среда, 05. јун 2013.

Starinska fina torta



Nije čudna, luda, neverovatna, nije ni glamurozna, nije bahata u svojoj kremastoj slasti, ali uvek možete da računate na nju. Najčešće, kada je važno, biram poslastice kao što bih birala prijatelje. Ponekad mi pogled zaluta na recepte koji nude uzbuđenje i neizvesnost, nešto novo u poznatoj svakodnevici. Ali najbliži su mi srcu oni kojima je još moja baka verovala, u vreme kada je mogla sama da ih sprema. Starost nije bolest ali joj je sasvim nalik. Slaba i prilično bezvoljna baka sve manje ima snage i strpljenja da mi u dugim telefonskim razgovorima po nekoliko puta objašnjava kako da spremim ručak ili tortu. A neverovatno je kako smo mi, deca koja to višu nisu, ponekad surovi. Misli mi lutaju dok je slušam, mora da ponavlja, pa onda još jednom, jer nisam zapisala.
U poslednje vreme mama mi čita recepte. Baku pitamo samo kada nam nešto baš nikako nije jasno.
A nema mnogo tih stvari u tim starim receptima. Najčešće ste prepušteni sebi sa nekoliko jednostavnih sastojaka iz kojih izranja na neki magični način ukus koji Vas je pratio od najranijih dana, koji Vas podseća bolećivo na vreme u kom Vas recepti nisu zanimali jer je sve sa lakoćom i osmehom spremao neko drugi. Neko ko sada nema volje čak ni da Vam ispriča taj recept.
 Pa sad nekako retko uopšte pričam sa bakom. I kada se čujemo, ona najčešće zbog nečega plače. Smešno je, ta žena, čini mi se, nikada u životu nije zaplakala, sve dok nije došla starost.
U trenu se rasplače, zato što ja eto, jadna, spremam sama prvi put slavu, a mama ili ona nisu tu da mi pomognu. Ubeđujem ja nju da to nije neka velika slava, da je to samo jedan malo svečaniji ručak, ali njoj je i dalje teško što ne može da mi pomogne. Onda se iznova seti naših  novogodišnjih noći, i kako sam nekada, kao devojčica, virila u  rernu i u šerpe, u velike torbe za pijacu u kojima su stajali vanilin šećer, oblande, keks, rum, čokolada, kako sam se borila da makar  meljem orahe na onoj prastaroj mašini u koju staje jedva jedna šaka oraha i koja, eto, služi i danas.
Stvari traju duže nego ljudi, možda zato što nemaju osećanja. Od sećanja i tuga mi starimo i umiremo. Od suza.
Pa i ja, čini mi se, plačem sve češće. Starim. Ne zbog nekih velikih stvari. Plačem zbog drugih koji su ostarili. Plačem što drugi plaču. Plačem što sve ređe pričam sa bakom, što sve ređe viđam brata. Što se i sama sećam kako sam nekada virila u te torbe i tražila da meljem orahe. A najviše zato što se sećam kakva je radost ispunjavala te dane u kojima mi je bilo dozvoljeno da okrećem crvenu ručkicu na staroj mašini, koliko su me nekada radovale stvari koje danas radim uz put, bez ikakvog osećanja, koje su i tada bile svima zamorne pa su dozvoljavali meni da ih obavim, jer sam im se jedina radovala. Što smo ove godine Miša i ja prvi put slavili slavu u svom stanu, a ni mama ni Vanja ni baka nisu mogli da dođu.
Nije to meni  bitno iz nekih formalnih razloga. To je bilo tek malo okupljanje, jedna lepša večera i dve starinske torte. Ali baš mi je zbog toga i žao. Volela bih da jednom vide šta sam sve naučila. Čemu su me naučile. Kada odem kod njih, kući, uvek nekako mama uradi sve, da se ja odmorim, valjda. Tamo ja i ne želim da budem glavna domaćica. Želim samo da meljem orahe, da baka može da ustane i da sama napravi ovu tortu, a da mi opet budemo samo učenici, deca, mala smetala u kuhinji.  Ali mora tako da bude. Prvo učite gledajući a onda ostanete sami sa svojim zadatkom i morate sami da ga obavite. Naposletku brinete o onima koji su nekada brinuli o Vama. I ljubav se vrti u krug, kao znanje, kao pamćenje.
Naučila sam toliko toga  u tim dugim telefonskim razgovorima, satima provedenim pretražujući blogove, a najviše sam naučila u svojoj kuhinji, pod svojim prstima, na svojim greškama.
To je, valjda, ono bakino - " umesi testo da ti bude meko pod rukom".
Postoje savršeni recepti sa kojima greška nije moguća. Ali takvi recepti su korisni samo retko, možda ako imamo goste ili nekoga želimo po svaku cenu da oduševimo. Učimo dok grešimo. Savršeni osećaj za testo vredi mnogo više od savršenog recepta za testo. A put do tog savršenstva je dug, ja još nisam prešla ni polovinu.
Zbog toga što je prilika svečana i što smo imali goste  išla sam  i ovog puta na sigurno. Znala sam da mogu da računam na ovu tortu.
Kada je budem spremala kod svojih, a želim to odavno, verovatno će u njoj da se nađe još puno neočekivanih stvari. Svoji smo, sve će se pojesti :-).
Baka će, svejedno, reći - "Eh, pa nije to više ta torta ".
Ona ne voli karikiranje recepata. Ali ova torta je rođena za to da joj uradite sve što poželite. 
Volim je  jer svaki put može da bude drugačija, kao talentovani špijun kog je skoro nemoguće prepoznati na tajnom zadatku :-). Ipak, odaće je penasta mekoća i blaga, nežna aroma vanile sakrivena u glatkom, prohladnom filu. Nije ni skupa, naprotiv. Ovo je zaista jedna jednostavna  tortica. Mislim i na pripremu, i na sastojke. Meni je vrlo draga kao opozicija nezaobilaznim čokoladnim tortama, koje, uprkos neverici mnogih, ne vole baš svi. 
Navešću u receptu sastojke koji stoje i u originalnom receptu, iako sam je ja ovog puta radila bez suvog grožđa, već sam korice premazala dzemom od jagoda. Ne volim preterano sveže voće u kolačima. Jedem i  takve kolače i povremeno ih sama spremam ,posebno u danima šljiva, kajsija i breskvi, ali nije mi to omiljeno rešenje. Radije koristim marmelade, dzemove ili, najradije, voće iz slatka. Sa ovom tortom možete zaista da uradite šta god želite. Ipak Vam preporučujem za početak kombinaciju  koju nudi ovaj stari recept.
Rekoh da biram kolače kao što biram prijatelje. Ali neke prijatelje nismo izabrali. Prosto im imamo.
 Ova  torta će, kao pravi prijatelj, opirući se tek pomalo,  da podnese sve Vaše hirove, a ipak neće da se promeni u samoj svojoj suštini.  Kao što rade svi oni koji nas zaista vole. Oni koji uživaju u našoj mladosti čak i kada su sami umorni, bolesni i stari. Oni koji su nam istinski odani. Naši najbolji prijatelji - naša porodica.

