Rumunski kačamak

Ovo je onaj stari recept iz Patinog kuvara. A znate da sam ja slaba na recepte iz tog starog, požutelog kuvara koji mi je u detinjstvu bio drag gotovo kao ruske bajke ili Zmajeve pesmarice. Možda mi je bio i draži jer je jednom detetu svet odraslih mističniji i privlačniji od onog o kom sluša svake večeri za laku noć. Lakše mi je bilo da naslikam u mislima zmajeve, bakarne kotlove, plavokose princeze i junake nego to, kako u jednoj šerpi, od nekog brašna nastaje ručak, kako iz plavog lonca šećera, mlevenih oraha i čokolade nastaju naše najdraže praznične torte.

I onda sam se propinjala na prste, i dosadna kao što umeju da budu samo radoznala deca i radoznale mačke, pratila mamu i baku kad god bi se zaputile u kuhinju.

Ma ja i danas ne verujem da u svemu tome nema neke misterije, neke tajne.

I danas kada stavim tu knjigu na sto u kuhinji i otvorim je, osećam se kao alhemičar :-). Pa čak i kada spremam obični kačamak. Ili neobični, kao što je ovaj. 

Volela bih da svi zavole ovo jelo. Miriše na skromna vremena nekih vrednih i požrtvovanih ljudi, miriše na tajanstvena znanja ostarelih ruku koje su ništa pretvarale u gozbu, na žene koje su u istinski teškim vremenima, iako domaćice, često bez škole i posla, bile istinske  hraniteljke, a koje mi danas često proglašavamo za nazadne, za manje vredne jer nisu bile "emancipovane", jer nisu mnogo pričale o svojim pravima i prohtevima, jer nisu izborile bolje mesto u ovom svetu - za nas. Nisu stigle, nisu mogle. Borile su se za život. Često za goli život, za jednu šaku kukuruza, za jednu kutlaču mleka, za jedan ručak svojoj deci. I bile su prave heroine.

Ne, nije im bilo lako. I ne, nisu se žalile. 

Radile su ono što su mogle. Ono što su radili i njihovi prerano odrasli i ostareli muževi, ogluveli od bučnih fabrika, ruku do lakata crnih od ulja.

Radili su. 

Brinuli su. Ostajali gladni da bi nahranili decu. Godinama otplaćivali kredite da bi ih obukli. Prodavali livade i njive da bi ih školovali. 

 I možda su u mnogo toga grešili, i možda su trpeli više nego što se moralo, ali bez njihove velikodušne hrabrosti da žive te teške živote svet bi tada stao. 

I mi ne bismo dobili šansu da se borimo za više i bolje. Nas, u stvari, ne bi ni bilo.

Sastojci:

500 gr. kukuruznog brašna - u receptu stoji -žuto- pa sam žuto i koristila. Sad mi je žao, nije da je baš pokvarilo jelo ovo žuto brašno, ali belo je belo

oko 3 l. vode

2 - 2,5 kašičice soli

50 gr. putera

200 gr. starog kajmaka

300 gr. kobasice - ja sam ovog puta stavila neku običnu srpsku kobasicu, ali možete da koristite bilo koje dimljeno meso ili vrstu kobasice

Stavite vodu u veliku šerpu i pustite da proključa. Dodajte so i kukuruzno brašno tako da formira gomilice, kupice čiji vrh će da viri iz vode. Potrebno je da u šerpi imate dovoljno vode kako kačamak ne bi zagoreo. Kuvajte na umerenoj temperaturi. Uglavnom, treba da skuvate kačamak kao što sam opisala u ovom receptu za klasični bakin kačamak i kao što verovatno i inače radite kada kuvate ovaj tradicionalni, gusti kačamak. Kuvajte ga oko pola sata. Ako imate i nakon tog vremena previše vode u šerpi, možete kutlačom da odvojite višak u neku posudu, ali sačuvajte taj višak jer će možda zatrebati.

Na drugoj ringli istopite i zagrejte puter. Šerpu sa kačamakom skinite sa vatre i promešajte. Ako vam je ostalo mnogo suvog, živog brašna, dolijte onu vodu koja je bila višak, a ako ni nje nema dovoljno, dodajte novu vrelu vodu toliko da sav kačamak bude gust i vlažan. Vratite ga na vatru koju ste malo smanjili i mešajući  kuvajte još oko pet minuta. Nakon tog vremena ga prelijte istopljenim puterom i ubacite odmah 100 gr. kajmaka pa mešajte ( gust je kačamak i trebaće vam malo snage ) dok se puter i kajmak sasvim ne utope u jelo.

Ostavite to sa strane pa bez ulja propržite na srednjoj vatri kobasice sečene na kolutiće dok lepo ne puste miris i malo ne porumene. Ako koristite neko posnije suvo meso, dodajte malo ulja pri prženju. 

Posudu u kojoj ćete da zapečete kačamak premažite po dnu sa 50tak gr. kajmaka i stavite u rernu ugrejanu na 200 stepeni da se ugreje i otopi. Nakon što se to desi, izvadite je iz rerne i stavite na dno polovinu kačamaka, preko njega rasporedite kobasice, pokrijte drugom polovinom kačamaka pa preko njega kašikom rasporedite gomilice kajmaka ( onih preostalih 50 gr. ). Pecite oko pola sata i servirajte toplo.

* Uz paradajz, sir i sos od rena ovo je fenomenalan ručak a može da bude i malo jača večera. Ipak, ovaj divni sjenički sir sa slika završio je u jednom drugom jelu :-). O tome ćemo ovih dana.