Beli kolač sa šargarepom i lešnikom

Mislim da je kolač sa šargarepom bio prvi koji sam samostalno napravila. Ne ovaj, bio je to jedan fini, obični, jednostavni posni kolačić. 

Prvo proleće u novoj kući. Prozračna i bela nova kuhinja, jedan sasvim drugačiji život. 

Uništenje starog dvorišta, prekid starog života. Okasneli ali svejedno nagli prekid detinjstva koje bih valjda produžavala do danas, samo da sam mogla da ostanem na mestu gde sam sudbinom i izborom zauvek htela da budem dete.

Da, mi smo, na neki tužan način otišli na bolje. Često se tako kaže. Ali teško je neke stvari meriti na tom kantaru. Nije uvek važno šta je bolje nego šta volimo.

Pa opet, svi smo se mi radovali novoj kući. Meni je smetalo što nije prizemna, što u dvorištu nema drveća. Deka je kalemio orahe i jabuke, šljive. Mama se oduševljavala svetlošću koja je bila svuda, Vanja je zabranio ulazak u svoju sobu jer je konačno dobio svoje knjige samo za sebe. Baka je konačno našla mesto za posteljine, vunene čarape i ostala čuda kojih se ni po koju cenu ne bi rešila. 

Dobila sam i  najlepši pogled sa prozora. I dobila sam neku čudnu i novu slobodu. Kao da je to što konačno imam samo svoju sobu, što više nema onih stvari koje su me okruživale od detinjstva, osim poneke sitnice, što je sve nekako novo i nepoznato i  mene učinilo odraslijom, odjednom mi je bilo dozvoljeno da odem u šetnju do šume kada poželim, da premeštam nameštaj u sobi po svojoj volji, da sama izaberem i spremim neki jednostavniji i ne mnogo skup kolač. 

Ne znam zašto kolač od šargarepe ...nisam to jela nikada ranije, baka ne bi stavila povrće u slatkiš ni za šta na svetu. Prevrtala sam plavu knjižicu po rukama i tačno sam znala da tražim nešto malo neobično ali dovoljno jednostavno da mogu da spremim sama, da ne moram da prinosim baki testo da proveri ili da zovem mamu da mi pomogne da izaberem pleh. 

Tačno sam znala šta mogu a šta ne.

Inače često nije tako. Učila sam sporo i polako da spremam kolače, i dalje učim. A odrasla sam brzo, baš preko noći. Znam da jesam, koliko god mene neki trenuci zavaravali da sam u suštini još dete. Daleko od toga. Ponekad mi se čini da to nisam nikada ni bila, da sam bila tek starica zatvorena u telo i um deteta, jer sam i tada osećala dušom koja je mnogo, mnogo starija od mene.

Pa opet, još odraslu sebe nisam sasvim naučila i razumela. Tek što pomislim da sam jedno, ispadne da sam nešto sasvim, sasvim drugo. Pa opet sam to i dalje ja, ista starica samo u telu mlade žene, i dalje prestara i za svoje telo i za svoj razum, i za ljude koji ne vole sumorne, dosadne i tužne stvari. Još manje vole takve ljude. 

Starim, svejedno. Čini mi se, tek kada zaista budem stara biću napokon u sopstvenom telu, na pravom mestu. Stari i naša "nova" kuća. Parket se razilari, farba sa prozora skida, pod krovom su golubovi svili gnezdo. I ja iznenadim sebe što istovremeno volim i mrzim što je kuća ostarila. Svaki dan njenog propadanja je razlog više da je volim. Jer to je dan više života u njoj, našeg zajedničkog života.

Ali nestala je, čini mi se, ona prozračna svetlost, miris sveže farbe i drveta odavno je iščezao. Tek poneko osunčano popodne podseti na dane kada je sve, baš sve bilo novo i kada su prestali ljudi oko mene da me smatraju detetom, kada smo dobili drugačiji život, a ja sam bila nova.

