уторак, 24. септембар 2013.

Verino voće sa prezlom ili JOKER' S CRUMBLE :-)


I mi introvertni, zatvoreni, nedruželjubivi, dosadni, naporni i kompulsivni imamo dušu :-). 
Na sreću ili na žalost, najveći broj ljudi nema vremena da se posveti svakome od nas introvertnih, napornih i dosadnih :-). 
Pa opet, prijateljstvo je cvet koji ume da iznikne čak i kada nismo sigurni da smo bacili seme. Jednostavno procveta i zamiriše a da niste sigurni ni kako ni kada ste se sa nekim prepoznali i zbližili.
Veru mi svi znamo ali samo - manje-više. Osim što je dokazano perfektna kuvarica ona je neobična, uzbudljiva i donekle misteriozna osoba.

Pravi Džoker. A mene onaj Nolanov Džoker kog obe volimo nikada ne prestaje da oduševljava. 
 Čekajući mamu da nam stigne u posetu shvatila sam da torta spremljena za nju ne može biti načeta tek tako, a da nemam drugi slatkiš u kući. Za mene, to je jedan užasavajuć i tužan osećaj. Jedem malo i samo u određeno vreme, bilo bi preveliko odricanje da preskočim i dezert. Ionako sebi uskraćujem previše toga. Ne znam pravi razlog. Ne znam zbog čega se tako okrutno samokažnjavam.
I dok sam se vrzmala po kuhinji setih se da Džoker menja sve karte. 
Znala sam da Astal može da odigra svaku kombinaciju. I tako sam na Verinom blogu našla brzo, preterano ukusno i šarmantno rešenje za svoje muke. Dok sam Miši skuvala kafu, već se pekla i moja poslastica.

Posle smo ga spremile zajedno mama i ja :-). Torta je malo sačekala.
Sada sam pomalo tužna dok gledam ove slike, nedostaje mi mama. Beskrajno mi nedostaje. Ne postoji lepši kolač od onog koji spremim sa njom. Ne postoji lepše jutro od onog koje nagoveštava radosne susrete. Ne postoji ni tužnije mesto od onog na kom ste se rastali sa majkom.
"Rastanak je znak predodređenja" - ali rastanci ljudi koji se vole nisu nikada zauvek. Uskoro ću ja opet otići svojima, doći će i Vanja, jer mora doći uvek kada sam tamo ja. Postoji neka veza među nama zbog koje ne možemo da odložimo susrete i uvek je tako bilo. Čim  bih saznala da je Vanja kući, ja sam, ako imam novca, kupovala kartu i odlazila tamo, da ne nedostajem, da budemo svi skupa. Isto tako uradiće i on uskoro, kada ja opet odem svojima. Postoji ta veza. Porodica smo. Nepromenljivo vezani ljubavlju.
Zato ne tugujem previše, mada sam tužna. Zato se radujem susretu koji bez rastanaka nikada ne bi bio moguć.
 Zato je ovaj crumble meni sada dvostruko, u stvari trostruko drag.
Volim ga zbog Vere, zbog Džokera i zbog mame. Četvrti razlog se podrazumeva, ukusom me je vratio u neka druga vremena, iako ga ranije nisam jela. Ima u ukusu neku setnu notu prošlosti, nešto jednostavno a osnovno. Ne, iako tako zvuči, ovo nije moderan dezert. Naprotiv, miriše na toplu bakinu kuhinju.

Crumble je u poslednje vreme vrlo popularan slatkiš. Sa razlogom. Ja sam od onih koji vole konkretno parče nečega, po mogućstvu torte:-) ali se polako navikavam na to da postoji bezbroj drugih načina da me poslastica oduševi.
 Ovaj je poseban jer se sprema sa prezlama neopisivo lako i brzo i nećete imati punu kuhinju posuđa za pranje. Podseća nežno i diskretno i na voljene starinske  knedle sa šljivama, za koje receptić moje bake stiže uskoro na blog.
Ovo  je  kombinacija koju nudi Astal, ja sam koristila grožđe umesto kupina jer njih nisam imala, kao ni krušku, pa je kod mene bio crumble od breskvi i grožđa. Sad već zamišljam kako ću da ga spremim i po originalnom receptu brzo, vrlo brzo. Čim odem svojima. Nadam se da će ovog puta da pođe i Miša, da će Vanja povesti decu pa da baš cela moja porodica  bude na najdražem mi mestu.
Vama to želim takođe :-)
A crumble preporučujem od srca! 


 Ako volite da čitate moje pričice, označite da Vam se dopada ova stranica i potražite na Beogradskom sajmu knjiga roman " Mučitelj" :-)   

Sastojci :

200 gr. crnog grožđa ( koristila sam hamburg ) - jedan veći grozd
3 breskve
100 gr. prezli
1 kašika smeđeg šećera ( možete da stavite i beli, ali smeđi ima poseban ukus )
1 kašika meda
50 gr. putera


Manju posudu za pečenje premažite puterom i blago pospite prezlama.
Grožđe očistite, trudite se da izvadite semenke. Po prezlama poslažite zrnca grožđa i breskve isečene na kriške ili kockice. Pospite voće šećerom i prelijte medom pa stavite preko ostatak prezli i rasporedite komadiće maslaca.
Ja sam pekla 25 minuta na 200 stepeni.
Meni se ovaj slatkiš podjednako dopada serviran topao kao i hladan. Ako ga poslužite sa sladoledom od vanile ili umućenom slatkom pavlakom, dobićete jedno potpuno savršenstvo. 

6 коментара:

  1. Sa kolikom kolicinom prezli treba posuti dno? Sa polovinom od ukupne kolicine (50gr) ili manje? Hvala! Lidija

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Manje, pospete kao kada, recimo, pobrašnjavite pleh pred pečenje, možda nekoliko prstohvata. Preciziraću u receptu, hvala :-).

      Избриши
  2. Ako mama cita redove mogu misliti kako joj je. Meni je skoro ne izdrzivo da ne pustim suzu na neke od tvojih recenica. Kolac izgeda jako dobro, i nesto slicno i sama radim ali jedina od mojih ukucana uzivam u njemu. Njima se ne svidja, ne znaju sta propustaju! xxx

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ja znam da bi se Vanja mrgodio :-P Ali on na kraju pojede bilo šta ako je slatko.
      Mama, na svu sreću nema internet, davno smo tamo imali dial-up, sad to ne funkcioniše pa bar ona ne mora da guta knedle zbog mog pisanja, dosta joj je što ih ovako guta zbog milion stvari :-P.

      Избриши
  3. Prelepo! Probala sam pre mnogo godina sa sljivama, bilo je fenomenalno. Sigurna sam da je kombinacija hamburga i breskvi takodje sjaja.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Joj, jeste! Moraću i ja još koji put da spremim dok ima grožđa, mada bih probala i sa kupinama.
      Hvala <3.

      Избриши

Volim da čitam Vaše komentare :-)