Đumbir-ćuftice

 
Popularna stvar, taj đumbir. :-)

Hiljadu je  namirnica i začina koje ste ranije mogli da uberete u  sopstvenoj bašti ali Vam je danas teško da ih nađete i na  najvećoj i najšarenijoj pijaci. Ali nemojte da budete tužni zbog toga, jer tu je đumbir. U prvoj samoposluzi, u bakalnici, samo čeka da se polakomite i uskočiće Vam u čorbu, kolač ili ćufte, taj ne bira. 

Uvek sam  nekako uspevala da  odbijem nepoželjne hvalisavce, ali ovaj je baš navalentan.

Uglavnom izbegavam  nametljive i razmetljive ljude ali ne mogu reći da ih ne volim. Ponekada su u svojoj bahatosti neodoljivi, iako su uvek nesnosni. Nisu to oni pravi bestidni i dosadni ljudi koji će Vam ispiti krv da bi dobili ono što žele. Ovo je neki drugi soj.

Sigurno poznajete nekog sličnog. U mladosti su  gotovo obavezno raskošno lepi i neodgovorni, u kasnijim godinama šarmantni i  uvek Vam je podjednako teško da im odolite.

Prišunjaju Vam se otpozadi, gipko kao mačka i nečujno, ali kad ih primetite jer se namerno odaju, takvi ne podnose da budu neprimećeni, sve pokriju osmehom i bez pitanja  tim osmehom otključaju kapije  Vašeg života i već narednog trena - u njemu su nepromenljivo.

Svesni su svih svojih draži i koriste ih nemilice. Zaboraviće da Vam kupe poklon ali će im oči biti tako tužne u trenu kada to shvatite, da nećete imati srca da se ljutite. 

Zaboraviće da Vam vrate pozajmljenu knjigu iako su već odavno pali taj ispit, ali će Vam doneti čokoladu dok čekate da polažete svoj. Učiniće Vam bezbroj beskorisnih usluga ali nikada neće doći na dogovoreni susret u dogovoreno vreme. Kada se pojave, mirisaće na jorgovan ili bagrem. Ne možete da se ljutite na čoveka koji miriše na bagrem.

Sasvim je nevažno šta je jedan takav čovek Vama, brat, sestra, ljubavnik ili prijatelj, dovešće Vas na ivicu očaja bezbroj puta, nasmejaće Vam još češće. Nikada nećete moći da se oslonite na njega, ali doneće Vam miris bagrema u život. Možda Vaši roditelji, prijatelji, bračni drugovi ili čak Vaša deca neće nikada moći da razumeju zašto trpite takvu jednu neodgovornu i bezobraznu osobu kraj sebe. I kada Vas pitaju, samo slegnete ramenima. Nema tu odgovora, prosto je tako.

Davno smo naučili da  dobro jelo čine sastojci na koje možete da se oslonite.  Ali savršeno postaje tek kada ga lako dodirnu  oni uzbudljivi dodaci koje zovemo začinima i na koje ne možete baš u potpunosti da računate, ćudljivi su i ne slažu se sa svima. Pa čarobni su svejedno. 

Dugo sam gledala sa neprijateljstvom svetle korenčiće đumbira skrivene među rotkvicama i grančicama celera. Šta će to  tu, pitala sam se birajući uvek za svoje jelo ono što bi odabrala moja baka, proverene, poznate, domaće stvari.

Ne birate Vi nikada te razmetljivce, nego oni Vas. A kako rekoh, đumbir je vrlo navalentan momak.

Evo ga u mojim ćuftama. Egocentrično se šepuri. Ubedio je čak i Mišu da mu je tu mesto, iako odavno nisam tako strepela kada sam poslužila ručak, Miša ne voli ta nepoznata i aromatična čudesa koja nam sve češće gostuju u kuhinji i u tanjiru.

Šarmirao je i ostale začine, svi su se potrudili da ugode njemu. Šarmirao je i mene.

Dražesan i samouveren je taj đumbir, nisam mogla da ga odbijem :-).

Sastojci :

250 gr. mlevenog junećeg mesa
150 gr. mlevenog svinjskog mesa
1 jaje
1/2 kašičice mlevene crvene paprike
1/2 kašičice belog luka u prahu ( ili sitno seckana 2 čena )
so po ukusu
biber po ukusu
1 mali koren rendanog đumbira - oljušten koren trebalo bi da bude veličine palca otprilike
1 kašičica suvog ili svežeg peršuna
1 ravna kašičica suve nane
malo rendane limunove korice


Za kus-kus

malo manje od  1/2 šoljice za kafu kus-kusa ( možete da stavite i standardno - krišku ili dve starijeg hleba, ali sa kus-kusom ćuftice budu nekako kompaktnije a meke. Videh to pre neko veče na televiziji pa sam baš htela da isprobam i dopalo mi se. )
1 šoljica za kafu tople vode ili još bolje juneće supe- možete da koristite i kocku za supu, ako nemate domaću

Potopite kus-kus u vodu ili supu pa ostavite da popije tečnost sasvim. Kada se to desi, pomešajte sa mesom kom ste dodali sve ostale sastojke, lepo promešajte i umesite  pa formirajte manje ćufte, ja sam ih dobila 17. Stavite ih na pleh pokriven papirom za pečenje i pecite na 180 nekih pola sata, ili dvadesetak minuta, osetićete kada zamirišu i videćete kada porumene.


Sos :

1 kockica ( oko 40 gr. ) putera   + malo ulja ako je potrebno
2  kašike brašna
1 čaša belog vina
1 čaša  juneće supe - idealno domaće ali može da posluži i kockica
so po ukusu
200 gr. milerama ili kisele pavlake


Ugrejte puter i dodajte ulje ako je potrebno da biste mogli fino i bez grudvica da propržite brašno. Ulijte nakon toga, brašno ne treba da promeni boju, toplu supu, pa vino, posolite i pustite da se ponovo zagreje.  Dodajte mileram ili pavlaku i promešajte da se istopi. Sos će biti malo ređi nego klasični sos za ćufte, ako Vam se to ne dopada, stavite već na početku kašiku  više brašna. U svakom slučaju, dobro je da imate više od jedne čaše supe, pa podesite gustinu prema ukusu. Ako supe nestane, zamenite je mlekom, ako Vam se čini da je sos previše gust.
Ubacite ćufte i prokuvajte zajedno samo kratko.
Poslužite uz prilog po izboru, ali ako sos dodatno razredite, može da prođe i kao krem čorbica sa ćuftama, posebno ako su ćuftice baš male.