петак, 07. фебруар 2014.

Baka - Radina griz torta


Bakina starija sestra sprema ovu tortu godinama, decenijama. Naravno, bez tih mojih slatkih, milih začina bez kojih uskoro neću moći da popijem ni čašu vode :-).
Zna recept, razume se, napamet, ima jednu šerpu u kojoj uvek peče testo, drugu u kojoj uvek kuva griz. 
To je ona nedeljna torta koju je mama kao mala, kada sa bakom, dekom i mojim tetkama poseti svoje tetke u Mladenovcu, zapamtila kao predivnu, sočnu i veliku.
Dovoljno veliku da zadovolji glad očiju i obraščića jednog deteta. U stvari, tri deteta u to vreme.
Moja baka je nije spremala. Njena nedeljna torta je bila ona stara, prosta, ogromna i meka točak torta koju pamtim i ja. I inače, baka Rada i moja baka, koju smo uvek zvali tako, samo "baka" jer se tako odmah zna na koga mislimo :-) nisu gotovo nikada spremale ista jela. Valjda je bilo neke posebne draži tada u tim međusobnim posetama, kada odete kod rođaka i izmestite se potpuno iz sopstvene svakodnevice. Kada ste dete, oči i osmeh vam se šire jer smete toliko toga što kod kuće nije dozvoljeno. I dva, i tri, i četiri parčeta torte.
Posle vam bude loše. Malo.
Mama se uželela ove torte. Baka - Rada sa svojima odavno ne dolazi tako često kao nekada. Možda jednom godišnje, možda ni tada. Mi kod njih nikako ne idemo.
I onda se uželi čovek. I prošlih vremena i detinjstva i torti.
Vremena dugih podnevnih leškarenja na poljskim krevetima u bašti, zrikanja zrikavaca i mirisa bagrema, kupanja na Ibru u avgustovske duge dane, starinskih kič-figurica patkice i kuce koje je neko doneo nekada baki i deki iz neke banje.
Prenese čovek tu nostalgiju svima oko sebe.
Te dve figurice pamtim od najranijeg detinjstva. I kako mi je drago što još nisu razbijene. Makar ih niko od nas ne bi stavio pokraj televizora, na frižider ili u stakleni deo prevaziđene vitrine, kao što su neke bake nekada činile, meni je drago što su tu. Kao da prošlost živi u stvarima koje je stvorila i dotakla.
U krošnjama, ukrasima, figurama, haljinama, šeširima, tortama.
 I kada sam dobila recept, pomislih, kako lako i jednostavno! Kako prosto.
I zbilja jeste. Ali znate da i takve stvari umeju da pođu po zlu. Čak najčešće i pođu po zlu. Samouverenost nije uvek put ka uspehu. Naprotiv, najlakše grešimo kada u sebe najviše verujemo.
Kuvala sam griz, kuvala, kuvala a on je ostao redak. Proveravala recept, zvala baka - Radu da mi kaže tačno kako to ide, zvala baku jednom pa još jednom, pa opet i nisam pronašla grešku.
Sigurno znate taj osećaj kada se oko jedanaest uveče nađete u punoj kuhinji suđa i gledate taj svoj jestivi neuspeh koji je trebalo da bude torta, kao da nikada više nećete pravu tortu uspeti da napravite.
Pa onda ponovo sutra, preksutra. Sa strahom, sa strepnjom. Spremni da ponovo poslužite griz u čašama. I kao da vam je baš to jedini recept koji imate, i kao da je ta torta najlepša na svetu, kao da se ne mirite sa neuspehom. Nikada i nemojte.
Ne znam šta se dogodilo ali skuvala sam iz drugog pokušaja savršen fil za tu torticu. Bez jedne jedine izmene. I mama je spremila ovu tortu bez mane iz prve. Podsetila se detinjstva. Kaže - pa i nije tako posebna kao što je pamtim.
Jeste, mama, samo se svašta od tada preturilo preko glave. Vremenom zaboravi čovek da uživa u čistoj jednostavnosti. 

Tako i ja. Malo jednog začina, malo drugog. Da ne bude sasvim jednostavno :-). I da bude mirišljavo i slatko kao uspeh posle neuspeha. :-)

Ovo su mere i recept po kojima baka-Rada oduvek sprema tortu, po kojima sam je i ja uspešno spremila iz drugog pokušaja a mama iz prvog. Stvarno ne znam zašto mi najpre fil nije uspeo. Vama savetujem oprez. Ako vam se griz čini retkim, dodajte slobodno još griza. Ja to prvi put nisam učinila sigurna u recept, čekajući da se nešto u hlađenju stegne. :-) Recept je dobar, ali kada nešto pođe po zlu reagujte i sprečite propast. Tako to ide u kuvanju. I u životu.




