Napoleon torta

Čini mi se da ih ima previše sa tim nazivom :-). Nesrećni Napoleon.

One " ratne" godine, 1999. godine, jedne večeri dok je iz daljine nešto potmulo i podmuklo grmelo, a znamo i šta,  ja sam skoro dečačkom ljubavlju, a Vi znate kako dečaci vole svoje heroje, zavolela majora Ričarda Šarpa, svog omiljenog književnog vojnika, koji se suprostavio hrabro i drsko baš tom omraženom Napoleonu.

Imala sam tada dvanaest godina, i eto, moja ljubav prema knjigama i TV seriji o Šarpu nije se izmenila do danas. Bio je uz mene u tim čudnim, naopakim danima koji se sad čine kao negativ onih koji su im prethodili i onih koji su došli posle.

Ono što nismo smeli inače, u tim danima je bilo dozvoljeno. Lutanje poljima noću, gledanje Meseca pozajmljenim dvogledom, sedenje do kasno, kasno u noć i naravno, gledanje serije o najhrabrijem, najsrčanijem, najpoštenijem, mada ponekad nesmotrenom britanskom oficiru Šarpu. 

Ja sam uvek u igrama sa bratom i dečacima iz komšiluka  tražila da budem muško, plakala kada mi ne dozvole  :-) i Šarp mi je dugo bio omiljena uloga. 

Znate, u takvim danima treba Vam neko hrabar i pouzdan, ko može da Vas zaštiti i da se bori za Vas. Neko ko ćete postanete barem u igri kako biste zaboravili koliko ste bespomoćni, i koliko ne možete da odbranite one koje volite.

Kada ste dete, mnogo Vam je lakše da  pronađete svoje heroje   nego kasnije, kada shvatite da ste najčešće prepušteni sebi, i da likovi koje ste srcem zavoleli do smrti postoje samo u Vama, i nigde u sivoj stvarnosti oko Vas. 

Nikada mi, dok sam se spremala za časove istorije ili slušala brata i deku kako naširoko raspredaju o stvarima koje su mi i inače tada bile dosadne, Napoleon nije bio naročito drag, ali posle svih muka koje je Šarpu zadao, stvarno sam mogla samo da ga mrzim :-).

Ne volim što ova torta nosi njegovo ime, ali nisam htela da ga menjam. Stvari dobijaju imena sa razlogom, čak i kada nama taj razlog nije poznat, čak i kada je razlog samo nedostatak inspiracije. Ja sam sve vreme spremajući ovu tortu pevušila  lepu pesmu koja takođe podseća na Šarpa i bila sam tako setna, da mi je čak i Napoleon delovao kao stari i umorni protivnik koji više ne može nikome da naudi.

Pod ovim imenom torta je zapisana u maminoj braon svesci, a to Vam je jedna prilično pohabana ( mojom krivicom ) tanka i tek do pola ispisana sveska koja mi se nije nikada sviđala zbog tog visokog karoa i tamnih linija. Toliko mi se nije sviđala da je mama pribavila novu pre nego što je ovu ispisala.

Ne znam odakle je prepisala ovaj recept, još mi je teže da barem nazrem razlog da ova torta ponese Napoleonovo ime.

Znam da je nikada do sada ni mama ni ja nismo spremile celu. Fil smo često koristile za neke druge poslastice jer se nekako brzo napravi, relativno je jeftin, ništa se ne muti mikserom, a ja ne volim mikser jer je bučan i ne čujem sebe kako pevam kada je uključen :-). Izbegnem ga kad god mogu.

Ali za korice već morate da ga angažujete. 

Posle toliko godina ćutanja i čekanja,  baš sad, kad su mi se tako silno jeli neki sveži, voćni kolačići, napravila sam malo mesta za ovu klasičnu čokoladnu tortu kojoj nemate šta ni da dodate ni da oduzmete.

Možda bismo jedino mogli da razmislimo o tome da joj promenimo ime :-).

