Gratinirani luk i džigerica u senf-sosu

Nedavno se pojavio i u nama najbližoj prodavnici senf u lepim teglama, od celog zrna slačice. 

Ja uglavnom ne ludujem nza stvarima koje nikada ranije nisam jela ni videla, ali te su me teglice privukle. 

Moja mama trenutno nema mnogo novca. Već dugo je bez posla i kako stvari stoje, tako će ostati do daljnjeg. Živi se neopisivo teško, i koliko god ona bila vedra, druželjubiva i srdačna, obrazovana, pametna i ljubazna, lepa i doterana uvek, bez obzira na novac koji se ima ili nema, retko ko, povremeno, poželi da je zaposli jer je zakoračila u šestu deceniju svog jedinog života, u kojoj vredi isto kao što je vredela pre dve ili tri decenije, samo što zna više nego tada. 

Vrednuju nas tako. 

Kao da posle treće i četvrte decenije više ne postojimo. Kao da srednje i starije godine ne čine čoveka zrelijim, mudrijim, smirenijim i pouzdanijim. Kao da srednje doba i starost predstavljaju sramotu, hendikep i bolest. I sve o tome znate, sigurna sam.

I zbog svega toga, ja nerado zagledam skupe i šarene stvari čije su cene davno ućutkale sve naše prigovore. Svejedno one rastu, prigovarali mi ili ćutali.Osećam se loše kada kupujem stvari koje smatram skupim, ako mi nisu zaista potrebne. Ne vrednujem ni stvari ni novac. Ko me poznaje, zna da govorim istinu. I zna ko me je tome naučio. Da je mama bar nekada cenila materijalne stvari i novac, možda bi ga imala. Valjda svi na kraju nađemo ono što smo tražili i voleli. Ako moram da biram, meni je drago što neću završiti sa novcem kao svojim pronađenim blagom. Kao mama, i ja želim da nađem nešto mnogo, mnogo vrednije.

Zato mi i nismo očajne zbog toga što ne možemo uvek sa police da uzmemo stvarčicu koja nam se sviđa.

 Ali ovaj senf nije bio skup. Naprotiv, privukla me je prvo teglica a onda cena. Ipak ga nisam kupila prvi put. Ni drugi put.

I tek par dana pre mog nedavnog odlaska kući, onoj drugoj, odnosno prvoj :-), kupila sam taj senf. Volim mami da ponesem neke sitne stvarčice koje će da je obraduju i koje ona neće sigurno da kupi jer postoji uvek nešto preče. Mama istinski uživa u kuhinji ali i to je beskrajno teško ako uvek imate jedne iste namirnice u kući i staru majku koja baš i ne voli nove ukuse.

Kupila sam tako neki smeđi šećer, par neobičnih začina, jedno lepo, malo ulje i ovaj senf. Kikiriki maslac čija je cena neprimereno visoka skoro svuda spremam joj sama od kada imam ono čudo zvano blender. Više ni ja ne bih mogla da ponesem.

Neću sada da vam pišem o tome kako se obradovala kada sam ispraznila svoju šarenu torbui smestila sve te sitne, sitne stvari na sto.

Nešto drugo mene muči.

Spremismo mi ručak sa tim finim senfom. I zbilja, vredi taj senf i više nego što sam ga platila. A mami vredi i više, jer ja sam ga platila i donela. Njoj vredi sve.

Mama je uzela teglu da je smesti u špajz, ali vlažna još uvek, ona joj je ispala iz ruke i razbila se po kuhinjskom podu na nekoliko krupnih komada stakla.

U tom trenu, mama je zaplakala tako očajno, da ja pomislih kako se posekla. 

-Mama, mama? - prišla sam i pogledala joj ruke, prestrašena da ću ih videti krvave.

Ali nije se  posekla. Nisam mogla da shvatim zašto tako plače, niti sam ikada mogla da podnesem kada ona plače, jer sam to videla jako, jako retko u svom dosadašnjem životu. Rekla je kroz suze:

- Prosula sam senf.

Tako mogu da se rasplaču samo dobri ljudi i deca. 

