субота, 22. јун 2013.

Turska pita ( na srpski način )


Ne znam kako je Spasenija Marković zamislila tursku pitu sa svinjskom mašću, ali oprostićemo joj jer je verovatno imala na umu pre svega način razvijanja i savijanja. Njoj je sve oprošteno, jer koliko god ponekad mere bile neprecizne ili postupci nejasni, njen kuvar za mene je još uvek prava avantura. Najviše ga volim i ne bih ga menjala ni za jedan drugi. Kada bih mogla da biram među slavnim ljudima :-) izabrala bih da upoznam Jesenjina, Dostojevskog, i sigurno Patu :-))

Čitala sam negde da njeno kulinarsko umeće nije bilo tako zavidno kao etnografsko - kulinarski dar, ali meni je to sasvim nevažno. Ja prosto volim tu knjigu i sve što je u vezi sa njom.
Volim je od malena, jer je bila simbol dugih zimskih večeri neprospavanih zbog pravljenja kolača, velikog plavog lonca u kome je stajao šećer, i drugog, sa mlevenim orasima. Onih čudnih, prečudnih godina kada smo spremali Novu Godinu praktično bez struje, pa je deka povezao neki akumulator da sija :-) a ja sam sedela na jedva mlakoj peći i u malu, šarenu svesku prepisivala recepte uključujući se u razgovor koji je trajao sve dok svi umorni, neko od rada, neko od priče, ne popadamo u postelje do ujutru :-) Ili bar dok ne dođe struja :-) pa onda nastupi panično pečenje dok je opet ne ukinu.
Volim i ovu pitu primamljivog naziva jer kako bi mogla da bude loša turska pita ? :-) 
 To su , u stvari, neke mantije. Neke, jer znam da nisu sve iste.

Nećete ovu pitu praviti baš svakog dana. Jaka je, kalorična, i malo će Vas možda zaboleti leđa.
Ali fantastično prhko krckanje, taj ukus, ta hrskavost, taj predivni osećaj da ste svojim rukama napravili pravo malo čudo, sve to vredi malo bola i muke :-).
Toliko sam se borila da naučim da razvijam kore i savladala sam tu drevnu veštinu, iako i dalje nisam potpuno zadovoljna.Ali ponekad iznenadimo sebe. Ja sam sebe i iznenadila i prevazišla ovom pitom.
 Strah je naš jedini razlog za neuspeh. Dajte sebi šansu, isplatiće Vam se.
Ova jednostavna pita od samo nekoliko sastojaka krije u sebi tajnu zbog koje su prošla vremena tako čarobna a ukusi koje smo davno osetili ili sanjali zauvek ušuškani u naša sećanja.
Neka daleka polja, neki daleki ljudi, neka daleka vremena...
Prelepa daleka sela, spušteno modro nebo i sećanje na prošlost koja još živi u nama.


Sastojci :

500 gr. mekog brašna
1 kašičica soli
1 jaje
 200 ml. mlake vode

Posolite brašno pa utrljajte jaje, i postepeno dodajte vodu.


 Ja sam potrošila malo više od 200 ml. ali sam morala da dodam 2 kašike brašna.
 Kada testo istresete na radni deo, izgledaće ovako :
Možda ćete morati da dodate još malo brašna.
 Uglavnom, treba da dobijete testo nelepljivo i čvrsto, ali ne pretvrdo.

Podelite testo na 20 kuglica pa svaku razvaljajte,

 neka bude prečnika manjeg tanjira. Svaku koru premažite mašću ( jako tanko )

 pa slažite jednu na drugu.

 Poslednju nemojte premazati već razvijte koru

 na debljinu od 3 - 4 mm. Pata preporučuje 1 cm. debljine, ali mislim da je to predebelo testo za ovu namenu. Moguće je da bi se tako lepše i više listalo, ali svejedno bi ga bilo previše, sa tendencijom da bude tvrdo ako se malo prepeče ili odstoji.

 Isecite na kvadratiće otprilike 4x4. Naravno, ako imate vremena i niste umorni, kvadratići mogu biti i manji.


Fil :

250 gr. mlevenog junećeg mesa ( ako imate i volite, stavite jagnjeće, a možete, naravno, i mešano svinjsko i juneće )
1 kašičica soli
bibera po ukusu
glavica crnog luka
malo masti za prženje

Propržite luk sitno seckan pa dodajte so, biber i meso, i pržite meso sve dok ne bude sasvim gotovo.
Nafilujte kockice testa



 pa ih upakujte kao pismo.

Slažite u mašću podmazanu tepsiju gusto nabijajući jednu kockicu do druge, premažite mašću i pecite na 200 nekih 40 minuta, dok ne porumeni.

 Ako prelijete/ premažete pitu sa više masti, lepše će da porumeni, ali meni je baš trebalo posluženje koje se može jesti i rukama, a da se iste ne zamaste previše.

