понедељак, 29. јул 2013.

Indijski sutlijaš


Što pre upoznate sebe, to ćete manji broj ljudi imati priliku da razočarate. A i sebe ćete malo ređe da dovodite do ludila. Ja, na primer, znam da sam stidljiva, preozbiljna, dosadna i naporna. Moj smisao za humor uvek hoda po žici između grubog i glupog, a socijalna inteligencija stremi nuli. 
Kada sve to skupite u jednu ličnost, odmah Vam bude jasno da ona neće biti ni mnogo druželjubiva ni spremna da sa ljudima zasniva poznanstva i deli iskustva i uspomene. 
Ja sam, bez nekog preterivanja, neopozivo i odlučno zatvorena u svoj unutrašnji svet. Ne mislim da je on vredniji i veći od onog koji istinski postoji izvan mene, ali je bezbedniji. Surov nije sigurno. Iako je prožet u svemu sećanjima koja bole, mislima koje nisu uvek lepe, najdraži mi je zbog toga što u njemu nema takmičenja ni protivnika, što ne moram ni sa kim da se borim i nikome da se dokazujem, što stvari vrede onoliko koliko vrede, a ne onoliko koliko su bolje od nekih drugih. 
Znam za ono pravilo da čovek vredi onoliko koliko ima prijatelja. Može onda zaista biti da je baš ništa ne vredim jer su sva moja prijateljstva ili nekako ostarila i svela iskušavana životom, ili završena teškim nesporazumima i raskidima.
Izvan svoje porodice imam zaista malo prijatelja, a i njih jedva da viđam. Još manje ih poznajem. To su one nevidljive veze razumevanja, poštovanja i odanosti koje život teško kida, iako se nemilice trudi.
Ako želite da me dovedete u zaista neprijatnu situaciju, da mi bez mogućnosti popravke upropastite dan, dovedite me u nepoznato društvo i ostavite samu. 
Znam, danas je poželjno biti otvoren, srdačan i pričljiv, vedar i nasmejan, valjda je uvek i bilo, a ja baš ništa od toga nisam. Ja sam ćutljiva i vrlo hladna lampa, čiviluk ili korpa za kišobrane koju ćete najradije da zaobiđete. Ne samo da neću da učestvujem u razgovoru nego čak neću ni da ga slušam, a ako mi se slučajno i obratite, biće Vam žao što ste to učinili, jer ću da se uplašim. (samo čudaci pričaju sa lampama i čivilucima).
Da ne pravim neprijatnosti ni sebi ni drugima, sedim kod kuće. Kao što čovek koji ne vidi ili ne čuje oseća najbolje prostor koji prepoznaje drugim čulima, tako se i ja dobro osećam samo među ljudima koje poznajem dobro i na mestima koja mi nisu stra(š)na.
Kada mi je Sanja predložila jedno inspirativno i korisno kulinarsko druženje, spopalo me je gorko dvoumljenje. Te hoću te neću. Bih ali ne bih. I uvek isto pitanje - a šta ću ja tamo ?
Naposletku su  me mama i Miša ubeđivali da odem. Čekala sam, verovah mudro, da prođe dovoljno vremena, da se mesta popune i da se prijavim, tek da me ne grize savest i da mi njih dvoje ne zagorčaju dan, vikend i život još jednim argumentom u korist teze da sam ja jedan užasni osobenjak kome stvarno i nije mesto među ljudima.
 Kada sam shvatila da nisam čekala dovoljno dugo i da za mene tu ima mesta bila sam istinski uznemirena.  Da odustanem ili ne? Te hoću te neću. Bih ali i ne bih. 
To je valjda bilo u sredu. Miša me je, najmolećivije što ume, zamolio da odustanem.
- Odustani sada jer ja to ne mogu da slušam do subote.
