Starinske pečene krofnice

Ili  "majmunski hleb" na seljački način :-)). Nisam ja znala do pre par meseci da taj "majmunski hleb" postoji, ali me je odmah podsetio na ove starinske krofne koje su sasvim sigurno najbolje koje možete da spremite jednog subotnjeg  letnjeg popodneva.  Treba Vam samo malo oblaka, možda  malo vetra, kao pred oluju, malo oraha, putera i brašna. Nećete da ih pržite jer su previše nežne za to, i ne morate da ih zovete krofnama ako su Vam prave krofne baš samo te pržene. Kako god da ih nazovete, biće Vam slatko da ih otkidate od slasne orašaste gomilice, naročito dok su tople. Sa malo mleka, za decu su fina užina, a i gotove su brzo jer ne morate da stražarite dok se prže.

Moja baka pravi dve vrste standardnih krofni - one ogromne, šuplje, i druge male, malecke, punačke i preslatke, i smatrajte da Vam dugujem recept za njih.

A ovo je više neka avangarda među krofnama :-)).

Za mene krofne nisu slatkiš. Ni uštipci, čak ni klasična štrudla ( oprostite mi ). Testo mi mnogo više prija u slanom ruhu, ali uvek ima ali i ove krofne su tu jedno veliko ALI :-).

U srećna vremena, imali smo tu donju terasu koju smo zvali "balkon", balkon je imao jedan debeli jorgan koji smo preko leta koristili kao ležaj brat  i ja. Balkon je gledao na livade, baka je uvek sedela sa nama, deka se vrzmao po bašti sa vanglom u koju je brao šta god zrelo nađe - jabuke, šljive, krastavce :-) A mama je sedela na pragu jer je morala da pazi na palačinke ili krofne :-))

Nisu ni ova vremena nesrećna, samo više nema stare kuće ni balkona, nema ni deke, ali čovek živi uprkos svemu i raduje se stvarima koje voli. Ostalo je ipak dovoljno lepote, i mnogo se lepote tek može pronaći. 

Ja i dalje maštam  o nekoj svojoj kućici u kojoj bi moglo da se ponovi što više predivnih slika iz mog detinjstva.

Pa i ove krofne... ako ih niste jeli u detinjstvu, dodelite im mesto sada  u porodičnim sećanjima. Mislim da zaslužuju, mirišu na prelepe  i bezbrižne dane, naročito one tokom školskog raspusta :-) mada im prija i jesen, a i one njoj prijaju.

 Ako volite da čitate moje pričice, označite da Vam se dopada ova stranica i pročitajte uskoro drugo izdanje mog prvog romana :-)

Sastojci :

1 celo jaje

1 žumance

250 ml. mleka

2 kašike šećera ( ili jedna kašika meda a jedna šećera )

1/2 kvasca 

 brašno - oko 500 gr. treba Vam nelepljivo fino testo - standardno

Sa kašikom meda ili šećera pomešajte mleko pa ugrejte da bude mlako i razmrvite kvasac pa pustite da naraste. U brašno stavite kašiku šećera i jaje sa žumancetom, pa sipajte mleko i umesite testo koje se gotovo uopšte ne lepi. Ne morate mnogo da ga mesite pa ostavite da narasta oko 1/2 sata ili dok ne udvostruči masu.

Kada testo naraste, razvaljajte ga na 1 cm. debljine, ne treba da bude mnogo tanko jer krofnice neće narasti fino ako su tanke, pa uskom čašom, ali ne onom najmanjom rakijskom već nekom srednje širine vadite krofnice ( ja sam koristila jednu manju teglu ). 

Još :

125 gr. putera - meni je bilo dovoljno

100 gr. mlevenih oraha - biće Vam dovoljno ali možete za svaki slučaj da imate još 50tak gr. da imate pri sebi

100 gr. kristal šećera

Puter otopite na blagoj vatri a orahe i šećer promešajte. Svaku krofnicu umačite u puter pa onda u mešavinu oraha i šećera. Ređajte ih u šerpu ili dublju vatrostalnu posudu obloženu papirom za pečenje ( meni je to uvek draža opcija nego podmazivanje dna ali Vi možete i da podmažete dno i pospete brašnom ) jednu preko druge i na kraju pospite i prelijte ostacima nadeva, ako ih ima, pa pecite na 180 oko pola sata.
Lepe su sveže ali mogu sasvim fino da prođu i podgrejane ili hladne.

* Od ove količine dobila sam 15tak krofnica. Jako mekih krofnica.