Jesenja prosta testenina

  

 Nije ovo baš neki slavni nedeljni ručak. Ali ja sam baš prošle nedelje, dok je ostali svet spavao a najvredniji kuvali supu i pekli meso sa krompirićima, ustala u šest izjutra, a bilo je hladno, užasno hladno. Klackanje u oronulom autobusu do Kraljeva. Onda čekanje sledećeg, još starijeg i jadnijeg koji vozi do Konareva, preko Žiče, u krug. Taj nas je vozio u školu još davno, u onim retkim jutrima kada deka to nije mogao. 

Na stanici se na zubatom suncu grejalo malo pseto. Gledam ga nekako kao da je moje. 

Stigla sam kući već oko jedanaest. Peć topla, soba osunčana. Baka sedi na trosedu, kraj staklenih vrata, na istom mestu sa kog me je prošli put ispratila. Mama je sišla da me sačeka. 

I kada sam se raspremila i okupala, i kada sam navukla na noge čiste, debele vunene čarape da slučajno "od nogu ne ozebem", sela sam na svoje mesto i činilo mi se da nikada nisam nigde odlazila.

To je tako kod kuće. 

Ni godine ni vekovi lutanja i  odsustva to ne mogu da promene.

Volim te obične stvari. Volim što me tamo ne čekaju kao gosta. Volim da dobijem plehani tanjir, volim da spremam ručak na brzinu, zajedno sa mamom. 

Umrla bih od tuge kada bi me jednom tamo, u svoj muci i besparici dočekao svečani ručak i beli stolnjak. 

Ma sve i da pucamo od raskoši, ja volim samo mesta na kojima nisam gost. Mesta koja su moja.

Meni je ovo, zbog svega, dostojan nedeljni ručak, neuglađen ali starinski, savršena ukusna dobrodošlica svome koji dolazi svojima.

Volim i ukuse koji me ne teraju da ih hvalim. Jer mi smo to uvek jeli. Kad se nema vremena. Kad se nema para. Kad se nema volje i razloga za rano ustajanje i spremanje ručka. Kada je hladno pa vam se čini da iz tog tanjira tople testenine ulaze u vas toplota i snaga. Ona iskonska, seljačka. 

Prosta.

Neuništiva. 

22. oktobra u 14 h na štandu Beoknjige, u 16 h na štandu Novog književnog kruga, i 27. oktobra u 15 h na štandu Novog književnog kruga   u hali 1 na Beogradskom sajmu knjiga potpisivaću svoj roman " Mučitelj", svi ste pozvani da se upoznamo :-)

Sastojci:

4 krompira srednje veličine

2 standardne roštiljske kobasice ( nisam sigurna koliko je to grama, ali Vi svejedno možete da smanjite ili povećate njihovu količinu po ukusu )

1 čaša kisele pavlake ( 180 - 200 ml. )

3 kašike mladog kajmaka ( to je onaj koji moja baka skuplja sa domaćeg mleka, sasvim mlad i neslan, ali možete da stavite i obični, stari kajmak )

malo soli

malo ulja

1/2 kašičice aleve paprike ( ako volite ljuto stavite ljutu )

300 - 400 gr. testenine

Krompir oljuštite pa isecite na kockice srednje veličine pa kuvajte dok ne omekša, oko 15 minuta.  Na drugoj ringli ugrejte malo ulja u tiganju pa propržite kobasice isečene na kockice ili kolutove. Kada lepo porumene i puste miris dodajte im oprezno kuvani krompir da se ne bi izdrobio, pa nežno mešajući pržite tako sve zajedno bar 5 minuta, a najviše desetak. Pred kraj dodajte alevu papriku i so  - vodite računa o tome da su pre nego što dodate so krompiri neslani, a da će takva biti i testenina. Skinite tiganj sa vatre i prohladite kratko pa dodajte pavlaku i kajmak, promešajte oprezno i prelijte preko skuvane i oceđene testenine po izboru.