- E, baš neću da odustanem :-).
Tako sam ja provela subotu u Brkinom kulinarskom ateljeu. 
Ne pamtim da sam ikada bila na mestu i sa ljudima koji me pri upoznavanju nisu plašili. Pa eto, tako je bilo u subotu. Pokušala sam da budem vedra koliko mogu, moji pokušaji duhovitosti su opet bili neodlučni, da li da se priklone gluposti ili grubosti, bila sam kakva jesam, ali mi je ta subota bila lepa.
Znam ja vrlo dobro da ne znam baš sve o svemu, u stvari, ne znam gotovo ništa ni o čemu :-) ali nekako i ne uspevam da učim jer zazirem od svih mogućih mentora, jer znam uvek unapred da ja ne mogu nešto da savladam.
Rekoh da početku da je dobro upoznati sebe. Ja o sebi, izgleda, vrlo malo znam. Dok slikamo sopstvene portere ne gledamo ono što ogledalo pokazuje. Neki gledaju ono što žele da vide. Neki od nas ono čega se plaše. Ja sam stvorila sliku o sebi na osnovu svojih strahova. Jer da nije tako, kako bi bilo moguće da mi ta subota bude tako lepa i da mi prvi put neko kao učitelj ili mentor ne stvori samo novo predubeđenje da ja to nešto, šta god to bilo, neću umeti da uradim ?
 Izgleda da ja tek treba da počnem da upoznajem sebe. A samouvereno sam do pre par dana verovala da je to posao koji sam davno završila.
Postoje neki ljudi, prostorije, mesta i situacije koji Vas opomenu da to što duboko prezirete sebe nije samo nepravda koju činite sebi, već je činite i njima, jer se poštovanje ljudima i svetu ukazuje i tako što ćete sebi dati šansu da budete deo tog sveta. Sve dok stojite sa strane i  prekrštenih ruku gledate šta se to oko Vas zbiva, Vi ste samo lampa ili korpa za kišobrane, zalutala negde između oštrog samoprezira i otuda proistekle prividne nadmenosti.
Tako. Ne kajem se uopšte u vezi sa tom subotom. Ponekad odete negde i vratite se natovareni sa još malo praznine i dosade, kao da ih  nemate dovoljno stalno u sebi. Ovog puta vratila sam se sa radošću i onim čudnim poletom koji ćete često da vidite kod ljudi koji su tako otuđeni da postaju izrazito senzibilni i  emotivno reaguju  na prave sitnice. 
Kada piše o sebi, izgleda, čovek ne ume da stane :-). 
Ovog puta će mi biti još teže da stanem ako počnem da pišem o hrani. O njoj je i inače teško pisati jer je jedan od darova života koje morate da doživite i osetite ( nešto kao ljubav, samo što ljudi o ljubavi vole da pišu daleko više nego o hrani, ali ja ih opet ništa ne razumem :- ) ). Zato Vam odmah postavljam recept. Od svega što je spremljeno tada samo desert nisam probala i zato sam ga napravila prvog.
Napravila sam par izmena, neke jer smo tako radili u subotu ( na primer, bez jabuke ) a neke silom prilika. Stavila sam pečeni badem koji nisam mogla da blanširam jer nepečenog nije bilo. A nije mi se išlo u neku dalju prodavnicu jer bi me to izložilo riziku da uhvatim boju:-). Malo stvari u vezi sa fizičkim izgledom me tako potrese kao kada primetim da mi je koža potamnela, pa se ionako celog leta uvijam kao bula, kako kaže moja baka, da se to ne bi desilo :-).
Originalni recept pogledajte ovde , a ja sam naučila da razmislim dva puta pre nego što odlučim da preskačem ovakve stvari.
Ne mislim samo na sutlijaš :-).


