Bakin paprikaš sa palačinkama

Paprikaš mi je možda i najdraže " kuvano" jelo. Nema šanse da ću ikada da ga spremim kao baka.

A vala sam se najela sirotinjskog paprikaša, bez mesa, bez ičega - luk, šargarepa, krompir, malo ulja i malo mlevene paprike. 

Ali ukus...

Dobro, najela sam se i  paprikaša sa mesom, da ne bude ovaj uvod tužbalica. Sirotinja ili bogatsvo, mi smo uvek lepo jeli. E, takva domaćica želim da budem. Ne znam da li se to uči ili se čovek rodi tako blagosloven, da sve što počne ume i da završi.

Pričala mi je baka da su devojčice kada je ona bila mala, dakle početkom četrdesetih godina prošlog veka, hvatale daždevnjaka i puštale da im pređe preko ruku, jer se verovalo da će ona kojoj lepi gušter pređe preko ruku umeti sve da radi. 

Dok ne ulovim nekog daždevnjaka ostaje mi da učim od bake. Nisam naučila da pletem i mnogo žalim zbog toga. Ne postoji nešto što baka nije umela da isplete, imala "mustru" ili samo videla negde sliku odevnog predmeta. Sada je bole ruke a i ne vidi dovoljno dobro da bi plela. Teško joj je da ustane i više praktično ne kuva. I nekako mi se baš stegnu i srce i grlo pri pomisli da više neće spremati svoj paprikaš.

A ne, nije ta tuga zbog paprikaša. 

To je zbog prošlih vremena. Zbog prošlih života. Zbog toga što ljudi prolaze a ostaju neke sitne i važne stvari, lonci, šerpe, poklopci, ćase, kutlače, varjače, paprikaši, krofne i kifle...i ostaju mirisi, uvek u nama, uvek , uvek. 

Učim strpljivo i uporno da gledam vedru stranu života. Sada mama i ja spremamo paprikaš, i nama je dobar, a i baka se ne žali :-) A možda joj sad u ovim toplim danima popusti kostobolja pa ga i sama spremi :-) Nedavno je razvijala kore za pitu, na opšte iznenađenje :-).

Izvolite jedan starinski paprikaš, ako ga do sada niste ovako pravili, mogli biste :-). Nije "klot" ali je rustičan koliko može da bude jedno domaće jelo. 

Jedino mi je malo žao što šerpa za paprikaš nije ovde kod mene :-) mada je opet ne bih mogla da je odnesem iz  naše kuće, pa makar je donela u svoju novu :-). Znate kada svako jelo ima svoju posudu :-)) tako je kod nas uvek bilo. I onda kad nam treba za nešto novo, baka kaže :

-Turi u onu zelenu šerpu ( iako je šerpa bela sa par zelenih listića ) za paprikaš :-))

Sastojci :

palačinke :

1 jaje

100 ml. mleka

100 ml. vode

 oko 5 punih kašika brašna 
malo praška za pecivo

Umutite jaje mikserom ili žicom pa dodajte vodu i mleko i na kraju, muteći mikserom umešajte brašno.

 Dodajte malo soli pa ispecite palačinke.

Paprikaš :

300 gr. svinjskog mesa ( od buta ) mada može i piletina

1 glavica crnog luka

1 čaša kisele pavlake ( 180 ml. )

2 kašičice slatke mlevene paprike

voda 

so - 1 puna kašičica

 malo masti ili ulja

Meso isecite na kockice pa dinstajte na masnoći uz dolivanje po malo vode dok ne omekša. Kada se to desi, dodajte so i  sitno seckan luk pa opet dinstajte dok ne postane staklast a tada umešajte pavlaku i mlevenu papriku pa dolivajte vodu tako da skuvate malo gušći paprikaš od klasičnog. Ja sam ovog puta pustila da voda previše uvri, može slobodno da sotane čorbast. Procenite u odnosu na broj palačinkica, jelo treba da bude sočno, ali ne treba da bude čorba.

Jednu celu palačinku stavite na dno  podmazane šerpe ili dublje vatrostalne posude pa preko nje stavite meso iz paprikaša. Ostale palačinke isecite na rezance,

 ali jednu sačuvajte celu. Rezance razvijte i rasporedite preko mesa pa prelijte paprikašem i pokrijte preostalom celom palačinkom. Pecite 10tak minuta na 180 i poslužite toplo.