петак, 08. новембар 2013.

Starinska juneća supa


Nije ovo supa  moje nego Mišine bake. Moja je baka poznatija po junećoj čorbi i pilećoj supi. Onoj novogodišnjoj, zlatnoj, od domaće, stare kokoške. 
 Ne znam kada bi meni palo na pamet da spremam juneću supu, ovu klasišnu, starinsku, osnovnu. Verovatno nikad. Sva sreća pa ne biram sama ni ručak, ni večeru ni slatkiš. Miša mi je i sada pomogao.
Dobro, rekoh. Ako mu se već jede.
Ispratih ga na posao kao i uvek, Miša iz stana, mačak u stan :-). Sva radosna i nestrpljiva čekala sam da se vrati, da čujem jesam li uspela da skuvam tu supu kako treba.
I onda se vratio sa posla kasnije nego što smo želeli, već su prozori postali tamni ali je umesto umornog pozdrava uzviknuo - Uh, kako miriše, kao kod moje babe kad sam bio mali! 
Postavih sto za čas, sedosmo.
- E, od kad se meni ovo jelo!
-Pa što nisi rekao, spremila bih.
- Nisam hteo da te mučim. 
- Pa svašta, ionako i ovako kuvam. 
I tako se u žutoj kuhinjici koja miriše kao one stare, stare seoske kuće, kao novembarske večeri kod bake, u jednom običnom danu meni učinilo da mi na te svoje bake i prabake ličimo možda i više nego što mislimo. Da smo nasledile možda boju kose, možda boju očiju ili glas, možda dar za vez ili za pevanje, ali smo sigurno dobile u nasleđe i iz prošlosti u ove dane donele neku toplu i tihu skromnost, sposobnost da budemo srećne i u jednom običnom danu, u jednoj običnoj, žutoj kuhinjici, da volimo i dajemo čak i kada znamo da je to naše što dajemo malo u odnosu na ono što danas od jedne žene, od čoveka uopšte traži svet.
Pa makar i bilo malo, ostaje negde posle nas ta mirisima, slikama, stolnjacima i šoljicama, kutlačama i šerpama ispričana priča o nama. Tačno je da o nama neće snimati filmove i da se nećemo naći nikada na naslovnoj strani skupih magazina, i sigurno  za nama neće uzdisati muškarci širom sveta jer smo zanosne, jer znamo šta hoćemo, jer izgledamo kao najslavnije glumice, jer ne pristajemo da trošimo vreme na kuvanje, peglanje, pevušenje dok ribamo šporete, jer smo uhvatile korak sa vremenom koje od čoveka traži da bude savršen da bi mogao da bude voljen, koje od žene traži da bude idealna, da bude prelepa, mlada i bogata, da bude odlučna, zahtevna i moderna, da bude savršena da bi bila poštovana.
O nama se priča jedna sasvim druga priča.
Ona koju mi je ispričao miris ove baka Ljubine supe, ona koju su mi ispričali osmeh na Mišinom licu i radost što može da se vrati u dane kada je on bio dete i kada je jedna žena druga  dočekivala svog muža sa posla, u neke druge novembarske sutone, vetrovite, sive i prohladne, u nekoj toploj kuhinji koja je isto mirisala.
Jedna davna žena nalik meni. Možda nalik Vama. Možda nalik nekim ženama koje će tek doći u ove novembarske sutone godinama, godinama posle nas.



Sastojci:

1 juneća rozbratna - oko 500 gr.
2 korena paškanata
2 korena peršuna
1 mali celer
3 šargarepe
1 veća glavica crnog luka
2 krompira srednje veličine
oko 60 gr. rezanaca za supu - možda volite gušću ili ređu supu nego mi, procenite sami, nama je ovako taman :-)
2 kašičice soli
nekoliko grančica lista peršuna
oko 3 l. vode