Sastojci :

  40 gr. putera
200 gr. rezanaca za supu
50 gr. mlevenih  oraha
50 gr.  celih blanširanih badema
50 gr. mlevenih  lešnika
1 l.  mleka
  prstohvat  muskatnog oraha
1 dl pavlake za kuvanje
3 kašike meda
2 kašike smeđeg šećera
50 gr. suvog grožda



Puter otopite i ugrejte na vatri pa mu dodajte rezance i tako pržiti dok blago ne porumene.Kada se to desi, dodajte im mleko i pavlaku za kuvanje, pa kada se sve ugreje i proključa stavite i orahe, lešnike i bademe i naposletku šećer i med. Smesa će da se zgusne, kada primetite da se to desilo, umešajte suvo grožđe ili neko drugo suvo voće ( u subotu behu brusnice, ali ja više volim grožđe :-)),  skinite sa vatre i gotovo je. 
Ukrasite čime želite, ako Vam se baš ukrašava :-) i poslužite toplo ili hladno, kako Vam odgovara.

16 коментара:

  1. Bilo je lepo . Baš su se okupili ljudi sa istim interesovanjem, a to je kulinarstvo i želja da upoznamo nešto novo i izadjemo iz okvira mamine i bakine kuhinje. Lepi Brka nas je lepo vodio i objašnjavao . Sutlijaš je bio odličan :D praviću ga uskoro . A ti , Tajana, si prestroga prema sebi :D Ja sam upoznala senzibilnu , rečitu Tajanu koju sam sa zadovljstvom slušala i nemoj se menjati , kao ni stil pisanja . Problem socijalne inteligencije je što se većina druži sa osobama sa drugim interesovanjima , stoga nastaje i nerazumevanje. I ja imam taj problem , pa se nekad osećam kao vuk samotnjak. Ali to je već problem društva u kom se nalazimo i sistem vrednosti koje trenutno propagira , pa se normalne ili nadprosečne osobe osećaju kao čudaci. Ljubim te :*

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Možda sam prestroga prema sebi jer to nikada niko drugi nije bio XD Hvala ti na lepim rečima ali ja sam od onih koji greške uvek traže kod sebe, pa čak i kad ne treba.
      :-*******

      Избриши
  2. Moram da postavim jedno pitanje, pa i po cenu da budem smesna :)
    Da li se rezanci przuckaju onako suvi? Ili pricate o svezem testu? Ili obarenom? Ovo mi deluje izuzetno zanimljivo ( sve sastojke volim ), pa ne bih da zabrljam nesto...
    I jos nesto, pa i po cenu da budem nevaspitana (jer nepozvana delim savete);)
    Kada se budes dobro osecala u sopstvenoj kozi, osecaces se dobro i u bilo kom drustvu...zato, voli sebe i sve ce biti OK. ;)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ma kakvi nevaspitani, slobodni ste ovde da ostavite mišljenje o bilo čemu, pozvani ili ne :-))
      Najgore što se ja dobro osećam u svojoj koži XD ali ne u društvu :-))))

      Hm, pa ja sam danas kupila rezance koji su bili suvi, a mislim da su i u subotu bili suvi. Oni u puteru malo samo porumene i ostanu čvrsti ali se posle u mleku skuvaju i omekšaju.
      :-*

      Избриши
  3. Hvaaala <3
    A na "nejestivu" temu bih imala o-ho-ho da dodam, ali neki drugi put :D :*

    ОдговориИзбриши
  4. Prvo, moram da pitam, koja je to veličina XD?
    Drugo, skoro nisam imala prilike da pročitam toliko puno , doduše, na lep način, napisane kritike na svoj sopstveni račun???!!!
    Treće, takvi kakvi ste, ili takva kakva si, lepše mi zvuči, si jedinstvena, svoja, lepa, pametna, interesantna, osobita, itd. itb.
    Četvrto, postoji mnogo ljudi, diljem sveta, sa sličnim "manama" i vrlinama, kao što si ti i to je sasvim u redu ;)
    I najzad poslednje, recept mi se dopada i sigurno ću ga probati jer volim slatke jednostavne stvari, ali sam sigurna npr. da neću koristiti slatku pavlaku. Zašto? Mislim da bi mi bilo previse jako, u smislu, masno ;)
    Eto i ja sam na svoj način osobenjak, tj. osobita ličnost:)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala na komentaru, prvo i uopšte na pažnji :-)
      Ja sam samoj sebi nekako najdraže polje za kritikovanje, tu znam da niko neće da se ljuti XD ( mada se moja mama ponekad pobuni ) a kad primetim da nije sve kako treba, uvek tražim razlog kod sebe.
      Daleko od toga da sam nezadovojna sobom, možda sam čak i previše zadovoljna, pa me to sprečava da se promenim, socijalizujem i napredujem.
      Ja sam danas spremila bez pavlake jer sam pravila duplo manju meru i nije mi se ni kupovala ni otvarala pavlaka zbog , recimo, jedne kašike, i sasvim je u redu da se izbegne.
      Cela mera- pa recimo za 6 ljudi sa finim apetitom, ako je verovati mojoj proceni.
      Ti si, koliko sam do sad procenila ( može "ti" nadam se ) vrlo direktna i interesantna osoba i u tom smislu već osobita jer baš nešto nisu svi takvi.

