четвртак, 18. јул 2013.

Lepa torta


Ako ste čitali "Uspavanu lepoticu ", verovatno se sećate onog trenutka kada su starateljke mlade Ružice morale da se odreknu svojih vilinskih moći i pokušaju da joj spreme rođendansku proslavu bez čarolije. 
Ja još živo pamtim tu sliku iz knjige, užasno skrojenu haljinu i tortu koja se nakreće na jednu stranu, krivi sve više, više, više, i naposletku pada onako otopljena, pretrpana i pogrešna do krajnosti :-).
Ispovedam Vam  da sam bila u sličnoj situaciji kao vesele dobre vile. Razlika je u tome što ja nemam vilinske moći, pa i da sam htela, ne bih mogla da iskoristim neku od njih  da spasim tu nesrećnu tortu koja se krivila na sve strane.
Tvrdoglavost je majka neuspeha.
A ja sam tvrdoglavo htela da pravim baš ovu tortu, u pretoplom stanu dok plavokoso, veselo i neuhvatljivo trči oko mene i unapred se raduje  torti.
Otvorim fioku, nema papira za pečenje. Pogledam u frižider, nema mesta, pokušam da pogledam u rernu, ne radi sijalica. 
Tako su stajale stvari u stanu mog brata filozofa i njegove umetnice. Oni su se u potpunosti oslonili na mene. A ja sam se oslonila ... pa na mamu. A mama se isto oslonila na mene i na kraju se torta oslonila  na razne predmete koji su mogli da zaustave njen spektakularni sunovrat.
Svi su imali želje. Da bude kremasta, da ima i neko voće ( "ali nemoj, Tajana, neko voće da bude kisela i onako voćna" - reče moj brat ), da ima i čokoladu, i da ne bude preslatka. Naposletku smo napravile mama i ja mesto u frižideru, suočile se sa mračnom rernom i ...sa svim ostalim demonima tuđe kuhinje.

To je bilo stresno i nezaboravno veče- mama je vikala da bi sve najradije bacila, a ja sam to isto mislila, ali nisam rekla. Nekako sam znala da ne može torta koju spremate najradosnijim srcem jednom krupnookom dečaku ( mislim sad na svog brata :-) )  da bude promašaj. I nije me prevario taj predosećaj. 
Nekada u kuhinji sve ide glatko, kao da klizate na ledu, ali na kraju odložite tanjir i kažete da nije loše.
Te večeri smo mama i ja ostavile srce u kuhinji :-).


Tristan je rođen početkom jula, negde u to vreme i Vladimir je diplomirao, više se tačno i ne sećam, čini mi se nešto ranije, uglavnom, tada Vam kroz otvoren prozor doleću u goste skakavci i kada sve u prirodi zuji od života. Stan u zabačenom beogradskom predgrađu, to zujanje trava i bliskog velikog grada, u drugi ili treći čas posle ponoći oduzimaju Vam razlog i želju da budete ljuti i gnevni. 
Umor može da Vas savlada ali on je pobediv sve dok imate volju i veru da sve može ispasti dobro na kraju.
Pravila sam ovu tortu nekoliko puta od tada. Iako sam dodatno sredila recept i sprečila sve moguće neprilike, pretpostavljate već da je najslađa bila prvi put. 
Ne samo zato što je Tristan tražio još, kao i njegov otac, koji, doduše, uvek traži još torte. Najviše zbog truda koji nije bio uzaludan. Pa da li uopšte trud može da bude takav ?
Znate, stvari koje se dešavaju u kuhinji nisu tako profane, trivijalne, površne kao što neki nadobudni umeju da misle. Tu Vas neuspesi zbližavaju, uspesi čine ponosnim a svaki ulazak u kuhinju je avantura sa krajem koji nije izvestan. Ja tu neizvesnost volim i sve mi je draža, ali ne, ne kažem da bih želela još jednu noć nalik toj julskoj u kojoj sam shvatila da nikada nije važno šta i kako radite, nego zašto nešto radite.
Ova kremasta, fina torta uspela je da sačuva reputaciju iako nas je pošteno namučila. Ili smo mi namučile nju. Pre će biti ovo drugo.
Ovo je obrađena i doterana verzija, da Vam se nikako ne desi ono što se desilo nama.


Sastojci :

Kora :

6 belanaca
6 kašika šećera
3 kašike ulja
4 kašike gustina
2 kašike kakaa
1/2 praška za pecivo

Umutite belanca u čvrst sneg pa dodajte šećer i umutite. Smanjite mikser na najslabiju brzinu pa dodajte ulje, gustin i kakao i na kraju prašak za pecivo promešajte samo kratko. Rasporedite ravnomerno u pleh veličine rerne pokriven papirom za pečenje  i pecite otprilike 20 minuta na 180.Ohlađenu koru presecite na 3 uzdužne šnite, dakle ne po debljini, vodoravno, nego horizontalno, na tri duge šnite.


Fil :

6 žumanaca
1/2 mleka
8 kašika šećera
3 kašike vanilin šećera
9 kašika brašna
250 gr. putera


Žumanca umutite sa šećerom i malo mleka ( koje ste oduzeli od onih 1/2 litra ) pa dodajte i brašno, umutite i sipajte u mleko koje je provrelo na pari. Mešajte dok se fil ne zgusne. Zbog veće količine brašna verovatno će se pojaviti krupnije grudve, zato čim skinete fil sa pare, umutite ga mikserom. Puter možete da dodate u vruć krem ili da ga umešate mikserom u hladan. Kako god da uradite, kada sjedinite krem sa puterom, podelite ga na dva dela.


Još :

180-200 ml. kisele pavlake
50 gr. čokolade
100 gr. borovnica ( svežih/smrznutih  ili iz slatka )

 U jedan deo fila umešajte otopljenu čokoladu, a u drugi kiselu pavlaku. 
Prvu šnitu premažite tamnim kremom, pospite je obilno borovnicama, pa prekrijte svetlim filom. Ponovite sa drugom korom, a na treću ne stavljate borovnice već samo tamni pa svetli fil. Tortu pospite rendanom čokoladom ili mlevenim čokoladnim keksom, ili onim čime volite da posipate torte :-).

2 коментара:

  1. Tristan je srecan decko da ima tetku koja mu pravi ovakvu tortu. Meni izgleda jako ukusno...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Tristanu je dobra svaka torta :-)
      Hvala, fina je tortica, posebno kad se lepo ohladi :-).

      Избриши

Volim da čitam Vaše komentare :-)