четвртак, 01. август 2013.

Narandzasta čorba


"Da l primećuje nešto
u večnost hrast zanesen?

Do podne pozno leto
od podne rana jesen.

A sve je kao i juče
samo što mu je lišće

za jedan preliv žuće
i što šumori tiše..." ( Preobraženje, D. Erić )

Avgust. Setno, ostarilo leto. Mesec koji sam volela u šumu jasenovih grana, u mirovanju krošnji pod čistim nebom, u našim dugim popodnevima na terasi.
Mesec koji nisam volela u odbrojavanju dana do septembra, do škole koja mi je bila mrska, jer mi se činilo da me razdvaja od svega što volim, kuće, bašte, mojih žaba, mog neba i mog leta.
Danas kada počinje avgust osećam se isto kao tada. Volim leto strastveno kao što se vole ljudi jer mi je bilo najbolji prijatelj u detinjstvu. Volim i avgust ali ga volim setno, kao dane koji su već prošli. I sav je avgust ta stara i bolećiva pesma o letu, o danima detinje solobode, u večernjim talasanjima trava, o razdraganim glasovima dece koja se igraju dok ne dođe noć.
O noćima toplim i čežnjivim, kada ne znate šta ili zašto želite, za čim to unapred patite, ali Vas pesma slavuja i mirisi, zrikanje u žitu i svetlo svitaca navodi na čudne pomisli, da obučete najlepšu ružičastu haljinu, da bosi lutate šljivicima, da tražite ljubav i sopstvenu sudbinu jer u tim noćima nemate straha.
Postoje letnje večeri kada nam je žao da zaspimo - rekao je pesnik već pomenut iznad. 
Postoje čitava leta kada nam je žao da zaspimo. To je doba mog malog i tajnog ludila jer  dok traje dan nikada ne biste pomislili da noćima ne spavam već maštam o slobodnom i tihom, osamljenom lutanju svim onim mestima koja mi duša voli.
Preko dana leto mi je radost, a noću je tajna. Potraga. Čežnja.
Preko dana su sve te obične stvari dovoljne za sreću, istinsku sreću.
Lubenica koja se hladi kraj česme, narandzasti cvetovi  kraj ograde ( sad čitam dva puta reč "narandzasti" jer sam jedva naučila da napišem i govorim ispravno, umesto "narandzansti" :-)), mali plehani tanjiri, jedan sa macom, moj, drugi sa medom, Vanjin, od kojih je sačuvan samo meda jer sam ja mačiće hranila iz svoga pa se negde izgubio.
Ova obična, preobična ali neobična čorba u našim dečijim tanjirićima.

Ali onda naslutim suton, suton donese noć. 
Avgustovske noći su verovatno moja najveća slabost. 
Ja sada, u gradu u kom su mi leta i zime isti, žalim za svim avgustima koje nisam primila u sebe onako kako sam nekada mogla. 
Ne meri se život godinama nego avgustima, letima koje smo živeli, ili ih nismo živeli. 
Na kraju se sve, baš sve promeni ali sećanja su nam ista do kraja.
I ja u svojim sećanjima imam još  ona leta koja su me učinila zauvek setnom, zaljubljenom i tužnom. Nemojte da me žalite zbog toga. Ako me već žalite, žalite me što više nemam zrikavce, svice i žito.

"Sve što sam dušom i očima htela 
gledati večno, što voleh najluđe,
sve moje livade, žitna polja zrela
sve mi je sada daleko i tuđe." T. P.

Ova obična čorba bez plehanog tanjira je moja dobrodošlica avgustu. On zna zašto baš ona a ne neka raskošna, zanosna torta ili meki, nežni kolačić. On zna da ga volim jednostavnom i toplom ljubavlju dok je dan, u jednostavnim i svakodnevnim stvarima. Moja noćna ljubav prema njemu ne može da stane u recept. Ne može da stane ni u mene. To je tiha i tužna pesma o svemu što je moglo da bude a nije.



Sastojci :

400 gr. šargarepe
2 veća krompira
1 manji celer
oko 400 gr. pilećeg belog mesa
1 komadić putera ( oko 30 - 40 gr. )
1 glavica crnog luka
2 čena belog luka
2 kašičice soli - naravno, Vi posolite po ukusu, ali meni je ovako bilo baš kako treba
1 pomorandza
malo mleka ako je potrebno da razredite čorbu


 Na puteru propržite sitno seckan crni luk i dodajte mu meso isečeno na kockice. Čim se i ono malo proprži, posolite, pa ubacite krupno sečeno povrće, najilte vodom tako da sve bude sasvim u njoj i kuvajte oko sat vremena najduže, odnosno sve dok se povrće ne skuva sasvim. 
Kada se to desi, izdvojite meso, sačuvajte vodu u kojoj se sve kuvalo  a ostale sastojke propasirajte. Ako Vas mrzi da to radite, možete i mikserom, uz dodatak vode od kuvanja  da ih umutite u pire, a ako imate blender, onda takođe uz dodatak iste vode pretvorite sve u jednoličnu kašu.
U zavisnosti od toga koliko vode je isparilo videćete da li ima potrebe da dodate mleko. Ja volim ovu čorbu da jedem i kao kašu, malo gušću, ali sa mlekom je prava čorba - dodajte ga onoliko koliko je potrebno da gustina bude odgovarajuća pa vratite meso u čorbu i iscedite sok pomorandze. Neće puno da se oseti, samo će diskretnije nego  što bi učinio limun da je zakiseli.
Ako imate stare plehane tanjiriće, poslužite u njima :-)).




2 коментара:

  1. Sviđa mi se recept,probaću sigurno, ali se baš pronađoh u ovom "Sve što sam dušom i očima htela..." Ovaj blog i "Isidor" me stvarno odmore od napornog dana. Svaka čast po ko zna koji put!

    ОдговориИзбриши

Volim da čitam Vaše komentare :-)