Jelenina piletina u korici

Ja opet svratila kod JELENE po ručak :-). 

Neka fina, uglađena i otmena jela umeju da budu pojednako jednostavna, ekonomična i brza. Izgled nekada zavara, kako umeju i ukus i miris. Nekada je savršenstvo samo od sebe nama dato, nekada ne moramo krv da prolijemo da bismo dotakli obrise Raja.

Tako je to samo nekada, kao i sa ljudima. Neki su među njima predivni i čarobni, a nama je, naviknutim na komplikovane i naporne, na teške odnose i teške ljude, tako teško da u to verujemo. 

A neke stvari, neki dani, neki ljudi - jednostavno su jednostavno dobri :-). 
Malo je onih koji se rode sa talentom da razdvoje kukolj od pšenice, da osete srcem i oštrim okom vide jasno kada nešto naprosto truda nije vredno. Malo je onih koji ne pokušavaju nemoguće, koji tačno znaju koja je ljubav neostvariva, koja je prepreka nepremostiva, koja je bitka uzaludna.
Ja srećem čitavog života ljude zagledane u sopstvene ciljeve, nespremne da odustanu.
Srećem i one, poput sebe, koji odustaju previše često i previše lako. Oni ne umeju da da prepoznaju ostvarive ljubavi, premostive prepreke i bitke koje su već dobijene.
To se uči. I sve se uči. I čitav je život samo ono što smo tokom njega naučili.
A jedno od korisnijih znanja je da prepoznamo savršene i dobre stvari i da od njih ne odustanemo. Najčešće, nema oko njih ni tako puno posla. Jer ono najbolje uvek je protkano tajnom nepojmljive jasnoće koja u komplikovanom svetu izgleda kao nerazumljivo čudo.
Ja jednostavnost, samu po sebi, ne volim. Ne znam baš zasigurno ni šta predstavlja. Ali volim čista, otvorena i jasna lica, takve iste glasove, cvetove, dane, misli, recepte. Volim kada mogu da prepoznam dobro i zlo, lako i teško. Vredno i bezvredno. Ne volim ono što me zbunjuje. Što mi zatvara vidik i stavlja ruke na oči, što me baca u mrak neznanja i nerazumevanja. Jer ja sam od onih što lako odustaju. Od onih koji uvek kada se nađu pred nedoumicom imaju jedno rešenje - odustajanje. 

Evo originalnog RECEPTA  sa Jeleninog bloga, ja sam izmenila samo par sitnica.

Sastojci:

 600 gr belog mlevenog mesa
50 gr mlevene slanine

 1 celo jaje
so po ukusu

 biber

 majčina dušica
50 gr seckanog indijskog oraha
50 gr.  seckane slanine
100 gr dimljene šunke seckane na kockice
50 gr. rendanog trapista

 Izmešajte rukama sve sastojke za veknu da budu kompaktni. Piletinu možete da sameljete mašinom za meso ili jednostavno sve skupa da gurnete u blender ako ga imate :-). Posle samo dodajte ove seckane elemente i umesite sve fino. Pošto ćete veknicu da kuvate u šerpi, kako Jelena naglašava, morate da pazite na to da ne bude duža od prečnika šerpe, kako bi lepo mogla da bude u vodi celom površinom. Kod mene je bilo malo problema pa sam je dodatno ćušnula da cela potone :-). Dakle, kada ste lepo umesili smesu za veknu lepo je oblikujte uz kraj papira za pečenje koji treba da isečete tako da možete u nekoliko slojeva da obmotate veknu. Kada to čvrsto učinite, vežite krajeve kanapom ( ja sam folijom nekako vezala jer nisam imala kanap) i kuvajte 40 minuta. Ako voda uđe u slojeva papira ne uzbuđujte se jer je to u redu :-) ( sva sreća pa je Jelena i to napomenula u receptu :-) ). 

Kada vekna bude kuvana, izvadite je iz vode, odmotajte iz papira i ostavite da se ocedi.

Za koricu:

250 gr. lisnatog testa

1 žumance

 suvi  ruzmarin

susam

 Dok se vekna kuva, lisnato testo izvadite iz zamrzivača i stavite na radnu površinu posutu brašnom da se odmrzne. Kada se to desi, razvijte ga oklagijom na veličinu dovoljnu da obavije veknu lepo.

Veknicu umotajte u testo a krajeve premažite žumancetom da se zalepe. Nakon toga premažite celu veknu žumancetom i pospite ruzmarinom i susamom. 

Pecite na plehu koji ste pokrili papirom za pečenje i pecite na 200 stepeni od 20 do 25 minuta.

Vekna je odlična i topla i hladna.