Pastia - marokanska pita od piletine

Postoje parovi koje ni pod kakvim uslovima ne treba da razdvojite.
Neki su sasvim skladni, drugi su naoko neverovatni.

Ja sve strastvenije volim jela koja me svojom dramatičnošću  podsećaju na to :-). Volim jednostavne i poznate, klasične stvari. Ali poštujem hrabre parove i nikada ih ne razdvajam. 

Kulinarska radionica 3 ( Brkin kulinarski atelje ) , kako se u stvari zove to zabavno, poučno i ukusno čudo u kom sam učestvovala u subotu, predstavila mi je ovu pitu, i pre nego što sam je probala, znala sam da ćemo se razumeti. 

Jer ja zaista volim hrabre parove. :-)

I sama sam deo jednog takvog. Mislim da bi Mišu i mene mogao da spoji samo Luis Kerol i to u danima najbolje inspiracije. Koliko smo slični toliko smo različiti  i baš toliko nespojivi da je prosto bilo nelogično da se ne spojimo.

Orijentalna kuhinja njemu je simpatična baš kao i meni njegove knjige u neizbrojivom broju tomova na nemačkom, francuskom, grčkom i valjda latinskom. Ja volim knjige, to znate, ali malo me plaše i odbijaju kada su tako obimne, naučne a ne romantične i posebno kada su štampane na jezicima koje ne čitam :-).

E, isto je tako i sa stranim kuhinjama. 

Svaka je kao ogromna, zastrašujuća knjiga sa mnogo stranica, sa sitnim slovima koja razumemo baš kao i rune, primamljiva i slavna  pa ponekad volimo da se hvalimo kako smo je čitali, ali je istinski samo ponekad prelistamo, jer je štampana na lepom papiru pa nam prija očima i prstima , ali i dalje nemamo pojma o čemu se u njoj radi.

Ja sam i sama dugo mislila da su mi strane kuhinje i knjige na stranim jezicima podjednako nesimpatične. Prevarila sam se, jezik se uči ali ukus je jedan za sve. Na čudan neki način razumevamo ukuse drugih vremena, prostranstava i ljudi. 

Prevarila sam se, takođe, u još par pretpostavki. 

Mišu poznajem kao čoveka koji tačno zna šta voli - ono na šta je navikao. On uvek nosi crno odelo, on jede samo određenu čokoladu, pije kafu u pet može sa velike  daljine da prepozna karanfilić, đumbir i marcipan, a to znači da tog dana sigurno neće jesti.

Pa mogu li ja onda da prekorevam sebe što mi nije palo na pamet da će on nakon moje opširne priče o subotnjem jelovniku da mi predloži ovu pitu, esenciju svega čega se on za stolom užasava ?

Izgleda da i u tome ima neke pravilnosti, samo je ja nisam do sada opazila. 

Ko voli mistična prostranstva  u knjigama o drugim ljudima i vremenima, voli možda i neke druge mistične stvari. Samo možda ni sam to nije opazio .
 Zato postoje takvi parovi. Otkrivamo jedno drugome svet. Na početku svako ima svoj. Na drugom početku koji se dramatično naziva i kraj, postoji samo jedan svet, ali dvostruko širi i lepši  od onog koji smo doneli sa sobom. U sebi. Kako god.

Dobro, nije on još prebrodio sve svoje more. Mene je očarao jagnjeći tažin ali neću da insistiram dok Miša sam ne poželi da se pomiri sa jagnjetinom. Sumnjam da će škampi i uopšte vodena stvorenja ikada biti pomilovani:-).

Nisam ni ja prebrodila sve svoje more. Još uvek potiskujem činjenicu da imam prijavljen ispit za početak septembra, zato što me izgled i broj knjiga koje treba da pročitam već mesecima plaše više nego sve veštice koje su mi se ikada prividele u detinjstvu, a bila sam sklona da ih vidim noću svuda. Krivac za to je bio stari jasen kraj našeg prozora čije su senke stvarno umele da budu vešticolike. 

Ova pita je osvojila čoveka koji je juče mogao da se zakune da tako nešto ne želi da proba. Možda i mene te knjige koje me strpljivo čekaju mesecima, osvoje jednog dana, ne bi bilo loše da se to desi što pre.

