субота, 31. август 2013.

Najbrža lažna štrudla sa makom i šljivama


 Govorili su mi da nežni skerletni cvetovi kraj pruge nisu makovi već bulke, da su otrovni i da ih ne diram.
Nisam ni želela jer su prozirne latice tako nežno podrhtavale pod prstima, kao svila i otkidale se pri najtišem vetru. Činilo se da su čedni i krhki i ranjiviji nego što zaista jesu.
Iz gvozdenih žila pruge rasla su vitka tela cvetova. Volela sam ih.
Nisam se uvek vraćala iz škole prugom. Tek ponekad, kad imam samo četiri časa, kada je dan vedar, kada cvetaju bulke.
Satima je ponekad trajao taj povratak. 

Zastajala sam često, sedela dugo pod jabukama kraj prečice, brala ljutiće, skupljala kamenčiće.  
Uvek mi je to ćutljivo lutanje kroz livade, putiće, oko reke, preko pruge, do šume, uvek mi je bilo draže od igara koje su moje drugarice posle časova započinjale u velikom dvorištu bele seoske škole. 
Išla sam tek u četvrti razred kada sam prvi put krišom i lukavo prestala da idem na nastavu. Deka bi Vanju i mene dovezao do škole a ja sam pre nego što me bilo ko vidi bežala u šumicu iza škole, pa kroz poljanče do reke, pa onda u krug, prugom sve do starog šljivika pod brdom. 
I tako danima. Moji mali zeleni izleti. Bez razloga, bez savesti. Tek tako. 
Sada ih se pomalo stidim. Ali tek pomalo.
Naučila sam vremenom kako je škola važna, kako je dobro biti poslušan i kako je loše lagati one koji to ne očekuju, koji nam veruju. Koji nas obuku, očešljaju i poljube, pošalju tamo odakle počinje naše putovanje prema najboljem što imamo u sebi. U školu.

Stidim se i svoje naivnosti, vere u svoju mudrost, u to da moja detinja varka neće biti raskrinkana. Doduše, trajalo je duže nego što očekujete, ali je naposletku učiteljica pozvala mamu iznenada i ja shvatih šta će da se desi. Nisam imala vremena da smislim odbranu. Rekla sam prvu glupost koja mi je pala na pamet.
Odlično  i bez praznine u pamćenju se sećam tihe učionice posle časova  i nas u njoj, sećam se kako učiteljica i mama pokušavaju iz mene nežno i osećajno da izvuku istinu, razlog za moje neodgovorno i pogrešno ponašanje, i kako me pri svemu tome mama nekako zaštitnički  prekoreva, čak i tada me štiti. Umesto da joj uzvratim  za ljubav istinom  ja izrekoh glupu, krupnu i neočekivanu   laž. 
Dok  se prisećam i pišem ovo, pitam se, kako sam mogla da budem tako bezobrazna i naivna. A znam odgovor kao što sam ga i tada znala.

Ja sam, od početka, od prvog dana septembra, sa mašnicama i šuškavim govorom zbog zuba koji nisam imala, tiha, stidljiva i lepo vaspitana bila dobro dete. Učiteljica me je gajila kao prežitak iz nekog drugog vremena, brižljivo i sa nekim neobičnim poštovanjem kakvo odrasli gotovo nikada ne ukazuju deci.
A mama...mama je poslednji čovek na svetu čije bih razočaranje mogla da podnesem. Ali me je zabolelo najviše što sam shvatila tada, i zapamtila za ceo život da nju ne mogu da razočaram. Mogu sam mnogo da je rastužim. I zato slagah  ne trepnuvši da tata dolazi svakog dana da me vidi i da provodim to vreme sa njim.
O, glupe li laži !
Naravno, mami je odmah bilo jasno da lažem jer nije bilo zamislivo da tata dolazi zbog mene a da Vanju  nijednom nije video. Ali uspela sam bar u nečemu, iako mi to nije bila namera. Zadržala sam sve privilegije omiljenog đaka.
- Ona pati za ocem. - sažaljivo i osećajno je rekla učiteljica. Uhvatila sam mamin sumnjičav pogled ali sam svejedno tugaljivo spustila glavu. Valjda da ne prsnem u smeh. Prihvatila sam pečat sažaljenja koje mi uopšte nije bilo potrebno, jer nisam patila za ocem. Danas mi to samo Vanja spominje kada me zadirkuje. Ja sam slagala da prikrijem svoje prave motive, a oni nikakve veze nisu imali sa našim ocem. Pa svejedno, neka bude i tako, neka me žale i štite i dalje kao jadno, napušteno dobro dete. Draže mi je tako, nego da saznaju pravu istinu o meni, bolje je da misle da sam teško podnela razvod roditelja i tatino misteriozno iščeznuće iz naših života nego da saznaju baš sve.
Jer, znate, nisam ja nikada bila tako dobro dete  kao što su drugi, ne znam zbog čega tačno, videli na meni.
Neposlušna, samovoljna i tvrdoglava, osobenjak i pustinjak, zaludni stvor koji bi uvek potrčao za zecom, onim Alisinim zecom koji Vas nikada neće odvesti tamo kuda su Vas poslali odrasli. Dajem sve do poslednje kapi snage da ne razočaram druge, ali kada otmem za sebe trenutak bezbrižnog lutanja, onda želim da on bude savršen. 

