недеља, 15. септембар 2013.

Dzem sa breskvama i kruškama - uhvatite leto :-)


Odlazi  leto.
Zatvaramo ga u tegle, u ormane, u špajzeve, u herbarijume, ali ono odlazi.
Zapisujemo ga u dnevnike, u blogove, u pesme, u sećanja.
Izgovaramo ga u mislima oplakujući Sunce.
Ali ono odlazi.
 Moje leto je već otišlo. Videla sam ga, kao toliko puta do sada, kako prolazi kraj mene, ponosito, zaslepljujuće u svojoj raskošnoj lepoti. 
Videla sam ga. Na ramenima mu je Sunce. U kosi avgustovske noći, mirisi košenih trava, ruža, mesečine i rose.
Dlanovi su mu mirisni krinovi. 
Korak mu je carski, lepota mu je božanska. Moje leto je anđeo mojih najtežih stradanja. 
Videh ga pre nekoliko dana, u prolazu, u odlasku.
Naučila sam da ga ne dozivam, neće se osvrnuti.
 Zapisujemo, sakrivamo, zaključavamo...a znamo da će nas napustiti.
Ostaju nam delovi nečega, pocepane stranice. Laž da smo sačuvali dušu naše mladosti. Trag vremena u kom smo bili slobodni, u kom smo noćima šetali kraj reke, lutali poljima bosi, voleli bez ograničenja, bez svesti o sutra, o odlasku, o nedostajanju. Trag vremena u kom smo voleli čak i kada nisu voleli nas. I svejedno smo bili srećni.

Mnoga smo leta ispratili.
 Dočekali mnoge jeseni. 
Na kraju je početak. Ljubavi rođene s jeseni najmoćnije su u leto. 
Zatvaram duhove leta u tegle, lampe, školjke, sveske iz kojih ne mogu pobeći. Otvaram svoje grudi za još jednu setnu jesen. 
I tako  prolaze godine. Sve se okreće u krug, i ja sam sve umornija. 
Ali i dalje se sećam poslednjeg leta detinjstva i prve jeseni svoje mladosti. Jer moja je mladost rođena u jesen i njome je osuđena na bude sumorna, tiha i hladna sve dok naposletku ne iskopni  i ona, ponosito, u prolazu, u odlasku.
Zagledana zauvek u jedno leto koje je zauvek otišlo, besmrtno i lepo, kao ljubav.


 Ako volite da čitate moje pričice, označite da Vam se dopada ova stranica i pročitajte uskoro drugo izdanje mog prvog romana :-)    

Sastojci :

1 kg. slatkih, zrelih breskvi
3 veće zrele kruške
300 - 400 gr. smeđeg šećera ( odličan je u ovoj kombinaciji ) - ja volim kada je ovaj dzem kiseliji, a Vi možete da stavite i više šećera mada mislim da je ovako kiselkast savršen
2 šipke vanile
3 kašike ruma  
1/2 čaše vode
1 Dzemfix - zbog njega se dzem kraće kuva, a i količina šećera je manja

Prema originalnom receptu potrebno je da stavite šećer sa  vodom i vanilom na vatru i kuvate dok ne dobijete sirup malo ređi nego za slatko, za to vreme oljuštite voće i isečete na kriške pa stavite u sirup i kuvate mešajući na slaboj vatri, jer će džem pomalo da prska. Što se mene tiče, ovaj postupak je u stvari samo nepotrebno produžavanje vremena kuvanja voća. Ja sam breskve i kruške oljuštila, isekla na sitne kocke i odmah pomešala sam šećerom pa stavila na slabu vatru i kuvala.
Na pola kuvanja ja sam samlela sve  u blenderu, a Vi ne morate, voće će se raspasti. Tada sam dodala i vanilu.
Kuvajte ga dok varjača ne počne da ostavlja širok trag, i dok dzem ne počne da pada sa nje u komadima.
Zapremina će da se smanji gotovo dvostruko.
Kada se to desi, dodajte rum, prokuvajte još malo pa dodajte Džemfix  pomešan sa kašikom smeđeg šećera pa kuvajte još 15tak minuta. 
Sipajte vruć dzem u tegle sterlisane na 100 stepeni i mlake, zatvorite ih odmah i pustite da se ohlade. 




Нема коментара:

Постави коментар

Volim da čitam Vaše komentare :-)