      Избриши
    2. Može ti, naravno. Jedan kolega, drugar sa fijsbuka, puno mlađi od mene, kao i ti što si, reče jednom, meni, na facu smo svi na ti. I da znaš, prija mi ;) Podmladi me. I da, jesam direktna osoba, ali mislim ne i grub. Umem ja da uvijem u "oblandu" a da ostane baš onako kako i mislim da treba ;) I opet, i dalje ne znam koja je to veličina XD :)

      Избриши
    3. Moja patološka navika je da persiram svima i svuda,iako mi se čini da sam načula za taj princip da u internet komunikaciji, osim poslovno, naravno, persiranje je kao neki prežitak iz kamenog doba X
      Kako koja je veličina ? Sad ja ne razumem jesam li prvi put razumela pitanje, jel misliš na broj porcija ? :-D
      Nisi gruba koliko sam ja čitala . :-)

      Избриши
  5. Tajana, prestroga si prema sebi, ali si sve to tako lepo sročila i napisala da sam, moram ti priznati, uživala čitajući kritike na tvoj račun. Okrutno od mene, jel da? Svi smo mi posebne priče, sa svojim manama i vrlinama, pa sam ubedjena da i ti imaš pregršt vrlina kojih ni sama nisi svesna. Potrudi se da ih pronadješ u sebi, iznenadićeš se koliko ih je. Evo, pokazala si nam ovde jednu, a to je specifičan stil pisanja koji mi se jako svidja. Recept je odličan, vredan pažnje!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Suzana, hvala <3 Dao je Bog svakome nešto što vredi, ima i kod mene, ali ja lenjošću zakopavam te darove, pa i ovakvim samoprezirom :-)).
      Mnogo hvala.

      Избриши
  6. Анониман7/29/2013 07:24:00 PM

    Tajana, ja ne znam gde si ti videla zlato koje je na povrsini zemlje? :P
    Verujem da ces me razumeti, mada koliko si samokriticna ne bi me cudilo da ne dopustis sebi da vidis da si u ovoj ,,prici" ti zlato, koje nam se otkriva polako.Da nam je vise takvih osoba kao sto si ti, svi bismo mnogo lakse disali! I ja sam slobodno mogu da kazem uobrazena u svojoj nesocijalizaciji, prvo sam mislila da su kompleksi, ali sada vidim da se jednostavno ne uklapam i da necu sebe da silim da budem deo necega sto mi ne prija i sto moderno doba nalaze. Zanimljiv recept, morace da bude isproban! :) Samo ti ostani takva kakva jesi, mi, verni citaoci, te volimo bas takvu! ;)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Srce se čoveku ogreje od ovakvih reči. Nisam ja baš zlatna, zaista, ali svejedno hvala <3.

      Избриши
  7. Ovo kao da sam ja pisala... Samo što si ti naučila (tako izgleda) da prihvatiš sebe, a ja nikako... Stalno se borim sama sa sobom i uopšte ne znam ni ko sam ni gde pripadam...
    Kad sam bila klinka najviše na svetu sam želela da budem drugačija. Kasnije sam shvatila da to jesam, suštinski, i da nisam sigurna da li je to dobro...
    Puno te pozdravljam...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. E, a i ovaj komentar kao da sam ja napisala :-) Posebno to, da sam želela da budem drugačija a sad ne znam koliko je to dobro i šta to uopšte znači.
      Mene više ne hvata panika od tog preispitivanje, računam da se to nikad neće završiti kod mene.
      Uzvraćam najtoplijim pozdravima :-)))

      Избриши

Volim da čitam Vaše komentare :-)