субота, 15. фебруар 2014.

Kremasta lešnik torta sa višnjama




Znate da ste usamljeni kada nema nikoga ko bi napravio tortu za vas. Ovu mi je mama napravila još kada sam prošli put bila kući.
Ne, ovde mi je kuća.
Ili nije?
Jeste, valjda jeste, ali ovde nema nikoga ko bi napravio tortu za mene. Ovde sve moram sama. Baš sve.
Taj osećaj usamljenosti je moja detinja bolest. Nisam je nikada preležala. 
Ona je ujedno i moja želja da svi odu, da me ostave na miru, da svojim odsustvom potvrde da nema ni mene. 
Ja nisam nikada uvijala svoju stvarnost u svetlucave boje i radosti kojih nema. Nisam vam se nikada predstavljala kao neko ko nisam. 
Imam ja te mračne dane. Još kako! Imam ja te svoje neizdrživo crne misli i čitav jedan zakopani svet strahova, sumnji i usamljenosti. Tu ne primam nikoga, ne podnosim nikoga. To je samo moj komad gorčine. One opasne, snažne, prave gorčine. 
Tu ne pomažu ni začini ni čokolade ni medenaci. Gorko pa gorko.
A šta? Od čega mi je život opor a snovi otrovni?
Ja ga sladim a on sve gorči. Ja se borim a sve više gubim. Ja volim a sve me manje vole, ja dajem a sve manje primam i uzaludno pokušavam da nađem ključ da zaključam nadanja, da naučim da su ljudi skrojeni nekako drugačije i meni neshvatljivo, da sam ja pogrešna, rođena u petak, da negde grešim, i da saznam gde.
U tim mračnim časovima ja niti kuvam niti jedem. Kuvanje je nešto divno, nešto što se radi kada si srećan. 
U tim noćima, kao što je ova, ja sedim i gledam zid ispred sebe bez nekih naročitih misli, bez želje da nešto promenim. 
I tako u ćutanju i samovanju pronalazim po ko zna koji put volju da se opet borim, davolim, da dajem i da tražim onaj isti ključ za zaključavanje svih nadanja i snova.
Ključ koji će me zaključati u realnost i naučiti da živim u njoj a ne u maštanjima i sećanjima.
I u tim mračnim časovima obično zazvoni moj telefon.
Mama.
Ona mi napravi omiljenu tortu. Ona pronađe tortu koju ću da volim još više. Za nju se smejem i zvučim srećno jer ona je zaslužila da bude bezbrižna bar malo, bar kad misli na mene. 
Ja nisam. Neke brige i slutnje traže me i pronalaze. I ja moram da saznam šta hoće od mene. 
Ali to je moj put. Moja briga. Moj krst. 
A jedan lažni osmeh otvori ponekad put onom pravom. Mama me naposletku nasmeje. A ko će drugi?


Kore:

8 belanaca
8 kašika šećera
8 kašika mlevenih pečenih lešnika
2 pune kašike brašna

Penasto umutite belanca sa šećerom pa dodajte nežno  (varjačom) lešnike i  brašno. Ispecite dve kore u plehu pokrivenom papirom za pečenje dimenzija otprilike 25x35 cm na  200 stepeni. Vreme pečenja je oko 12 minuta,  kore ne treba da budu lepljive odozgo kada ih pipnete.
Kada se ohlade presecite ih vertikalno, tako da dobijete dve uže trake ( od jedne kore, ukupno 4 ).

Fil:

8 žumanaca
180 gr. šećera
100 gr. bele čokolade
150 gr. putera
par kašika šećera u prahu
50 gr. sitno seckanog lešnika

 Skuvajte žumanca sa šećerom na pari tako da dobijete gust svetli krem, možda malo  gušći od pudinga kada je vruć. U vreo krem dodajte izlomljenu belu čokoladu pa mešajte dok se ne istopi. Ohladite ga pa umešajte mikserom u puter koji ste prethodno penasto umutili sa šećerom u prahu. Kada povežete te dve smese dodajte i sitno seckane lešnike.

Još:

250 ml. slatke pavlake
100 gr. kisele pavlake
100 gr. nugat čokolade
1 kašika šećera u prahu
150 gr. višanja ( bez koštica, razume se )

Umutite slatku pavlaku, a kiselu pavlaku i šećer u prahu pomešajte sa otopljenom čokoladom. 
Torta se slaže ovako - prvu koru premažite trećinom fila i pospite ravnomerno polovinom višanja. Preko višanja premažite polovinu slatke pavlake. Stavite preko slatke pavlake drugu koru, premažite je trećinom fila pa preko njega nanesite drugu polovinu slatke pavlake. Preko treće kore premažite nugat čokoladu pomešanu sa kiselom pavlakom i pospite višnjama. Stavite tortu u frižider na 15tak minuta, pa je izvadite, pokrijte četvrtom korom i nju naposletku premažite ostatkom fila ( onom poslednjom trećinom ).
Meni je sve ovo, kada sam čitala recept, bilo baš komplikovano :-), mama je pomogla kod slaganja. Nadam se da sam sve tačno napisala. U principu možete da složite sve to kako se vama zgodnim čini, bitno je samo da se sve na kraju nađe u torti :-).


Još:

rendana čokolada za posipanje

Tortu pospite rendanom čokoladom ( oko 30 gr. ), lepo rashladite i uživajte :-).




*Originalne mere su ovde u stvari smanjene, torta bi trebalo da bude duplo veća. Ako vam je potrebna za  neko veće okupljanje i sl. možete i da duplirate mere navedene u receptu ovde, ali mislim da je za neke svakodnevne porodične potrebe ovo torta sasvim dovoljno velika ( osim ako imate u porodici nekoga kao što sam ja :-D).


8 коментара:

  1. Subotnje popodne, čaj i tvoj tekst... Ma, sve mi je po guštu:) Uživala sam u tvojim tečnim, bistrim i milujućim rečima. Torta? Uh, na mukama sam. Sviđa mi se na prvu:) <3

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Meni se obično ne dopadnu te torte sa šlagastim prelivima preko filova ali ova mi je legla skroz, nekako je sveža i slatka i kremasta, i sva kako treba. A i kad je od mame :-P.
      Hvala ti, meni se ovih dana baš niti piše niti uopšte misli ali moram ponekad da otvorim dušu :-D.

      Избриши
  2. Одговори
    1. Hvala :-). Nadam se da će da Vam se svidi bar upola koliko je meni :-).

      Избриши
  3. Kad imaš mamu imaš sve :) Ovih dana je petogodišnji pomen mojoj mami i ovaj sam post čitala sa suzama u očima. Čuvaj mamu, ne daj da brine i da se sekira, voli je i pazi da ti što duže traje :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. O, stvarno mi je žao :-(. Jedna od sigurno najtežih stvari je gubitak roditelja. Trudim se da budem uvek svesna koliko neki ljudi znače. Hvala ti.

      Избриши
  4. Torta je jako lepa, ali misli su tako mračne... :( Nadam se da je to samo ponekad... Da ima i onih drugačijih, lakših trenutaka...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala. Ja sam od onih što rade na faze, ili je crno ili je belo :-P. Polako se vadim iz te crne fazr :-).

      Избриши

Volim da čitam Vaše komentare :-)