20 коментара:

  1. E, ako ih ne napravim za večeru, ništa nisam uradila!! :) Prelepo izgledaju!!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Pa kad možeš Doboš tortu možeš i ovo :-)

      Избриши
    2. Napravila, upravo ih večeramo! Bez imalo preterivanja - ovo su najlepše mantije koje sam ikada ne samo pravila, već i jela! Naprosto je neverovatno koliko su meke i sipkave u isto vreme! Toplo preporučujem svima!! :)

      Избриши
    3. Hvala, Sonja <3 Objavi ih i ti ako želiš, šteta da se ne pročuju XD

      Избриши
  2. Uuuh, mantije...stvarno fantasticno, svaka cast.

    ОдговориИзбриши
  3. Tajana, možete li mi reći otprilike za koliko je ljudi dovoljna ova količina testa, budući da nas, hvala Bogu, u kući ima sedmoro, ne bih da neko ostane bez svog dela. Ili ako je previše relativno, da li vam je od ovoga ispala samo ova tepsija, i kog je prečnika?
    Pozdrav! :)
    (Vrnjačka Banja)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ispala je samo ova tepsijica ( oko 20 cm ) i još možda 5-6 mantijica obaška. Sad, mi smo to jeli 3 dana jer jedemo malo, samo nas je dvoje. Istina je da su ove mantije zasitljive i ne može čovek mnogo da pojede, ali realno mislim da nije dovoljno za gladnih sedmoro ljudi. Ovako, za posluženje, ok je da svako uzme nekoliko, ali da se porodica najede, mislim da mora dupla mera. S tim što možda nadev ne mora da se poveća duplo nego za 1/2.

      Избриши
  4. Par malih saveta:
    Testo za mantije i pite pravi se samo od soli, vode i brasna, mora da bude prilicno tvrdo i da se dobro izradi(mesi se dok ne bude glatko i kompaktno.Potom se odvoje kuglice malo i od njih naprave "lepinjice" koje se namazu uljem , puterom ili mascu i u prekrije providnom folijom , jer testo za mantije ili pite savijace mora da odlezi najmanje dva tri sata da bi se lepo razvile i bile tanke kao flis papir! Takodje kod razvijanja kora je bitno da u prostoriji nema promaje dakle sva vrata i prozori moraju da budu zatvoreni i takodje podloga na kojoj se kore razvijaju mora da bude od debljeg platna koje lepo stoji i ne leti po stolu dok razvlacite testo! Krajevi kore treba da se iseku osrtim nozem.
    Sto se mantija tice ovo seckanje na kockice je ubutacno za kicmu. Umesto toga kada poredjate lepinjice jednu na drugu ( premazuju se obavezno kao sto u receptu pise pise) razvijete jednu usku a dugacku jufku i isecete na kaiseve sirine tri prsta po sredini linijski stavite nadev i preklopite sa jedne i druge strane testom. Onda seckate kockice opet na tri prsta, krajeve pazljivo uhvatite i podvijete ih i redjate u pleh. Otrilike izgleda kao minijaturna sarmica.Mnogo je brze i jednostavnije nego kada se iseku ovako kockice , jos kad se uvezba za pet minuta je gotovo! Sto se pecenja tice kad porumene i budu gotove , izvade se iz rerne i preliju jogurtom u koji je sitni ,sitno iseckan beli luk i vrate se u rernu dok ne upiju jogurt!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. to vise nisu mantije vec buredici pozdrav beri

      Избриши
    2. Ja vrlo malo znam o tim stvarima :-) zato sam ovom receptu ostavila naziv pod kojim sam ga našla, što je sigurno sigurno je :-).

      Избриши
  5. http://www.coolinarika.com/preview/slika/1333099/
    evo imojih mantija

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala najlepšse na savetima:-)) POsebno ovo u vezi sa savijanjem, mada se ja teško snalazim tako na prepričavanje, ali mislim da razumem kako treba.

      Ovo testo iz recepta samo vizuelno podseća na mantije, ja ga i nisam nazvala mantijama jer znam da su one specifična gastronomska vrednost i ne poznaje ih svako. U velikom Patinom kuvaru ovaj recept je zapisan kao turska pita, pa sam ga tako i prenela. Tim pre sam Vam zahvalna što ste podelili ove savete sa nama, a mantije su Vam izvrsne !:-))

      Избриши
    2. Kao i za sve i za mantije ima razlicitih recepata i nacina pravljenja.
      Ono sto je najbitnije jeste da je ovo seckanje na kockice i uvijanje ubistveno. Potrudicu se da sledeciput kad budem pravila snimim postupak i da ga postavim net.
      Inace u trurskoj recimo mantije prave kao iraviole recimo i onda ih bare (kuvaju). I na kraju svako sprema hranu sa nekim svojim malim trikovima, zacinima......

      Избриши
    3. Da, čini mi se da sam čitala za to da ih kuvaju.
      Mene vadi što spremam samo za muža i mene, male količine, pa mi to i ne zadaje toliko muku, ali kad se sprema za porodicu sa više članova i boljim apetito, sigurno da je ubistveno.

      Избриши
  6. http://www.coolinarika.com/slika/1521221
    pita sa jabukama od razvijanih kora

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Izgleda sočno i hrskavo i slasno, nisam još nikad razvijala kore za pitu sa jabukama, i sve se mislila ovih dana, kad sad ovo videh moraću definitivno :-).
      Svaka čast !

      Избриши

Volim da čitam Vaše komentare :-)