Posni slani štapići

 Ovaj me je recept svojevremeno na kratko  zbližio sa divnom mladom ženom i majkom koja ga je objavila na stranicama Coolinarike, gde sam ja provela mnoge sate, učeći samo čitanjem i posmatranjem, gledanjem divnih koje su se smeškale sa tih stranica naročito ljupko pred praznike. 

Jednostavan je i običan ovaj recept. Ali u našoj kući, kod bake, uvek su se spremale samo meke kifle, sočne projare, topli, ukusni kačamak. Nikada ovako nešto.

Dodavala sam ja u ovo osnovno testo različite stvari - kim, lan, suncokretovo seme, slaninu, začinsko suvo bilje. I vi možete da dodate šta vam je volja ali nekako su i dalje najlepši ovako jednostavni i obični. 

Tako, kao neke tajne u životu. Kao sama jednostavnost tog istog života, kao način na koji se srećemo i razilazimo, i živimo i dalje one koji nas na kratko sa nekim spoje, zbliže i one druge kada se putevi jednostavno i bez oproštaja raskrste a da se nismo pravo ni upoznali.

I onda se setim svih onih ljudi koji su mi bili zaista važni a  onda su samo nestali. Retko se setim svog oca, još ređe njegovih roditelja, strica. Pomislim tek ponekad na tetke. Najbolje drugarice već odavno nemaju lica u mojim sećanjima a monahinje sa kojima sam živela samo su senke. 

Kao da sam ih poznavala u nekom drugom životu. Ili ih je poznavao neko drugi. Nemam osećanja, ne osećam nostalgiju. I ne osećam nikakav, nikakav nedostatak.

 Ali ipak, uz teški napor mogu da se prisetim. Nekih cvetnih povrataka iz škole, zimskih klizanja i sedenja na trupcima u leto, jutrenja manastirskih i buđenja pred bdenje. Najteže se prisetim oca. Davno je bilo.

Svima im želim dobro. Gde god da su. Pa i ovoj divnoj mladoj ženi, lepoj i vrednoj Jeleni koje ne mogu da se ne setim kad god spremim neko njeno pecivo. Eto, zahvaljujući nekim receptima nju neću da zaboravim nikada, i onda ću se setiti svega, njene dobrote, srdačnosti. Zato zapišite ime i par redaka uvek uz recept koji vam neko pokloni. Da zapamtite, ako vredi. Mogla bih da pokušam da joj opet pišem, da vidim kako je, i da li se ona uopšte mene seća. Mogla bih. Sutra ću. Preksutra...

Tako zaboravljamo, tako nas udalji život toliko da se više nikada ne nađemo. Pa neka...

Retki su oni ljudi koje ne puštamo u zaborav nikada. Retki su oni koje još vatreno i čisto volim iako su samo prošli kroz moj život.

Za mene je pamćenje jedno a sećanje nešto sasvim drugo. Pamtim i ono što ne želim i što ne osećam. A sećam se onoga što volim.

Sećam se bledog lica tužnog pajaca sa našeg starog kalendara. Najlepšeg kalendara koji znam.

Visio je na zidu naše stare kuhinje. Pajac sa lautom na prozoru, drugi pajac sa crnom macom. Neobični, tugaljivi prikazi iz mašte.

Sećam se naših  tužnih malih pajaca sa licima i dlanovima od porcelana i odelcima od sjajne svile, sećam se i njihovih ispucalih nežnih lica kasnije, kada su umirali izmučeni našom igrom i godinama. 

Ovu posudicu za beli luk na slikama donela mi je mama. Ona zna da se ja sećam tih tužnih bledih lica. 

Čini mi se često, i sama sam neki takav pajac. Tragično smešna lutkica u rukama hirovitog života. Od rastanaka, uspomena i zaborava pucaju porcelanska srca i krhka lica tužnih pajaca.

Sastojci:

 ( originalni recept )

750 gr. brašna

1 kockica svežeg kvasca - 40 gr.

2, 5 kašičice soli

50 gr. propečenog susama

1,5 kašičica slatke mlevene paprike

300 ml. tople vode

180 - 200 ml. ulja

Izmrvljeni kvasac stavite u toplije mlaku vodu i poklopite pa ostavite da naraste. Brašno pomešajte sa paprikom, susamom i solju pa sipajte vodu sa naraslim kvascem i dodajte ulje mešajući rukom tako da dobijete fino, nelepljivo ali masnjikavo testo.

Kada ga umesite kratko da postane homogeno prebacite ga odmah na pobrašnjavljenu radnu površinu i razvaljajte oklagijom. Možete sami da izaberete debljinu štapića. Ja volim kada testo razvaljam tanje jer onda mogu štapiće malo duže da pečem, pošto mi volimo reš pečeno pecivo :-) a da ne budu tvrdi odnosno da budu krckavi. Ako volite slabije pečeno pecivo slobodno ga ostavite da bude deblje ( oko 1 cm ) ali ga onda pecite obavezno kraće da bi ostalo meko.

Kada razvijete testo isecite mu krajeve da dobijete pravougaonik pa ga isecite na štapiće što približnije veličine i oblika, mogu biti duži ili kraći, kako vam je praktično i lepo :-). Moji su retko jednaki jer nemam ni preciznu ruku a ni ram za sečenje.

Prvu turu isečenih štapića prebacite na pleh od rerne prekriven papirom za pečenje i bez ikakvog premazivanja pecite na 180 stepeni oko 10 minuta. Ako su deblji pecite ih 10 minuta a ako su tanji možete duže za krckave štapiće i takođe 10 minuta za mekše. 

Ispecite tako i drugu turu a u međuvremenu i one isečene krajeve ponovo umesite pa razvucite opet koru od njih i isecite štapiće. 

U originalnom receptu piše da je ovo količina za tri pleha od rerne. Ja sam uvek pravila duplo manju količinu i dobijem jedan pleh i još malo, što znači da su mi štapići malo deblji. 

Odlični su hladni i topli, kada prenoće malo se stvrdnu.

Odlično su posluženje uz fine salate i umake.