субота, 02. новембар 2013.

Minestrone po mom


Još je toplo, zlatno, mirno. 
Jedna predivna jesen još nije pokazala sva svoja hirovita lica. Ima vremena, tek je počeo novembar.
Već.
Za mene baš i nema mnogo vremena, poslednji je trenutak da se zbližim sa knjigom i da na kratko zapostavim neke divne ideje i stvari koje zaista volim da radim, ali ću svakako i dalje da kuvam jer ne može ništa tako da me oraspoloži i odmori posle višečasovnog sedenja nas knjigom kao vrzmanje po kuhinji, spremanje tople domaće čorbe, setnih kolačića iz bakine sveske ili nežnog napitka od cimeta i čokolade, kao mirisi koji podsećaju na bezbrižne godine koje su otišle.
Baš zato što nam sivi dani tek dolaze, sa radošću Vas pozivam da učestvujete u malenom darivanju na OVOJ    stranici. Jesen je lepša sa knjigom.
Ja sam vrlo uplašena zbog svih obaveza, i onih slatkih i onih gorkih :-) koje stoje ispred mene. Bila bih najsrećnija da mogu, kao nekada, u neke jeseni sve dalje i bleđe, da sednem kraj prozora sa šoljom toplog kakaa, onog jakog i gorkog kakav mi je baka kuvala svakog dana, da se ogrnem starim žičkim džemperom i slušam kako baka prepričava sa danas već pokojnom komšinicom neke davne i srećne dane kojih nigde osim u sećanjima nema, koji su bespovratno rasuti u prošlost.



Da sedim tako celog dana kraj prozora, da pišem i maštam, da slikam lica i duše rečima, da nemam ni brige ni tuge i da ne idem među ljude. Nikako među ljude.
Često su mi draži oni koje izmaštam od onih koje srećem svakodnevno. 
Razočaranje, razočaranje, razočaranje. 
I zašto nas, pored svih divnih reči, dobrih ljudi, zašto nas i pored toliko dobrote, podrške i topline koju dobijemo tako zaboli jedna oštrica zlobe, jedan lažljivi osmeh? 
Zato što uvek budemo ranjeni kada ne očekujemo. Zato što nam tu oštricu uvek zabodu u leđa. Eto, zato. Zato što svoje poverenje ne možemo da uzmemo natrag i sačuvamo za drugoga. Jednom poklonjeno ostaje zauvek između nas i njih - onih koji su nas povredili. Ostajemo neraskidivo povezani zauvek vezom koja samo nas boli.
Jer njih nikada nije bilo briga, zar ne?

 




Sastojci:


200 gr. mlevenog junećeg mesa
200 gr. mlevenog svinjskog mesa
1 glavica crnog luka
2 čena belog luka
400 gr. mešanog smrznutog povrća - naravno da je sveže povrće bolje rešenje, ali i smrznuto odlično odradi posao ako Vam je pijaca daleko, ili Vas prosto, kao mene, ponekad mrzi da pravite silne spiskove i posle smišljate šta ćete sa ostatkom povrća - ovde je bilo kukuruza, boranije, graška, šargarepe, krompira i karfiola
400 gr. paradajz pelata 
30 gr. putera
100 - 120 gr. sitne testanine - moja ovog puta baš i nije sitna jer takvu nisam našla. Ja volim i čorbu sa više testenine, ali ovo je, smatram, neka optimalna mera
oko 1,5 vode - volim gušću čorbu, i količinu tečnosti odnosno gustinu čorbe možete da prilagodite svom ukusu
so po ukusu
 malo svežeg peršuna ako imate



Ugrejte puter i propržite na njemu sitno seckan crni luk, dodajte mleveno meso i sitno seckan beli luk pa dinstajte dok meso ne bude gotovo. Stavite jednu kašičicu soli, verovatno će biti potrebno još soli, to posle doterajte po ukusu. Kada se meso lepo uprži ubacite paradajz, pustite da provri pa dodajte povrće i dinstajte petnaestak minuta dolivajući po malo vode. Kada dolijete svu vodu, kuvajte još petnaestak minuta i dok se čorba malo ne zgusne, tj. dok voda ne ispari. 
Dosolite po ukusu.
Testeninu skuvajte posebno u nesoljenoj vodi, procedite i dodajte u čorbu. Neka provri sve skupa minut ili dva i gotovo je. Skinite sa vatre i pospite seckanim peršunom pa poslužite toplo.


12 коментара:

  1. Volim minestrone i zimi je često pripremam. I nikada nije isti recept. Sve zavisi šta od povrća i mahuna imam po kući. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Pa da, to je najlepše kod ovakvih jela :-). Verovatno je ovo jedina čorba koju ne izbegavam :-). Uz onu bakinu juneću, starinsku.

      Избриши
  2. Ja dodam i malo origana, a kad imam volje od mlevenog mesa pravim loptice veličine klikera, onih, staklenaca, sa kojima sam se igrala u detinjstvu ;) Ma nikad nije ista, ali je uvek omiljena :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. E, baš tako :-). Joj, što ja nemam strpljenja za te fine, lepe knedlice a žao mi :-X slatke su mnogo.

      Избриши
  3. Naravno, meso je ovdje neobičan dodatak i neuobičajen, ali vjerujem ništa manje fini. Volim minestrone i često je radim. Uvijek je malo drukčija, prema sezoni i dostupnom povrću.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ja inače baš ne volim čorbe, valjda mi se zato minestrone dopada jer praktično nalikuje na varivo. Ja ne bih bila ja da ne ubacim ili meso ili slaninu u svako jelo :-) a ovde se lepo uklopilo, barem za moj ukus :-).
      I super su ta jela koja nisu uvek ista.

      Избриши
  4. Kaze moj mz: ovaj minestrone sjajno izgleda... Prva fotografija je sjajna

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hah, pozdravi ga!:-) Hvala.

      Retko sam zadovoljna slikama, ali ovom jesam.

      Избриши
  5. Ovakav minestrone ne bih nikada odbio. Svega i svačega i još fino i zasitno. :)

    ОдговориИзбриши
  6. Jako dobra čorbica, baš paše u ove kišne, hladne dane:) Samo teraj ti po svome, odlično ti ide:)))

    ОдговориИзбриши

Volim da čitam Vaše komentare :-)