Ako volite da čitate moje pričice, označite da Vam se dopada ova stranica i pročitajte uskoro drugo izdanje mog prvog romana :-) 


Sastojci 

 Kore :

 7 belanaca
 7 kašika brašna
7  kašika šećera
7 kašika ulja ( neka ne budu baš pune, pazite da Vam ne umakne više ulja u belanca :-) )
1 prašak za pecivo

Čvrsto, čvrsto umutite sneg od belanaca pa mu dodajte šećer, i umutite mikserom. Onda smanjite brzinu pa dodajte ulje, i naposletku isključite mikser i umešajte nežno varjačom meko brašno sa praškom za pecivo.
Pecite u plehu od rerne na 180 nekih 15 minuta i pazite da korica ne pregori. Već posle 10 minuta budite oprezni :-), treba da bude meka i vazdušasta kada je izvadite iz rerne.
Ohlađenu presecite na 3 šnite.  

Krem :

7  žumanaca
6  kašika brašna
10 kašika šećera
 šipka vanile
 6 dl. mleka
par vanilin-šećera
250 gr. putera (može, naravno, i margarin, znamo svi razloge za ovu izmenu, kao i njene posledice )
 150. gr. suvog grožđa
 oko 100 ml. ruma ( ako nije dovoljno da potopite suvo grožđe, dodajte vodu )