Kada sam prvi put spremila kolač, sa šargarepom i čokoladom, bila sam  radosna i ponosna na tu šargarepu, na svoj izbor, na sebe. Sada je tako malo stvari koje me čine ponosnom.

Dug put pređemo od svakog prvog puta do trenutka kada taj prvi put postane uspomena na ono što smo bili. Menjamo se nezaustavljivo. Menjaju se sve najvažnije stvari u nama i oko nas. 

Ali sitnice često ostaju iste, da nam daju neophodni mir kako bismo podneli promene, da nas uspavaju, da nas uteše i podsete da smo, koliko god postajali drugačiji, iz tela devojke uplovili u osećajnost žene, to i dalje mi.

Neke drage sitnice kojima vreme ne može ništa jer čak i kada postanu stare, prepoznajemo ih iz dana mladosti, vidimo u njima onu lepotu koju su nekada imale. Naše oči teško prihvataju promene.Knjige na policama, ručkice ormana, bakin sat koji se okreće, zelena činija za vaskršnja jaja. Žuta boja zidova koji odavno ne mirišu na farbu, pragovi koji sve glasnije škripe. I kolač od šargarepe, moj prvi put u kuhinji.
 Ako volite da čitate moje pričice, označite da Vam se dopada ova stranica i pročitajte uskoro drugo izdanje mog prvog romana :-)

Sastojci :
  
( šolja neka bude 240 ml. ali možete da koristite i čašu od 200 ml. bitno je da koristite istu šolju ili šaču za sve )

1 šolja brašna 

1/2  kesice praška za pecivo

1/2   kesice sode bikarbone

1/2 šolje smeđeg šećera - naravno, može i beli

 1/2  šolje ulja - ja sam stavila maslinovo ali može i suncokretovo

1/2 šolje kisele pavlake

 1,5  šolja naredane šargarepe- kod mene su bile tri šargarepe srednje veličine i jedna mala

oko 50 gr. mlevenih pečenih lešnika

2 jajeta

 malo cimeta i oraščeta ako volite

Za ovaj kolač Vam ne treba mikser :-).

U posudu u kojoj ćete da pomešate sve sastojke stavite jaja pa žicom umutite sa šećerom tako da se belance razbije, ne više od toga. Dodajte šargarepu, ulje, pavlaku i lešnike i naposletku brašno izmešano sa praškom za pecivo, sodom bikarbonom i začinima. Promešajte sve varjačom, izlijte pleh pokriven papirom za pečenje ili kao ja, u  podmazani kalup za kuglof. Pecite na 180 nekih 35 minuta pa proverite čačkalicom da li je kolač pečen. Ako pečete u kalupu za kuglof verovatno će da pukne malo po sredini ali kada ga prevrnete to neće da se vidi. 

Ohladite ga sasvim.

Premaz :

1,5 šolja šećera u prahu

100 gr. putera

korica jednog limuna

 Stavite u posudu šećer pa mu dodajte malo omekšali puter i rendanu koricu limuna. Ja sam mešala rukom jer tako jedino mogu da osetim teksturu. Premaz će biti gušći nego šećerni preliv za minjone ali svejedno dovoljno redak da možete da ga nanesete na kolač.

Ja sam ga nanosila rukom, u tom trenutku sam shvatila da bi bilo bolje da sam kolač pekla u običnom pravougaonom plehu :-) jer je lakše premazati ravnu nego valovitu površinu. 

Dakle ja sam uzimala po malo smese i prilepljivala je za stranice kuglofa, rukama formirajući omotač jednake debljine. 

Još :

oko 50 gr.  celih pečenih  lešnika  

Kadato obavite, a ponavljam, biće Vam lakše ako imate samo ravnu površinu, ukrasite je celim jezgrama pečenog lešnika. 

Kolač zbilja dugo ostaje sočan i svež a  prilično slatki preliv se slaže savršeno sa testom koje takoreći i nije slatko.

 * Fantastične kolače na sličnu temu  ranije su spremile   Miki <3    na svom predivnom blogu i Ivana za  magazin Mezze .