Nisam ja bila baš sasvim dobro dete. Slagala sam i priznala sam to mami, iako joj je svejedno bilo jasno. Malo sam se stidela te laži jer je bila dokaz da nisam dovoljno hrabra da se borim za to svoje kratko lutanje, za slobodu da ustanem i odem u polja, da se ne osvrćem kada me zovu jer znam da ću se vratiti na vreme, da ću da uradim domaći i da popravim sve ocene pre nego što uopšte neko primeti da sam napravila i jednu jedinu grešku. Da bi Vas ljudi ozbiljno shvatali morate da budete ozbiljni. Da ulivate poverenje. Ja sam podmetnula laž da bih bila ozbiljno shvaćena. Istini za volju, učiteljica je sve to shvatila i previše ozbiljno, toliko da me i danas grize savest zbog te nedolične prevare. Ali morala sam da prikrijem onu jednu sebe. Onu koja baš i ne uliva poverenje i od koje i dan danas bežim u ispite, knjige i rokove, u ručkove, kupovine isve druge stvari koje rade odgovorni ljudi i dobra deca.

Pustite Vaše dete da ne bude baš uvek toliko dobro dete.  Neka sazna sve o sebi da biste ga i Vi upoznali. Pa i kada slaže, zaštitite ga od te laži i ljudi koji žele da je raskrinkaju, ali neka kaže Vama istinu, i neka nauči da ne laže više. Neka sazna da ne mora da bira između svoja dva lica, između odgovornosti i ljubavi, između slobode i odanosti. I pazite samo da mu staze kojima će da odluta budu ukrašene bulkama, makovima i procvetalim jabukama, pazite da ga prate na tom putu lepriti i mačke a ne surovi ljudi i lažljivi prijatelji. I pazite da se vrati do ručka. Najkasnije do popodneva, do bakine fine štrudle sa makom, do Vašeg sigurnog zagrljaja. 



  Ako volite da čitate moje pričice, označite da Vam se dopada ova stranica i pročitajte uskoro drugo izdanje mog prvog romana :-) 

Sastojci :

6  tankih kora pa pite - od ove mere dobićete dve povelike štrudle, meni su ispunile pleh približne  veličine 20x30. Nisam sigurna koliko svako pakovanje kora zapravo ima kora. Vi, naravno, možete da duplirate mere i tada ćete verovatno iskoristiti gotovo celo pakovanje kora. U tom slučaju stavite samo 5 jaja a ne 6 a sve ostale sastojke udvostručite. 
Ako spremite po merama koje sam navela, ostatak kora lako možete da iskoristite za neku slanu pitu :-)


Premaz :

3 jajeta
250 gr. šećera
2 kašičice vanilin šećera
 250 ml. jogurta
 100 ml. ulja
 100 gr. griza
1/2 kesice praška ka pecivo


Jaja umutite penasto sa šećerom da pobele, pa smanjite mikser na najmanju brzinu i dodajte jogurt, ulje i mešajući polako griz zajedno sa praškom za pecivo.


Još :

 100 gr. mlevenog maka
oko 300-400 gr. očišćenih od koštica zrelih šljiva - možete da koristite i neko drugo voće, u originalnom receptu su navedene višnje. Meni je bilo žao da ne iskoristim sezonsko voće. Ako su jako krupne možete da ih iseckate na kockice


Za ovakve stvari silikonska četkica je vrlo praktično pomagalo. Njom ćete najlakše da razmažete premaz  po korama, ali će da posluže i nož ili kašika.
Stavite jednu koru na radnu površinu, premažite je premazom, stavite preko drugu, premažite i nju, preko nje stavite treću, premažite je i uz kraći ili duži kraj ( zavisi od toga koliko Vam je dug  pleh i da li štrudla savijena po dužoj stranici može da stane u njega, ako kao kod mene ne može, rolajte po kraćoj strani ) poređajte polovinu količine šljiva a celu koru pospite polovinom  količine maka. Zarolajte polako. Ako ste naneli mnogo premaza iscureće , ali ne preterano. Štrudlu pažljivo prebacite u pleh prekriven papirom za pečenje.
Ponovite postupak još jednom, stavite štrudlu pored prve i prelijte ostatkom premaza. Ostaće ga koliko god ga stavili u veknice, zato i nema potrebe da se trudite da ugurate sve.
Pecite na 180 sve dok lepo ne naraste, možda nekih pola sata. Porumeneće relativno brzo ali ćete po boji da prepoznate da je gotova, i mirisaće tako.

Još :

šećer u prahu po želji

Secite štrudlu po želji, na šnite ili kocke, i pospite šećerom u prahu pre služenja. 

7 коментара:

  1. Tajana, nisam veliki ljubitelj maka,aliu šljiva jesam....isprobaću ovo još tokom dana..samo da proverim da li imam maka.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala Vam :-) Ovde mak možete da smanjite, u originalnom receptu 100 gr. ide na duplu meru od ove koju sam ja navela, ja sam povećala jer volim pa sam i zapisala kako sam pravila.
      Nadam se da neće da Vas razočara :-).

      Избриши
  2. Nešto se desilo i nestao je još jedan komentar koji je bio ovde :-) U svakom slučaju, zahvalila sam se i izrazila nadu da recetp neće da Vas razočara :-)).

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Tajana, štrudla je fantastična....ja sam ih pravila sa tankim korama za baklavu ( ostale mi 9 komada pa nisam znala šta ću sa njima ) ovaj recept mi je došao kao kec na desetku...ipak je bolje napraviti je sa korama za pitu,to ću sledeći put tako uraditi.Videćeš slike na mom blogu, ja sam neke mere izmenila, jer nisam imala dovoljno...ali u suštini štrudla je zaista dobra.Pravim nešto slično ali sa dodatkom kokosa i pudinga od vanile.Od srca ti hvala i topli pozdrav.

      Избриши
    2. Hvala Vam najlepše. Nema bolje preporuke od ovakvog Vašeg komentara.
      <3 Drago mi je da Vam se dopala !

      Избриши

Volim da čitam Vaše komentare :-)