Sastojci :

9 jaja

200 gr. šećera

120 gr. mlevenih oraha

120 gr. blanširanih mlevenih badema- mlela sam u blenderu pa sam dobila i jedan deo krupno mlevenog badema, ako Vam se to dopada, nekih 40-tak gr. možete i da iseckate ( isto važi i za orahe )

1 kašičica kafe ( mlevene, ne kuvane )

3 štangle rendane čokolade za kuvanje

1 kašika ruma

1 kašičica vanilin šećera

prstohvat soli

Umutite penasto belanca sa prstohvatom soli  pa tek kada su sasvim umućena dodajte im šećer postepeno. Muteći i dalje mikserom, dodajte jedno po jedno žumance, vanilin šećer, rum i onda isključite mikser pa umešajte nežno varjačom kafu, čokoladu, bademe i orahe.

Od ove smese pecite tanke korice u okruglom kalupu prečnika oko 26 cm. Ako Vam se to ne radi, možete da ispečete i jednu veliku koru pa je presecite na 3 trake, ali tako će torta imati sasvim drugačiju strukturu. Ukoliko biste ispekli dve kore veličine pleha za rernu i svaku presekli na 3 trake, dobili biste 6 korica ali bi torta bila nestabilne strukture tako uska. 

U svakom slučaju, trebalo bi da dobijete desetak tankih korica. To zavisi i od toga koliko ste vični ali i koliko imate vremena i strpljenja. I 6 korica je sasvim u redu. Ja sam dobila toliko ovog puta ali sam pekla tortu sa duplo manje sastojaka nego što je navedeno u receptu, pa joj je prečnik oko 17 cm.

Kutlačom sipajte smesu u tanki okrugli pleh, onakav kakav koristite za Doboš tortu, na primer, pa  razvucite nožem i pecite nekih 10 minuta na 180. Videćete da testo u jednom trenutku naraste, kada se spusti, sačekajte 2 ili 3 minuta i izvadite. Kora ne sme da bude jako meka i da šušti, ali pazite da joj krajevi ne pregore, zato neka oni uvek budu malo deblji.

Kao da pečete palačinke u rerni :-) standardni postupak za pečenje tankih korica.

Fil :

250 gr. šećera

šoljica za kafu vode

200 gr. čokolade za kuvanje

250 gr. putera

1 kašika ruma

 Šećer sa vodom stavite na vatru i kivajte desetak minuta. U stvari, treba da dobijete sirup malo ređi nego za slatko, nije obavezno da se između prstiju formira nit, ali tešnost treba da bude blago lepljiva, nikako vodena i retka. 

Skinite sa vatre i dodajte čokoladu, pa kada se istopi dodajte rum i puter. U ovoj fazi, fil će biti sasvim redak. Ostavite ga da se prohladi na sobnoj temperaturi i tek blago stegne.

Ja korice ovim filom filujem dok je još prilično redak. Ovo je jedna od torti koja nije obilno nadevena ali harmonija ukusnih tankih korica i tankih slojeva fila daje zalogaju sočnost i mekoću. Zato, da bih lakše rasporedila fil, nanosim ga dok je još lako razmazljiv. 

Još :

mleveni bademi, orasi ili rendana čokolada za posipanje

  Kada nafilujete sve korice i zagladite malo sa strane, moguće je da će torta da izgleda prilično neugledno jer fila nema dovoljno da bi se premazala bogato sa svih strana ( šta god veseli autori recepata rekli o tome "filujte sve kore i premažite tortu odozgo" :-) )  ali pošto ja znam za jadac :-) samlela sam unapred neke ostatke koštunjavog voća koje sam imala, i izrendala par štanglica čokolade. Možete na ovu tortu da stavite i čokoladnu glazuru, ali mislim da je posipanje jednostavnije rešenje, a torta je ionako dovoljno čokoladna.

Pospite je i sa strana i odozgo onim što ste izabrali.

 * Nemojte da poslužite ovu tortu direktno iz frižidera, ostavite je 15tak minuta pre služenja da odstoji na sobnoj temperaturi.