Sastojci:

Testo:

3 jajeta
3 šoljice ( za crnu kafu, one male standardne iz kojih se kafa ranije uvek pila, oko 100 ml. najviše ) šećera
3 šoljice ulja
2 šoljice mleka
4,5 šoljice brašna
1 kesica praška za pecivo
rendana korica jednog limuna
2 kašike vanilin šećera

 Penasto umutite jaja sa šećerom i vanilin šećerom pa kada posvetle kao što inače biva kada ih mutite za tortu i postanu pena, dodajte mleko i  ulje i naposletku brašno pomešano sa praškom za pecivo i rendanom limunovom koricom umutite nežno varjačom da dobijete jednoličnu smesu.
U kalupu dimenzija otprilike 25x30 cm koji ste pokrili papirom za pečenje ispecite polovinu testa. Peče se otprilike 20tak minuta, na 180 stepeni. Proverite čačkalicom kada je gotovo, treba da bude suva a testo ne treba jako da potamni.
Kada se testo ohladi, presecite ga vertikalno, dakle, na dve šnite, ne na dve kore poprečno.

Još za testo:

1 kašika kakao praha
 po ukusu cimeta, mlevenog anisa i đumbira - izostavite sve ovo ako ne volite te začine

U drugu polovinu testa umešajte  kakao nežno pa ispecite, ohladite i isecite testo na isti način kao i žuto.
Dakle, dobićete dve žute uske i dugačke šnite, i dve iste takve smeđe.

Fil:

1 litar mleka
3 kašike  vanilin šećera za mleko
6 kašika griza
125 gr. putera
250 gr. šećera u prahu
malo limunove korice ako želite - ja sam stavila


Ugrejte mleko sa šećerom do vrenja, pa sipajte griz u tankom mlazu. Na vrlo tihoj vatri kuvajte sve dok se griz ne zgusne, sigurno petnaestak minuta. Treba da bude baš gusto, kada se ohladi krem koji se razmazuje a ne curi.
Ostavite da se ohladi.
Kada se to desi, mikserom umutite dodajući kašiku po kašiku sa puterom koji je već penasto umućen sa šećerom.
Složite tamno i svetlo testo po želji. Ja sam u deo fila dodala kakao radi boje. Nema potrebe to da radite, boja nije ubedljiva a ukus ostane isti.  Isti slučaj bi bio i da dodate čokoladu.
Možete da ukrasite tortu rendanom čokoladom po vrhu.


7 коментара:

  1. Nekako sličnu tortu je pravila i moja mama nekada davno. Hvala na podsećanju.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nema na čemu :-). Da, verovatno je ta torta ili neka slična bila ranije ono što su danas neke druge stvari koje čuče skoro na svakoj i svačijoj polici ili u frižideru :-P.

      Избриши
  2. Definitivno ću ovo isprobati , hvala. :) Kao što kaže Duško Radović, tetke su najlepši dar detinjstva ;)
    Ovaj tvoj recept me podseti na moju najmlađu sestru koja je dok je bila u vrtiću i nižim osnovne bila veliki izbirač u jelu i sitna ko neki mišić - i jedno popodne dok sam je čuvala prijeo joj se griz. Ja sam tad bila pri kraju osnovne i sećam se da sam griz ukuvavala i mrštila se nad njim jedno dobrih pola sata ali on nikako da ispadne kao mamin . Bilo kako bilo - mala je dobila što je tražila ( u približnoj verziji maminog griza ) a meni je bilo drago da sam joj ispunila želju. Od tada je puno prošlo, postal sam manje - više dobra kuvarica ali taj griz uvek nekako ubrljam :p

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hahaha, da, tačno znam, ima nekih jednostavnih stvari koje nam ne idu, možda zato što uvek očekujemo da budu iste kao kod naših voljenih uzora :-). Bitno da je esetrica ručkala :-).
      Hvala Vam puno :-).

      Избриши
  3. http://fashionandyou94.blogspot.com/
    zamolila bih sve kojima nije tesko da se uclane u blog. Hvala
    vama to oduzima minut vremena

    ОдговориИзбриши
  4. Čitajući ovo, setih se moje babe. Ona bi na ovaj recept rekla "De-de. Polagačka:)" Obožavala je slatkiše ali nije nikada pravila torte ili neke drangulijaste kolače... Samo oblande na sto načina i slatke pite od vučenog testa, ponekad puslice i sl... Al' bila je ko dete kada ugleda tortu ili bilo koji drugi slatkis, koji nije pripremala:)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Jao, postoje tako neke mnogo slatke bake koje vole slatkiše <3. Moja je uvek dok je mogla pravila ali nije nikad baš volela da jede. A sad se već samo prebacila na papriku i paradajz :-/.

      Избриши

Volim da čitam Vaše komentare :-)