Dečiji kolač

Niko Vam ne može biti bliži od onih sa kojima ste podelili detinjstvo.  Mnogo je različitih lica bliskosti, ali je samo jedno ono koje Vas prati celog života.
Vanja i ja plakali smo kao kiša kada nas, odmah nakon "letnjeg bioskopa", baka pošalje u baštu da skupljamo jabuke. Nije to bio neki tužni plač, plakali smo od besa i razmaženosti.
Ja sam baštu oduvek volela više nego dvorište, bila je divlja, zarasla uvek u travu i čudesna za moje detinje oči, za moj detinji rast niži od rasta livadske trave.
Vanju je užasavala. On i danas više voli zamračenu, prohladnu sobu, stolicu za ljuljanje i knjige od zelenih letnjih avantura.
Sećam se kada smo digli pobunu.
- Nećemo da skupljamo te trule jabuke, nego one što idu u kolače !
Najveći problem su bile trule jabuke. Mi smo voleli da skupljamo lešnike i travu u dvorištu, skupljali smo mi i jabuke bez nekog preteranog bunta, ali uvek se  na kraju nađe između nas jedna smeđa, sasvim trula jabuka sva posuta belim tačkicama, i onda krene natezanje.
-Ti ćeš .
-Neću nego ti. Ja sam juče!
-Nisi nego sam ja !
I tako valjda satima.

Naposletku bi se pojavile mama ili baka i odredile ko će da podigne trulu jabuku. Naravno, one su pazile da to svaki put bude ono od nas dvoje koje je prethodni put zaobišla ta neprijatna dužnost.
- Neću više nikada da skupljam jabuke ! - patetično smo se prenemagali podjarujući jedno drugo na neposlušnost. Naposletku smo bacali kofice i trčali u kuću da peremo ruke od tih užasnih trulih jabuka koje je baka koristila ponekad i kao lek protiv išijasa, a to je bio podatak koji nas je istinski sablažnjavao.
Vladimir je voleo bakinu pitu sa jabukama. Nisam objavila recept ovde jer je toliko jednostavan da me je sramota :-) Mislim da moja baka pravi najbolju pitu sa jabukama na svetu, i da dobar deo Vas misli isto ( ne za moju baku nego za svoju :-)).
Ja sam volela ovaj kolač ili neki sličan za koji sam sada sigurna da je bio isti ovakav. Prošle su ipak godine od tada, boli me što sam počela da zaboravljam.
Već sam pisala da naših starih  jabuka više nema. Na mestu gde su cvetale, rasle, rumenele se i trunule sada je goli, mrtvi beton.
Na mestu gde smo i nas dvoje plakali od razmaženosti i rumeneli se od muke nema više ni jednog traga da su tu trajala neka detinjstva, da su se tu neka deca borila da ne skupljaju trule jabuke nego one za kolače.

Samo na tom mestu leta su bila zaodenuta mirisima tople bezbrižnosti koju odrastao čovek nikada i nigde ne može da pronađe. 

Dok žalim za ribnjakom, ružama i jabukama, znam  da to mesto nije bilo naše dvorište, to mesto je bilo naše detinjstvo. Bespovratno otplovilo u uspomene. Ali svejedno žalim za ribnjakom, ružama i jabukama.

Znate li da je moj brat plakao kada je, sa možda 12-13 godina dovršio čitanje " Alise u zemlji čuda" ?

Plakao je zato što je sve bio samo san, zato što neverovatni svet iz Alisine mašte ne postoji, zato što smo bačeni u okrutnu realnost u kojoj se sve unapred zna.

Možda je plakao gledajući mene, mlađu od sebe i utoliko bezbrižniju, još uvek zainteresovanu samo za kuvanje ručkova u posudicama  za pomade, tvrdoglavo rešenu da ni po koju cenu ne podignem trulu jabuku, možda mu je tada bilo žao  jer je osećao svaku reč tog poslednjeg pasusa knjige koja ga je opomenula da ćemo nezaustavljivo i nepromenljivo da odrastemo. Da na kraju sve bude sećanje. Minulo vreme, prošlost.
Ja sam te reči i njihovo pravo značenje shvatila tek kada se on pomirio sa njima. Tužne i setne reči o našem jedinom detinjstvu.

"Najzad zamisli kako će ta ista njena sestrica postati jednom odrasla žena i u svim svojim zrelim godinama sačuvati bezazlenost i toplinu detinjeg srca. Kako će okupljati oko sebe drugu dečicu i dok im bude pripovedala mnoge čudne priče, možda čak i svoj davnašnji san o Zemlji čuda, kako će njihove oči zasjati i oživeti. Kako će saosećati sa svim njihovim malim jadima i uživati u svim njihovim malim radostima, sećajući se svog vlastitog detinjstva i sretnih dana leta."

Sastojci :

150 gr. kisele pavlake
80 gr. šećera
1 kašičica vanilin šećera
prstohvat soli
6 kašika mleka
6 kašika ulja
300 gr. brašna
1 prašak za pecivo 

Brašno promešajte sa praškom za pecivo, dodajte obe vrste šećera, so,pavlaku, mleko i ulje pa umesite masno testo. Možda će Vam se prvo učiniti da je testo sipkavo, ali Vi samo mesite dok se pavlaka i ulje ne povežu sa brašnom. Kada se to desi, rukama ( mnogo je jednostavnije nego oklagijom ) utisnite testo na podmazano dno pleha. Možete da pečete u okrugloj ili u pravougaonoj posudi. Ja sam spremala pola mere i testa je bilo dovoljno za okrugli kalup prečnika otprilike 20 cm. Ovo testo naraste diskretno, tako da možete slobodno da ga rastanjite tanje, kako ne bi bilo predebelo. Mislim da odgovara kalupu prečnika 26 cm ili plehu otprilike 30x30.

  
Fil :

4 žumanceta
1 čaša kisele pavlake ( 180 - 200 gr . )
100 gr. šećera
1 kašičica vanilin šećera
100 gr. kokosa

 Promešajte sve sastojke, ja sam umutila žicom, nije neophodan mikser. Premažite testo ovim filom.


I još :


1,5 kg. jabuka - otprilike 4 krupne ili 6 sitnih jabuka

Jabuke oljuštite, isecite na krugove pa im očistite sredinu kao kada spremate jabuke u šlafroku. Slažite ih na fil kako želite, gusto, kao crepiće ili ređe, jednu do druge. Preporučujem ovu drugu opciju kako biste imali što više mesta između jabuka. Dovoljno je da jedan krug jabuke bude na svakom parčetu.
Pecite na 200 pola sata.
Kada izvadite kolač iz rerne ne isključujte je.


I još :

 4 pune kašike marmelade od kajsija

Procedite marmeladu. Mene je mrzelo i nisam uspela lepo da namažem jabuke. Dakle, premažite samo kolutove jabuke marmeladom.

Pred kraj pečenja, nekih 5 minuta pre nego što istekne onih pola sata umutite

4 belanceta
250 gr. šećera
100 gr. kokosa

Najpre čvrsto umutite sneg od belanaca pa malo po malo dodajte šećer. Kada je sneg sasvim čvrst umešajte kokos i varjačom promešajte. Špricem ili kašikom nanesite sneg oko jabuka, kao kada ga istiskate za puslice.
Vratite kolač u rernu na 10 minuta da se zapeče.
Kada ga izvadite iz rerne i prohladite u centar svake jabuke stavite višnju ili trešnju iz slatka. Naravno, nije obavezno :-).