Neoljuštenu glavicu luka isecite na pola i stavite na dno šerpe tim unutrašnjim, rasečenim delom. Šerpu stavite na šporet i uključite ga na srednju temperaturu pa ostavite tako dok luk odozdo ne porumeni i ne zamiriše. Kada blago pobraoni, oljuštite obe polovine glavice brzo pa ih vratite u šerpu i nalijte sa nekih otprilike 4 litra tople vode. Pustite da se voda sasvim zagreje, do ključanja, pa ubacite očišćeno povrće
 ( samo celer i krompir isecite na polovine, ostalo ne secite ).  Stavite u šerpu i rozbratnu pa ostavite da se tako kuva sve skupa polupoklopljeno oko 2,5 sata. Naravno, bude povrće gotovo i brže ali meni je supa ukusnija kada se sve duže kuva. Pred kraj kuvanja dodajte so, meni su, na ovu količinu vode 2 kašičice soli dovoljne. Voda će, bez obzira na to što je šerpa polupoklopljena da uvri, možete uvek da dodate malo vode ako Vam se čini da je jaka vatra ili ako, kao ja, sklonite poklopac da bi voda uvrila brže :-). Kada posle 2 - 2,5 sata vidite da je supa lepo žuta, da miriše i da je meso skuvano, rešetkastom kašikom izvadite iz supe povrće i meso, a dodajte lišće peršuna ( cele stabljike) neka se kuva desetak minuta pa ga izvadite. 
Na ovu količinu tečnosti ja sam dodala u supu ona tri gnezdašca rezanaca. :-), to je otprilike 60 gr. ali ne volimo svi podjednako gustu supu, stoga procenite sami da li Vam treba više ili manje rezanaca. Kuvajte sve skupa 5-10 minuta, skinite sa vatre, prohladite i poslužite. Ako volite, pospite supu seckanim peršunovim lišćem ili biberom. 



* Ako ne volite da jedete meso iz supe sa povrćem ( kao rinflajš ) možete da ga usitnite, pomešate sa jajetom i natopljenim pa isceđenim hlebom, malo prezli i soli i ispečete fine krokete/šnicle. Meni je to mnogo mekše nego kuvana junetina. Poslužite sa povrćem iz supe uz sos od rena.

8 коментара:

  1. Ja sam ti od onih što vole da jedu kašikom, što bi rekli. Takav je i moj Ljubiša. Što bi značilo, kod mene ne može da prođe nedelja a da nema supe ili čorbe. Više volimo onu juneću, belu čorbicu ali i supicu ne odbijamo:) Ništa me ne može umiriti i okrepiti kao tanjir dobre, tople, ukusne i blago pobiberene supe... Tačno je, ima neka tajna veza između nas današnjih i nas pređašnjih. Zato, između ostalog, obožavam stare recepte i trudim se da neka jela nikada ne izađu iz moje kuhinje:)))

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti na tom trudu. Tvoj blog odiše tim nekim mirisa čak i kada spremiš nešto novo, moderno takoreći, jer i nekada su žene širile jelovnik nekim novim a danas starim jelima.
      Ja iskreno, mogu da živim bez supe i čorbe ( osim te novogodišnje ) i stalno govorim sebi da ću da počnem češće da spremam, pa nikako.

      Избриши
  2. Baš prava, starinska, sa sve fidom, kako su nekad zvali rezance za supu :)

    ОдговориИзбриши
  3. Ne znam da li je rozbratna i ribić jedno te isto,ali ja ovo sve potpuno isto radim sa ribiićem(sa šupljom kosti),doduše bez krompira,a sećam se da je moja baba baš ubacala po jedan poveći krompir u takvu supu...gIavicu luka s početka,odmah oljuštim i presečem pa na vrelo dno...baš kako si opisala.
    U ekspres loncu se savršeno skuva za sat i po vremena(od ključanja) i vrlo malo uvri... Mislim da je aroma ove supe neponovljiva.Kad nju imam na stolu baš se osećam domaćinski;)))
    Hvala na ideji za sutrašnji ručak!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nema na čemu. Ja sam sad kuvala supu prvi put, prema muževljevom prisećanju, i mi smo zadovoljni. Ali sigurno da svaka iskusna domaćica ume to da podesi prema ukusu sebe i svojih ukućana :-).
      Slažem se da je supa čarobna.

      Избриши
  4. Blago tvom Misi, a i nas ces razmaziti nacisto.... divnaaa supica, domaca i mirisna.:))) p.s. za 5+ ... ma, za cistu desetku!:)))

    ОдговориИзбриши

Volim da čitam Vaše komentare :-)