Takođe, pita je mene opomenula da se ne zavaravam kako bilo koga tako dobro poznajem da bih unapred odlučivala u njegovo ime. Dajte uvek čoveku da bira. Ljudi umeju da čine neverovatne i nepredvidive izbore. Ne zato što ponekad polude nego zato što ih mi u stvari nikada ne poznajemo u potpunosti. 

Preporučujem Vam da iskušate sebe i ljude oko sebe. Ne nudi ovaj recept neki haos i ludilo, ovo je čista harmonija.

Originalni recept pogledajte ovde. 

Možete i sami da razvijete kore za ovu pitu, a ako se odlučite da ih kupite, postarajte se nekako da nađete kore koje su mlađe od Vas samih, što meni ovog puta nije pošlo za rukom. Previše suve kore se lome i nije ih lako složiti u okrugli pleh. 

Ovog puta me ni ti suvi okrajci kora koji su leteli po kuhinji nisu uznemirili, spremila sam ovu pitu sa velikom zahvalnošću onom ko nam je pokazao kako se sprema, i sa velikom ljubavlju prema onom koji me je zamolio da mu je spremim :-).

Valjda je zbog svega toga bila poslušna i savršeno uspela.

Sastojci :

 500 gr. kora za pitu- moguće je da će Vam u stvarnosti trebati manje
500 gr.  pilećih grudi
1 pileći batak
5 jaja
kašika ulja
  50 gr. putera
100 gr. suvog grozđa
100 gr. badema
kašičica cimeta
kašičica muskatnog oraščića
kašičica mlevenog kafanfilića ( ako nemate onda 6 cvetića )
kašičica soli 

1/2 kašičice bibera
malo origana
šećer u prahu 

još malo cimeta za posipanje

U vrelu vodu stavite so, biber, orašćić, kafanfilić i cimet pa kada proključa stavite meso i kuvajte dok ne bude sasvim gotovo.  Kada meso bude meko izvadite ga iz vode, ohladite i iseckajte sitno. Sačuvajte vodu u kojoj se kuvalo.

Ugrejte kašiku ulja u tiganju pa na njoj ispržite kajganu od 4 jajeta. Ja sam je malo posolila, iako u receptu nije navedeno. Dodajte joj malo vode u kojoj se kuvala piletina, tako da bude sočna a ne suva. 

Bademe možete sitno da iseckate, ja sam ih samlela. 

Puter otopite i onda počnite da slažete pitu. Dno okrugle tepsije podmažite sa malo putera. Ja sam pekla u okruglom kalupu za torte sa pomičnim dnom pa sam, da bih sprečila curenje otopljenog fila stavila na dno i stranice papir za pečenje, možete i tako. Sa 3 kore pokrijte dno tako da ivice kora ostanu van tepsije. To je malo teže ako kore pucaju, ali čak i ako se to dešava, Vi samo ignorišite i radite po svom :-).

Treću koru premažite puterom. 

Ja nisam, kako se navodi u receptu, filovala odvojeno već sam sve sastojke za fil pomešala, dodala i malo origana  i onda filovala svaku koru, no pošto sam morala i da ih savijem ili nagužvam,  to dođe skoro kao da sam filovala svaku drugu, a takođe sam svaku premazivala puterom. 

Ne morate da upotrebite sve kore, da pita ne bi bila mnogo suva, kako nam reče i Gastronomad :-). Videćete i sami koliko je fila potrebno za jednu koru. Ja sam sa upola manje sastojaka za fil iskoristila 200 gr, kora.Ostavite samo dve kore za kraj.

Kada vidite da više nemate fila, umutite jedno jaje pa one krajeve koji su ostali van posude od prvih kora savijte u tepsiju tako da ušuškate pitu, premažite ih jajetom i ostatkom putera, stavite još jednu koru pa i nju premažite jajetom i puterom i onda to ponovite sa još jednom korom.

 Pecite na 200 nekih 25 minuta. 

* Poslužite pitu toplu ili hladnu ali je  ( neću reći obavezno, ali od srca Vam to preporučujem ) pospite diskretno šećerom u prahu i cimetom. Ne razdvajajte hrabre parove :-).