Mleko stavite na paru ( u manju posudu koja može da se smesti u veću koju ste napunili vodom i stavili na šporet, ali tako da dnom ne dodiruje vodu ), sa 3 kašike šećera, vanilin šećera i šipkom vanile. Žumanca umutite sa 7 kašika šećera, pa od onog mleka iz šerpe sipajte malo u žumanca i dodajte 6 kašika brašna. Ne punite ih preterano, ali neka ne budu ni poluprazne.Kada se mleko ugrejalo, sipajte žumanca i mešajte dok se ne zgusne. Fil će biti prilično gust, malo gušći nego puding. 
Dok se fil kuva, suvo grožđe potopite u rum.
U topli fil ubacite puter, ja ga čak i ne sečem na komadiće, istopi se za čas :-)
Kada se to desi, odvojite jedan deo kojim ćete premazati tortu, a u onaj veći ostatak dodajte oceđeno suvo grožđe.
Znam da puno sladokusaca ne voli suvo grožđe. Ovde ga stvarno možete zameniti bilo čim što volite. Na primer, višnjama ( koje nećete mešati sa filom već stavljati preko njega kada nafilujete koru), ili čak seckanim suvim kajsijama koje ste takođe potopili u rum ili konjak. 
Nafilujte kore , a treću onim kremom bez grožđa. 
Možete staviti preko šlag, posebno ako će torta da stoji duže, ali ja ga baš ne obožavam, pa radije istopim malo čokolade i napravim neku finu šaru, ili je prosto pospem nekim ostatkom mlevenih badema ili oraha, lešnika, koji mi je ostao od nekog prethodnog kolača :-) Ovog puta sam ipak morala da stavim šlag jer sam zamrljala površinu torte dzemom :-) pa sam prikrila greške :-)

30 коментара:

  1. Divno izgleda! Al ja bih je radije ovako kako si ti pravila, a ne po originalnom receptu - ne volEm suvo grožđe u kolačima baš nikako! :P

    ОдговориИзбриши
  2. Da, čini mi se da sam zapamtila da ne voliš:-) A puno ljudi ne voli ( da, sad se setih, to si napisala za Luft štrudlu :-) ) a ja volim :-)
    Hvala na upozorenju, sad je recept ispravljen :-)

    ОдговориИзбриши
  3. Krajnje jednostavno. Mnogo fino izgleda na slikama, mora da je ukusna.

    ОдговориИзбриши
  4. Da, još kad bi se barem trag sunca pojavio, izgledala bi jo bolje :-) Ionako nam je stan u senci, još kad je oblačina, ne mogu senke da izbegnem na slikama.
    Videću sledeći put da ubacim nešto skroz ludo u nju XD

    ОдговориИзбриши
  5. Divna je torta i jako mi se sviđaju sastojci. Slažem se s tobom - ne radim torte sa svježim voćem (+ šlag) - za mene su "lijena žena" torte i nešto najgore. Kao i svi kolači s praškom za puding. Šta mogu:) Ova torta je zaista posebna i po tome što nije s čokoladom (koju obožavam). bilježim jer zaista ima malo sličnih recepata.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Čast mi je da beležiš moj recept :-) delim mišljenje po pitanju voća i pudinga :-) Mada moram da priznam da postoji jedna torta sa pudingom koju volim- ona standardna "Pesak torta" :-P Kao i mnogo drugih stvari :-D nisam do odlaska u studentski dom uopšte probala puding. A privačio me je, u onim kupastim posudicama. Jednom sam kao mala kupila prah za puding koji se prodavao u plastičnoj modli, i prosuo mi se čim sam ga unela u kućuXD Mene je to asociralo na one kolače iz "Cipelića". Posle sam shvatila da to i nije tako primamljivo XD
      P.S. " Moj" recept, ne mislim da je moj nego da sam ga ja ovde stavila, daleko od toga da je moj XD

      Избриши
  6. Ti vec mozes pretpostaviti da se meni ovo jako dopada ;) i kao takvo, ja ovo skromno blazenstvo zelim da probam, pa te pitam: jel' kora treba da bude mekana odozgo ili da se ceka da se malo sasusi? Vidim, kazes da bude mekana ali koliko, samo me to malo buni? Slobodno, opisi slikovito:)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Pa ova kora bude odozgo maaaaalo tamnije žuta, dakle ne bude smeđa, a na dodir bude suva ali vazdušasta, meka. U stvari prosto ispečena kao recimo cibuk - komisbrot, možda je to najpribližnije - odozgo malko promeni boju ali ne bude suva kao one kore samo od belanaca da šušti. Uostalom, čim dobije tu boju sigurno je i gotova, nema tu nešto mnogo da se peče.
      Valjda pomogoh :-X.
      Hvala :-).

      Избриши
    2. E, hvala ti. Shvatam do kada ih pecem... xxx

      Избриши
    3. Moja mama kaže da ja sve pečem kao sveti Ilija :-D kad pišem recepte pazim da ne zaboravim kako treba da bude, jer kod mene pečenje uvek u praksi duže traje :-D.

