уторак, 18. фебруар 2014.

Kod bake na ručku


Danas vam ne pišem recept. Običan bakin klot pasulj, ili sa malo suvog mesa, ili slanine. I još običnija pita sa sirom. I ONA  sa jabukama.
Taj pasulj smo jeli gunđajući, kao deca. Pite smo voleli posebno kad su hladne, sutradan, sakrivene i kuhinjskom ormariću ispod bakine bosanske ćase. 
A eto kako prolaze vreme, naši životi, naše uspomene, sve naše muke, sve naše radosti, sve se u sećanjima menja, dobija boje i ukuse koje želimo da vratimo.
Vratih se od svojih prošle nedelje. Kad god odem, baka sve teže hoda, sve je pogrbljenija. Sve duže spava i sve više ćuti. 
Nešto mi se čini, neće ona više moći nikada da skuva taj pasulj ni da ispeče gibanicu. 
I sve mi se čini, stara sam koliko i ona, stara od sećanja na vremena u kojima su svi koje volim bili mladi, zdravi i nasmejani. 
Sve mi se čini, dala bih sve godine koje dolaze za kratki povratak u one koje su prošle. 
Za povratak u neko obično jutro, na neki obični ručak, pasulj, pitu i hleb. 
Kada shvatite da nema povratka, da nikada neće biti povratka, počinjene svoju prolaznost da živite. Neki shvate pre, neki kasnije. Neki potiskuju tu istinu, drugi joj se smeju u lice.
Ali ljudi koje volimo nikada ne mogu biti prepušteni nemilosrdnom zagrljaju vremena. 
Za njih se borimo sećanjima, suzama, fotografijama, receptima.



Da, receptima i češće nego što mislimo. I tako nas kroz papiriće, sveščice, tanjiriće, nekako nas sve povezuje ista jedna prošlost, ista jedna želja. 
Da stegnemo u zagrljaj ono što volimo. Da ne prođe. Da ostane i da miriše večno.
 I tako najomraženiji bakin svakodnevni ručak postane drag i važan. I sve postane drago i važno kako bi uvek trebalo da bude, a ne samo onda...kada prođe. 
Koji ste vi bakin ručak mrzeli kao mali, i zašto ste ga kasnije zavoleli?
U nekom od sledećih postova spremiću nam nešto što je nekada spremala vaša baka :-). Razmislite šta bi to trebalo da sačuvamo od zaborava!



Sačuvajmo SVE!
Pogledajte BAKINU RIZNICU, nešto što Vera i ja radimo sa zaista velikom ljubavlju. 



9 коментара:

  1. divan ti je post.. zaista.. mislim da svi mi, sto smo stariji zudimo za tim vremenima kad smo bili djeca.. i prisjecamo se nekih bezbriznijih dana.. ali sta ces, sve je to za ljude i sve je to zivot.. kako dodje tako prodje.. bitno je ono kako ga prozivimo izmedju ;)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti.
      Jeste, tako ja ponavljam sebi, važno je da imamo čega da se sećamo iz svih faza života. Šta se može.

      Избриши
  2. Sećam se bakinih ručkova, sve je to bilo tako lepo nekada...na žalost, nemam više ni jednu baku, ali eto uspomene ostaju. Srećna si sa njom, uživajte dok ste zajedno!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. <3 <3 <3
      Sreća pa imamo sećanje, iako nekada baš bude bolno kada se čovek vrati u stvarnost u kojoj nema nekih ljudi. Ali opet, srećemo nove, gradimo život, šta se može <3.

      Избриши
  3. Predivna ti je ova ideja, Tajana! Vise sam provela vremena sa maminom mamom, koja je bila pravi maher u kuhinji. Pravila je ljuta jela, jer je moj deda tako voleo. Padne mi na pamet letnji pindzur, koji smo jeli uz dobar ovciji sir. Ili u zimu ono sto se u mom rodnom kraju zove 'pite'. Nesto kao testo za pizzu, pa onda sa komadicima svinjskog mesa i prelivom od jaja. I jajcanik, naravno. Od slatkisa naravno milibrod sa makom i rceli. A baka iz Srbije je pravila listice i najbolju pilecu supu na svetu, od pilica koje je imala u dvorist i sa puno, puno domacih rezanaca.
    Zelim ti da imas baku jos puno puno godina!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti mnogo, Slađana!
      Ovo što si nabrojala tako slasno zvuči - SVE, a skoro ništa nisam probala od toga! Ma bake definitivno znaju najbolje!

      Избриши
  4. Sjećam se bakinih dizanih kolača, pogača, divnog kruha, domaćeg sira i vrhnja i putra i mesa iz lodrice i višanja u alkoholu i malih, sušenih kruškica, njezinih mazanica, orehnjača, makovnjača, s rožičkom --- A tu su i jela moje mame, a taj je bol još tako živ da bolje više ništa ne pišem ...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Joj, i nemoj :-(.
      Toliko je svakodnevica ispunjena ljudima koje volimo da kad odu bukvalno svaka sitnica može da zaboli.
      <3 <3 <3
      Predivne stvari je spremala baka :-)).

      Избриши

Volim da čitam Vaše komentare :-)