Ne vredi taj senf meni ništa.

I koji mi je đavo šapnuo da ga uopšte ponesem.

Teško bih vam opisala kako mi je srce uznemireno lupalo od straha i od tuge. Spustih se na pod da skupim prvo staklo.

- Mama, pobogu, srce mi je stalo u strahu da si se posekla! Pusti senf, kupićemo senf.

Ne vredi taj senf ni jednog jedinog dinara.

Ne vredi ni jedan dinar ništa, ne vredi ni sve bogatstvo ovog sveta, ne vredi nijedna jedina stvar, ni jedan poklon, ma kako toplim srcem darovan pod ovim nebom. Ne vredi jedne suze čoveka kog volimo.

Mi smo se posle smejale. Ali meni jedva da je bilo smešno. 

 Pa eto, barem je jedan ručak ukrasio ovaj senf, džigerica je bila divna. Do neke sledeće kupovine, vratiću ja to što je razbijeno. Kao što se mama trudi da meni na ljubav uzvrati još većom, da me  obraduje nečim, tako me zaboli kada mi kupi kandirane višnje ili suve paprike jer sam ih nekada spomenula, i kada uvek, uvek, pored svih svojim želja i nemogućnosti da ih ispuni misli na Vanju i mene.Prvo na nas. I možda samo na nas.

I da ne zaboravim, gratinirani luk je bio specijalno za baku :-) mislim da je ona najvatrenija obožavateljka luka nadaleko. Dopalo se i nama. Jednostavno i jeftino jelo zbog kog sigurno nećete plakati :-) osim ako je luk mnogo ljut, a i to se dešava :-).

Gratinirani luk

Sastojci:

6 velikih glavica crnog luka ( okruglog )

1,5 dl. pavlake za kuvanje

1 dl. mleka

3 jajeta

seckano lišće peršuna i celera

malo bosiljka

biber

ulje

250 gr. narendanog kačkavalja

 so po ukusu - pošto je luk slatkast postarajte se da Vam jelo ne bude neslano

Luk očistite pa ga isecite na kolutove debljine oko 1 cm. Ako Vam se budu vadili prstenovi vratite ih da biste imali cele kolutove.Posolite ih malo i ostavite da odstoje 2 - 3 minuta. Podmažite vatrostalni sud pa ih poslažite kao crep ili krljušt, jedan do drugog, tako da pokrivaju jedan drugog tek malo. Poprskajte ih uljem. Zagrejte rernu na 250 stepeni na pecite luk 15 minuta u vreloj rerni.

Umutite pavlaku, mleko, jaja i začine sa malo soli žicom ili viljuškom, a možete i mikserom pa prelijte preko luka i pecite 5 minuta. Smanjite temperaturu na 200 stepeni pa pospite sve narendanim kačkavaljem i pecite još pola sata. 

Poslužite toplo.

Džigerica u senf-sosu

Sastojci:

1 kg. lepe juneće džigerice isečene na tanke šnicle

5-6 kašika nekog integralnog brašna (ali može i obično, belo)

so po ukusu

ulje za prženje/dinstanje džigerice

3 kašike senfa od celog zrna slačice ( u sirćetu )

2 čena usitnjenog belog luka

 200 ml. kisele pavlake

začin po ukusu - mi smo stavile majčinu dušicu

Opšte je poznato da džigericu nije dobro soliti pre prženja :-) a da će biti mekša ako odstoji par sati u frižideru potopljena u mleko. 

Ako imate vremena, ostavite je u mleku neko vreme, pa dobro osušite  šnicle, uvaljajte ih u brašno kom ste dodali začinsko bilje po svom ukusu. Otresite višak brašna pa spustite šnicle u ugrejano ulje. 

Pržite ih sa obe strane dok lepo ne porumene. Kada se to desi, izvadite ih i smestite na papirni ubrus da pokupi višak masnoće i posolite malo. Za to vreme, u ulje u kom su se pržile stavite pavlaku i senf, soli po ukusu, dodajte beli luk i suvi začin koji ste stavili i u brašno i pustite da kratko prokuva. Skinite sa vatre i vratite šnicle u sos.