      Избриши
    4. Hahahaha, citam ovo i smejem se, shvatam onda koliko je to pecenja ako je kao sv. Ilija :)
      Nego, dodjoh da ti kazem da je ovo mnogo bolje nego sto sam pretpostavljala. Ocekivala sam fino i slatko ali ovo je bas fino. Narocito, ako u obzir uzmemo skromnost sastojaka. Zaista je predivno. Inace, ja ne volim suvo grozdje da ubacujem u kolac ali ovde sam ubacila i nisam se pokajala. Hvala za receptic i jasne smernice, draga moja:)

      Избриши
    5. Hvala tebi što si probala i što mi pišeš tako lepe reči <3.
      Meni je isto ova torta jako draga baš zato što nekako da puni užitak a stvarno nije skupa niti spisak namirnica bude donebesni.
      Ja imam u planu neke tvoje recepte uskoro da probam, pa ću da objavnem ovde utiske i tako to, ako je ok ( sa linkom, podrazumeva se :-) ).

      Избриши
    6. Ma, naravno da mozes, nema potrebe da me pitas, draga moja... <3 Drago mi je da su ti se neki od recepata na mojim stranama dopali da zelis da ih isprobas. Javi ako nesto nije jasno i obavezno javi utiske :-)

      Избриши
    7. Dopalo mi se dosta recepata nego sam ja, a moja mama još više još u onoj fazi euforičnog listanja njenih kuvara i sveščica i čudesa koje je skladištila godinama, pa onda ovo ću, ono ću i stalno odlažem da isprobam neke recepte sa neta. A krajnje je vreme :-). Kad bih malo više jela, sve bih stigla :-P.

      Избриши
  7. Pre nekoliko dana sam pravila krem kocke po tvom receptu (njam, njam, odlicne su :)) i onda juce vidim ,,pomamu" za ovom tortom...i sve mi je krivo sto kocki jos ima u frizideru pa ne mogu jos i ovo da napravim, pa se setih majci mi je sutra (tj.danas) rodjendan, a omiljene torte su joj ove najjednostavnije, a najbogatije ukusom. I naravno odmah se bacih na pripremu. Korica mi je ispala taman fine debljine iako sam je pekla u velikom plehu od rerne (sporet 60 cm), ali jaja su prilicno krupna bila (domaca :)) natapala sam ih mlekom i vrlo su zahvalne niti se lome niti se kidaju, vrlo su elasticne i nisu zilave. Krem je klasicno savrsen, a moja kombinacija uz ovu tortu su ovaj put bile maline. Malo je reci da su svi odusevljeni ukusom, tek je popodne, a vec je polovine nema. Recept je izuzetno dobar, hvala i svaka cast! :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Svaka čast Vama!
      Mnogo ste me obradovali, prvo zbog krem kockica, a onda posebno zbog ove torte jer majčin rođendan nije mala stvar, naprotiv! Učinili ste mi veliku čast i jako sam srećna što je sve ispalo dobro i što vam se dopalo.
      Majci prenesite moje čestitke i hvala Vam još jednom <3 :-).

      Избриши
    2. Evo mene ponovo, dozivela je i svoje drugo izvodjenje, ovog puta za Vaskrs i to sa visnjima. Opet divna, opet nestala za tren!

      Pozdrav! :)

      Избриши
    3. Baš sam srećna! Mnogo, mnogo Vam hvala, nema lepše nagrade za uopšte trud oko pisanja bloga ( mada sam se malo olenjila u poslednje vreme ) od zadovoljstva onoga ko isproba neki recept.
      Neka je Vama i Vašim bližnjima nazdravlje :-)).

      Избриши
    4. Neka si-ja na ti, posto pretpostavljam da nisi puno starija od mene (ja imam 22 :)), ima dovoljno recepata koje treba isprobati do nekih novih!
      Hvala takodje! :)

      Избриши
  8. svi ponudjeni recepti su divni.a narocito oni starinski,jer me vracaju u vec daleko detinjstvo.moram ti reci da sam uvek tuzna kada naidjem na neki recept kolaca koje je moja divna mama pravila.divna si i hvala .

    ОдговориИзбриши
  9. Cini mi se da su recepti super ali citati citave romane uz njih,neka hvala,nemam vremena.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Pa niste ni obavezni da čitate uvode XD to je par pokreta mišem da pređete na recept XD.

      Избриши
    2. Уводна прича за овај рецепт је дивна! Прочитала сам је у једном даху. Блиске су ми твоје успомене. То су приче свих нас, иако сам ја доста старија од тебе. Рецепт ми је на списку за испробавање, и то баш са сувим грожђем у руму. Свако добро, драга душо!

      Избриши
    3. Tek sad vidim ovaj komentar, mnogo sam zapostavila blog, ali valjda ću da promenim to.

      Hvala mnogo <3.

      Избриши

Volim da čitam Vaše komentare :-)