четвртак, 25. јул 2013.

Pogačice sa mortadelom


Vreli letnji dan u kuhinji.
O, ja takve dane volim, jer volim leto, volim pogled sa prozora na zelenu krošnju drveta koje sam prvo upoznala kada smo se uselili u ovaj stan, a još mu ne znam ime. Najtužnije od svega, to bi trebalo da znam već iz daljine. Završila sam školu da bih znala :-).
Nije moguće prići tom lepom drvetu, u dvorištu je iza nekog betonskog zida. Mačke se vrzmaju u njegovoj hladovini, ptice su stalno u njegovom zagrljaju. A eto, u zelenoj krošnji usred grada uživa još neko.
Neko u komšiluku vežba klavir. Samo tokom leta, samo posle podneva, samo nekoliko jednostavnih melodija, i tako već treća godina.
Zato ja otvaram prozor iako je dan vreo i žut. Zaista mi ništa nije teško ako imam malo zelenila u očima i te poznate zvuke ( naš nepoznati pijanista najčešće svira muziku iz "Kuma", i to mi je sasvim očaravajuće, retko sam čula da uvežbava neko klasično delo, možda samo ponekad "Za Elizu" ).
Tamna je i mala ta naša kuhinja, i ceo stan je nekako u senci i mračan, a ja volim osunčane prostrane odaje, velike balkone i svetlost . Sivo je i užasno to naše dvorište. Tri bleda zida, kao lica bolesnika, dodiruju i sakrivaju nebo. Kavez. 
Ali voljeni kavez. Mesto koje ne biste nikada izabrali. Sve drugo biramo, a mesta nam se nekako dese. I onda ih zavolimo. 

U mom kuhinjskom prozoru stanuje jedno drvo. Krošnjevito, jarko zeleno, podseća me na zavičaj i rastužuje. Podseća me na jednu drugu kuhinju, belu i sunčanu, podseća me na onaj stari hrast u dnu livada  koji me pozdravljao svakog jutra spokojnim ćutanjem.
Muzika me podseća na baku. Baka uvek govori "kupite još samo "Kuma". Iako je Vladimir godinama kupovao i novije i stare filmove, nekada na naš zahtev, nekada po svojoj volji, nikada nije kupio "Kuma". Ne znam zašto. Eto, otme se čoveku, ne stigne, zaboravi. 
Jednom kad baka ode, ako naš pijanista još bude svirao po istim notama, ne znam kako ću moći da pogledam svoj odraz u staklu prozora u oči, jer ipak, ni ja, iako svaki put kad čujem muziku pomislim na to, nisam baki kupila taj film koji iz neobjašnjivog razloga toliko voli ( valjda jedino više voli "Prohujalo sa vihorom).
Poneću joj sledeći put ove pogačice sa mortadelom. Skoro pa prave italijanske :-)

Prvi put sam ih sada spremila, i prvi put sam probala mortadelu. Uvek mi je izgledala tako masno i neprivlačno. 
Ovde je sir spasao stvar, ukusne su i božanstveno meke. 
Spremila sam ih jer se mirisi, slike i zvuci nepogrešivo uvek slivaju u neku neuhvatljivu inspiraciju. I ona Vas jednostavno navede da birate ona jela koja mirišu na te zvuke i sećanja.
Naslonim se na prozor i gledam kako krošnja pleše po taktovima klavira. Odlutam na neka druga mesta. Od Sicilije do svog sela, brzinom sunčevog zraka misli lete vođene zvucima, slikama, ukusima.
Volim iskreno i setno sva mesta koja su u meni, i neka na kojima nikada nisam bila.
Volim i ovo mesto gde sam sada. Jer da nema tog drveta i te muzike, pogačica sa mortadelom, kako bih se ja setila da prekorevam sebe svakog dana što nisam baki kupila "Kuma " ?

I kako bih uopšte saznala da je ljudsku ljubav i slobodu nemoguće sputati, i kako bih saznala da mogu da budem srećna na svakom mestu ako imam koga da volim, ako imam jedno zeleno drvo, pravo da se sećam i da maštam.



Sastojci :

 500 gr. mekog brašna + brašno za natiranje
20 gr. svežeg kvasca
1 dl. mleka
2 dl. jogurta
2 kašike masti ili 1/2 dl. ulja - ja sam koristila mast
1 kašičica šećera
1 jaje + žumance za premazivanje
so po ukusu - kod mene 1,5 kašičica


U mleko stavite šećer pa ugrejte da bude mlako i dodajte kvasac. Ostavite da naraste. U polovinu brašna stavite jaje, mast, jogurt  i so  ulijte narasli kvasac i izmešajte, dodajuči postepeno ostatak brašna. Možda  će Vam trebati još brašna, toliko da testo bude sasvim nelepljivo. Kada postane takvo, pokrijte ga krpom i ostavite na toplom mestu da raste.
Kada je naraslo, rastanjite ga na otprilike prst debljine ( neki prosečni kažiprst je u pitanju :-) )  i širom čašom za vodu vadite pogačice, pa na svaku stavite fil.


Fil :

300-400 gr. mortadele
200 gr. kozjeg sira - u nedostatku ovog sira, ili ako ga ne volite, stavite neki feta sir, nećete uopšte da pogrešite
2 kašike kečapa ili domaćeg soka od paradajza. Ja nisam stavila, bilo mi je žao da otvaram flašu :-))
ako volite, dodajte i sitno seckane zelene masline, možda tek jednu šaku
1 kašičica origana- kod mene NE, ne volim origano nikako, Vi, ako volite, stavite slobodno.

Mortadelu sitno iseckajte pa izmešajte sa sirom. Stavite loptice fila na svaki krug testa pa stavite testo na dlan, skupite ga tako da zatvorite fil, pritegnite malo i tako naopako, da glatka strana bude gore, slažite u pleh pokriven papirom za pečenje.

Još :

po 20 gr semenki suncokreta, bundeve, susama i lana

Uzmite jednu rakijsku čašu ili posudicu sličnog prečnika pa u centru svake pogačice dnom čaše  utisnite manji krug. Premažite  pogačice žumancetom pa udubljenja napunite semenkama.
Pecite na 200 oko pola sata, da pogačice lepo porumene.


* Od duplo manje sastojaka dobila sam 12 osrednjih pogačica ( kao na slikama ).



6 коментара:

  1. Kako ti sve lepo opises, zapravo "nacrtas" celu scenu, vec sam zamislila i tvoje drvce i nepoznatog pijanistu iz komsiluka, a ove pogacice su za cistu desetku, bas mi se svidjaju.:))

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala :-)))
      Nešto nam je pijanista utihnuo iznenada :-O :-P.

      Избриши
  2. U svakom tvom postu ne znam da li mi se više sviđa priča ili recept, ovaj sam sa posebnim uživanjem pročitala, a uživala bi i u ovim pogačicama, odlično izgledaju !

    ОдговориИзбриши
  3. Kao i obično , uživala sam u tvom blogu :) nego mislim da grešiš za origano, ovde bi baš lepo pasovao ;) p.s : Baka ima odličan filmski ukus :D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala. Ma znam, nego eto, čovek stekne neku odbojnost, mislim da sam koristila previše origana jedno vreme, pa sad malo dok se ne oporavim :-).
      Hvala :-)).

      Избриши

Volim da čitam Vaše komentare :-)