ja. Njemu treba malo vremena. A meni je to vreme baš grozno.

Pođem u kuhinju, ne mili mi se da radim. Uzmem knjigu, ne čita mi se.
Kada gledate da vaše  stvari, vaš zajednički život, vašu prošlost, vašu ljubav u sitnim detaljima svakodnevice, shvatate odmah, neopozivo i prebolno da je svaki izgubljeni trenutak greh, da je svaki časak ljutnje otimanje od vaše sreće. 

 Prespavala sam ceo dan. Pred veče smo se pomirili.

Eto, jedan smo dan ubili ćutanjem. 

Besmisleno. 

Pregledam sad  recepte koje još nisam objavila, već par dana ne kuvam, bolesna sam i slaba. Možda i primećujete da pišem rasejano, sve me boli. 

Naleteh na ove štapiće. I setih se, tako je skoro bilo, mirisali su neodoljivo po celom stanu. Miša je na poziv tog mirisa odmah ustao i došao u kuhinju :-).

Rekao je  tada da je  ovo najlepše pecivo koje sam ikada napravila, a i danas stoji iza tih reči.

Mislim da se on najbolje razume u istoriju, klasičnu muziku i hranu:-), zato mislim da je to značajna preporuka.

 Priznajem, razume on dobro i mene. Da nije tako, davno bih već otišla,  kao što uvek bežim od ljudi koji nisu spremni da praštaju, od ljudi koji nikada ne kažu "izvini", od ljudi koji ne mogu da shvate moju narav koja je preka samo s jeseni dok umiru bakarne boje života i sećanja  u mojim zenicama.

 22. oktobra u 14 h na štandu Beoknjige, u 16 h na štandu Novog književnog kruga, i 27. oktobra u 15 h na štandu Novog književnog kruga   u hali 1 na Beogradskom sajmu knjiga potpisivaću svoj roman " Mučitelj", svi ste pozvani da se upoznamo :-)

Sastojci:

600 gr. brašna + još par kašika ako je potrebno da umesite nelepljivo testo

20 gr. kvasca

2 pune kašičice soli

 malo sirćeta

100 gr. putera

50 ml. mleka + koliko je potrebno da dobijete fino, malo tvrđe testo, jer ovo testo nema teksturu onog mekog, kiselog. Nakon napomene drage čitateljke, proverila sam recept i ovog puta se pokazalo da je potrebno dodati nešto mleka kako bi testo moglo lepo da se umesi. Nemojte da preterate, kako ne biste morali posle da dodajete još brašna.

2 kašičice meda

100 gr. budimske kobasice

100 gr. kačkavalja

Mleko ugrejte da bude mlako sa medom pa dodajte izmrvljen kvasac i ostavite da nadođe. Brašno izmešajte sa solju i dodajte sirće, rendani sir i sitno iseckanu kobasicu. Dodajte i maslac isečen na kockice. Na kraju umešajte mleko sa kvascem pa umesite fino, nelepljivo testo. Ostavite da narasta nekih sat vremena na toplom mestu. Nakon isteka tog vremena, istresite testo na pobrašnjavljenu površinu i podelite na desetak loptica pa od svake između dlanova formirajte dugački štapić. Možete da napravite više loptica ako imate strpljenja da pravite jako tanke štapiće. Stavljate svaki na pleh od rerne pokriven papirom za pečenje.

Još:

1-2 kašike putera

Premažite štapiće puterom ( možete da premažete i jajetom preko putera ) pa pospite susamom i pecite na 180 stepeni oko pola sata.

Lepi su i topli i hladni, a ukusni su i sutradan pa i preksutra.