Rebra u slasnom sosu

Ili ja sa rebrima u sosu :-).
Od malih nogu virim u bakine lonce, kradem alevu papriku, meljem orahe i mešam filove da se ohlade.

Od svoje četrnaeste - petnaeste samostalno spremam kolače, ali ne sve, baka mora da isprati svaku složeniju akciju. U manastiru sam u kuhinji bila samo poslušnica par puta , mlađe sestre, bar tada, nisu nikada same kuvale.

Počela sam stvarno da kuvam tek pre par godina. Kada kažem stvarno, mislim samostalno. Miloš nije mogao mnogo da mi pomogne dok sam spremala naše prve zajedničke ručkove. 

Zovem  ja i sada mamu i baku za savet, ali opet je sve drugačije kada ste u kuhinji sami. Slobodni, svoji i - nespretni.

Prva musaka - fina ali dovoljna da nahranite puk vojske. 

Prva projara- "Bako, nije kao tvoja, nekako je siva".

Prva Saher torta - "Mama, ovo je skroz suvo".

Prva rebarca...

Verovatno moja najveća ( dosadašnja ) kulinarska katastrofa. 

Miša se vraćao sa puta i ja sam kupila novu haljinu u prodavnici polovne robe, pokušala da spremim Saher tortu i ova slasna rebra koja su zvučala kao nešto  što će da ga fascinira. Samo sam htela da ga iznenadim.

Sigurno ste nekada u želji da nekoga ostavite bez daha, da ga obradujete i ulepšate mu dan zaboravili da procenite svoje snage i na kraju se rasplakali. 

Meni se to često dešavalo, priznajem. Ne samo u kuhinji nego u životu. Dešava se i dalje. 

Neuspeh, moj gotovo najveći strah. Taj osećaj da niste bili dovoljno dobri, da se niste dovoljno trudili, da ništa ne umete. Svaki sitni neuspeh, jedna prepečena torta, žilava rebra, sve je to meni bilo dokaz  da ja ne valjam.

Sećam se kada sam pozvala baku i rekla joj da sam kupila rebra, njenog pitanja :

- Da nije neka stara svinja ?

- Pa, bako, otkud ja znam koliko je stara svinja ?

Odmah mi je bilo jasno da će sve da krene po zlu :-).

Nepažnja me je koštala. Pisalo je u receptu lepo da se rebra mariniraju bar 6 sati, avaj, ja sam to videla prekasno i nije bilo vremena.  Ma svima nama neka jela nekada ne uspeju onako kako smo hteli.

Ali kada se iznenađenje pretvori u potpuni neuspeh, bude Vas nekako i sramota, i nekako ste  intimno pogođeni, bar ja jesam.

Trudio se Miloš da jede, i ja sam se trudila. Tada sam pirinač prvi put jela rukama jer su mi već ruke bile masne od pokušaja da odvojim parče mesa od kostiju. I dalje uz ova rebra pirinač jedem rukama, ako Vam ne zvuči odviše užasno, probajte :-) neopisivo je slatko.

Pirinač je jedini i bio jestiv, i ukusan, na sreću.

Ali  ja sam se svejedno osećala zaista tužno, promašeno, pogrešno. 

Bilo mi je žao i novca, jer sam ja umela da živim danima sa budzetom koji mi je on tada ostavio za večeru, i Miše koji je došao umoran i gladan, i cele te večeri koju sam, činilo mi se, sasvim upropastila tim rebrima. A najviše sam žalila samu sebe, kao što tako slabi i nesigurni ljudi najčešće čine. Jer, nekako je tako najlakše.

Eh, koliko sam ja suza isplakala zbog ovih rebara. 

Jedina dobra stvar je to što je posle tog nemilog pokušaja večere prepečena Saher torta delovala savršeno :-).

Nije mi od tada palo na pamet da ponovo spremam to pakleno jelo. Bežim od svih opasnih stvari koje me vode natrag u neuspeh. Ali ne možete postati bolji dok ne pogledate starom sebi u oči, i svim svojim promašajima. Nepoloženim prijemnim ispitima, matematici, očevima koji Vas nisu voleli,  ljudima kojima ste verovali, koji su Vas prevarili i izneverili, pogrešnim ljubavima, pa i prepečenim tortama, cipelama koje Vas žuljaju od kako ste ih kupili.
Dok ne odlučite da sve to sebi oprostite, jer možete još stotinu puta  da pogrešite ali to i dalje ne znači da ste Vi sami  pogrešni.
Hrabrost je odluka da budete bolji. Da ispravite svoje greške. Da se vratite u prošlost i ne ostavite tamo baš ni jednog zloduha koji će se vraćati da Vas muči. Ja ih imam mnogo, prate me godinama, uporni i zlobni, kao ljudi kada žele da Vam postave zamku na putu kojim sami ne idu.
Hrabrost je ono što meni treba. Činim sve što mogu da je nađem.
Nudim Vam jedan svoj uspeh, popravljenu grešku, ulepšanu prošlost.
Najukusnija rebra na svetu :-).

Sastojci :

1 kg. - 700 gr. svinjskih ili junećih mladih rebara
 
4 kašike ulja

2 kašike soja sosa

2 kašike meda

1 kašičica senfa

1 kašika pirea od paradajza

2 kašike dzema - od pomorandze ili kajsije, ali verovatno može i neki drugi

1 čen belog luka

 so i biber

još par kašika ulja

Bilo bi idealno da Vam mesar iseče rebra na uske komade, tako da u svakom bude jedna kost. 

Od ostalih sastojaka , ne računajući ovih dodatnih par kašika ulja, napravite marinadu tako što jednostavno pomešate sve, posolite po ukusu i meso, a dodajte so i u marinadu. 

Meso uvaljajte u marinadu i ostavite u njoj preko noći, najmanje 6 sati. Posudu, naravno, pokrijte folijom.

Kada su rebra odstajala dovoljno, dno pleha za pečenje ili vatrostalne posude podmažite sa par kašika ulja. Ja pečem u plehu na papiru za pečenje, pošto mi je posle lakše da oribam pleh, ali svejedno stavim i malo ulja. Uklonite marinadu sa rebara i stavite ih u pleh, pleh pokrijte folijom tako da vazduh ne ulazi unutra i stavite u rernu zagrejanu na 200.

Posle prvih 15 minuta skinite foliju pa premažite rebra marinadom. To činite na svakih 10-15 minuta do kraja pečenja koja ukupno treba da traje oko sat vremena.  Ujedno i okrećite rebra.

Poslužite sa omiljenim prilogom. 

Preporučujem pirinač skuvan klasično.

Jednu meru pirinča sipajte u   dve mere  proključale posoljene  vode  i kuvajte u poklopljenoj posudi na tihoj vatri oko 15 minuta. Pazite da Vam ne pokipi, pa zato posuda treba da bude malo veća. Pripazite pred kraj kuvanja da ne preterate, da Vam se pirinač ne bi slepio. 

Složite rebra na pirinač i prelijte sa malo sosa. 

* Jedite prstima :-).